М а р к а з и У. Пратов, К


Сфагнумкабилар — Sphagnidae



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

1. Сфагнумкабилар — Sphagnidae
2. Аццреякабилар - Andreaidae
3. Яшил йусинкабилар (Бриумкабилар) - Bryidae
Сфагнумкабилар (Sphagnidae)
синфча (аждодча)си
Бу с и н ф га б и тт ад а н к;абила (S p h a g n a le s), 
onjf^
(Sphagnaceae), туркум (Sphagnum) ва 300 дан зиёдрок туР 
киради. Кенг тарк;алган турларига: S. cuspidatum, S. асиШЫпи^’ 
S. squarrosum ларни киритиш мумкин. Сфагнумлар к ^ йи
7
^" 
лик 
усимлик б^либ, спорадан ^^сиб чиккан бир йиллй^ 
поясининг асосида ризоидлар б^ад и . Пояси шохланган. Baf>' 
птари юпка, томирсиз, икки хил: узунчок, тирик хлорофю<"
25


ли ассимиляцион хужайралардан ва рангсиз Улик, спирал- 
симон ёки халкасимон калинлашган хужайралардан иборат.
Сфагнумларнинг вегетатив органлари уз окирлигига нис- 
батан 30 баробар зиёдрок; сувни туплаш имкониятига эга.
Сфагнумларнинг вегетатив купайиши, новдаларнинг аж- 
ралипш туфайли, баъзан эса пояси ёрдамида амалга ошади. 
Сфагнумлар бир ёки икки уйли усимликлар. Бир уйли ва- 
килларида архегоний ва антеридийлар турли шохчаларда 
жойлашган. Антеридийлар тепа шохларнинг коплагич барг­
лари култирида битгадан жойлашган. Архегонийлар эса Ig^c- 
к;арган тепа шохларнинг учки к?
1
смида 1-5 тадан урнашган.
Урутланиш ж араёнидан кейин зигота хосил булиб, 
ундан спорогон тарак^ий этади. Спорогоннинг учки кис­
мида копк;ок;часи, остки кисм ида сохта банди булади. 
К усакчаси ш ар си м о н , кУнгир рангли. С п орал ар д ан
кулай шароитда пластинкасим он протонем а, ундан эса 
янги сфагнум тараккий этади (3-расм).
Сфагнумлар куп р о к ш им олий хуцудларда, ай н и к ­
са, Осиё ва Ш имолий А мериканинг ш им олий тум ан­
ларида катта м айдонлар- 
д а т о р ф з о р л а р х о с и л
килади. Сф агнумлар узи 
Усадиган мухитда аста-се- 
кин торф хосил булиши- 
га олиб келади. Бир метр 
К а л и н л и к д а г и
т о р ф
Карийиб 1000 йил мобай- 
нида хосил булади.
Торф халк хужалиги- 
нинг турли сохаларида иш-
З-расм.
Сфагнум йусини: 1 — Умумий куриниши; 2 - спорогонийси; 3 
- протонема.
26



л^лади.Бошк? усимликларнинг
латиладй. Торф угаеродга бой ^ е о о д
^рфда 
60% гача
курук вазш Таркибида 
45
% У
ёкдши х?<собланади.
ущ е^д б>»лади. Шунинтучун 
^^^лан ундан, мум, пара-
Торфни курук \айдаш й 
сахарин ва 1 тонна тор- 
фин, фенол, карбон кислот^
фдан 
120
л спирт олинади ^ ооганик Угит сифатида кенг 
Торф KjiHDioK хужалигид/ когоз тайёрлаш мумкин. Торф
ишлатилади. Улардан Картон/^
шифобахш )(усусиятга >^ам

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish