М а ъ p у з а л а р м а т н и 1- Қисм


Ахборотларни кодлаш, уларнинг график ва матн холатида сақлаш



Download 65,98 Kb.
bet9/13
Sana25.02.2022
Hajmi65,98 Kb.
#264065
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Тўғри ва тескари кодлар

5.2. Ахборотларни кодлаш, уларнинг график ва матн холатида сақлаш.

Компьютер факат сонли кўринишда ифодаланган ахборотни кайта ишлай олади, шунинг учун компьютерларда кайта ишлатадиган хар кандай ахборот сонли кўринишда тасвирлаши мумкин. Харфлар, рақамлар, белгилар билан сонли орасида ўрнатиладиган мослик белгиларни кодлаш дейилади. 

Ҳисоблаш техникасида купинча ахборотни сигналлар кетма-кетлиги ёрдамида кодлашнинг икки усулидан фойдаланади: магнитланган ёки магнитланмаган, юкори ва паст кучланишли. Бир холатни 0 рақами билан иккинчисини 1 рақами билан белгилаш кабул килинган. Бундай кодлаш иккилик кодлаш дейилади. Компьютерда барча сонлар 0 ва 1 рақамлари ёрдамида тасвирланади. Компьютерлар иккили саноқ тизимида ишлайди, чунки компьютернингэлемент базалари иккита тургун холатга эга. 0 ва1 рақамлар битлар дейилади. binary digit - иккили рақам деган маъносини англатади.Саккизта 0 ва1 рақамлар кетма-кетлиги байт дейилади. 1 байт = 8 бит. Хар бир байт бу битта белгининг кодидир. 

Масалан: И харфига 11101001, Л харфига 11101100, К харфига 11101011, Д харфига 11100100, М харфига 11101101 ва х.к. кодлари мос келади.

Масалан, “ИЛМ” сузи 24 битдан иборат куйидаги кетма-кетлик билан кодланади: 111010011110110011101101, чунки «Информатика ва ахборот технологияси» деган маълумотнинг ахборот хажми 37 байтга тенг, чунки бу маълумот 37 та белгини ифодалайди. В= 37 байт, В=37 байт*8 бит =296 бит.

Маълумотнинг ахборот хажми улчов бирликлари. Бит ва байтга нисбатан каттароклари мавжуд:

1 килобайт =1Кбайт=210 байт =1024 байт 

1 мегабайт =1Мбайт=220 байт =1048376 байт(бир миллион қирқ саккиз минг беш юз етмиш олти)

1 Гигабайт =1Гбайт = 230байт =1 млр байт

1 Терабайт =1Тбайт = 240 байт

Шахсий компьютерлар турли магнитли дискеталар билан ишлайдиган махсус курилмаларга эга. Фойдаланувчи шу дакикада ишлаб турган диск жорий диск (хотира) дейилади. Доимий хотира – маълумотлар доимий сакланадиган махсус курилма. Доимий хотира (ёки қаттиқ диск) хажми билан улчанади. Компьютердан фойдаланувчи винчнстерни асосан уч параметрига караб аниклаб олади, булар: сиғим, тезлик, интерфейс. 

Винчестер сиғимини – қаттиқ дискка жойлаштириш мумкин булган маълумот микдори белгилайди. Энг биринчи IBM PC компьютерларида қаттиқ диск сиғими 5 Мбайт булган бўлса, хозир қуйидаги хажмдаги қаттиқ дисклар ишлаб чиқарилмокда: 6 Гбайт, 10 Гбайт, 20 Гбайт, 40 Гб, 80 Гб, 160 Гб, 250 Гб, 500 Гб. Компьютернинг имкониятлари бевосита унга ўрнатилган жорий хотирага боғлиқ. Агар компьютер жорий хотира 32 Мбайт ва ундан ортиқ бўлса, локал тармокларида (Internet электрон почта E- mail) ишлаш имконини беради. 

Кўпчилик компьютерларда жорий хотирага мурожаат ўта мажбурлаш учун жорий хотираси КЭШ-хотира ўрнатилади. Кўп ишлатиладиган маълумотлар КЭШ хотирада ёзилади, шунинг учун компьютер зарурий маълумотларни дастлаб КЭШ хотирадан кидиради, сунгра жорий хотирага мурожаат килади. IBM PC компьютерида хотиранинг BIOS(диомий хотира Besic input-output system), СMOS (ярим доимий хотира) турлари мавжуд. Бу хотиралар компьютер курилмаларини текширувчи дастурлар операцион тизимни юкловчи ва компьютер курилмаларига хизмат курсатадиган функцияларини бажарувчи дастурлар саклайди. 

Кенг тарқалган дискеталар 3,5 ёки 5,25 дюймли хажмда бўлиб, уч дюймлик ва беш дюймли дискеталар деб аталади. 3,5 дюймли дисклар 1,44 Мбайт хамжли, 5,25 дюймли 360 Кбайт-1,2 Мбайт хажмли маълумот ёзиш мумкин. Дискетани биринчи маротаба ишлатишдан олдин уни форматлаш керак. Бу махсус дастурларда, яъни DOS FORMAT дастури ёрдамида бажарилади. Компакт дикс хажмли 640 Мбайтгача бўлиб, унга маълумотларлар олдиндан ёзилган булади. CD-ROM (Сompact Disk Read Only Memory) – асосан компакт дисклардан укиш учун ишлатилади CD-RW (Сompact Disk Read Writeble) – асосан компакт дискларга ёзиш ва укиш учун ишлатилади.




Download 65,98 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish