Луғат. Тузувчилар: Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet262/340
Sana12.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#659398
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   340
Bog'liq
Иқтисодиёт – қисқача изоҳли луғат

 Ташқи савдо сиёсати 
– бир мамлакатни бошқа 
мамлакатлар билан олиб бораётган савдоси (экспорти ва 
импорти) борасидаги сиёсати. Бунга тенг ҳуқуқлилик ва икки 
томонлама манфаат олиш кўзда тутилади. Экспорт ва 
импортнинг товар таркиби ва географик ҳажмига асосан олиб 
борилади.
 
Ташқи савдо сиёсати
— экспорт-импорт товар 
оқимлари ҳажми, товар таркиби ва жуғрофий йўналишини 
тартибга солиш билан боғлиқ бўлган бюджет-солиқ фаолияти 
соҳаларидан биридир.
 Ташқи савдо фирмалари.
Кўп тармоқли ташқи савдо 
фирмалари ҳам савдо уйи деб аталади. Улар ўз номидан ва 
кўпинча ўзлари ҳисобидан экспорт-импорт ҳамда бошқа савдо 
алоқаларини олиб боради. Ташқи савдо уйлари савдо 
корхоналарини сотиб олиш, жиҳоз ва ускуналарни ижарага 
топшириш, кредитлар бериш, суғурта хизмати кўрсатиш 
билан молия ва ишлаб чиқариш хизматида ҳам қатнашади.

 Ташқи самара
– бозор битимларида иштирок этмаган 
учинчи томоннинг зиммасига тўғри келувчи харажат ёки наф. 
Ташқи таъсирлар (экстерналийлар)
– нархда ўз аксини 
топмаган қўшимча харажатлар ёки фойдалар. Ижобий ташқи 
таъсирлар бир иқтисодий субъектлар фаолияти бошқа 
субъектлар учун қўшимча фойдаларнинг пайдо бўлишига 
олиб келган ҳолларда юзага келади, бунда у ишлаб 
чиқарилаётган неъматнинг нархларида ўз аксини топмайди. 
Салбий ташқи таъсирлар бир иқтисодий субъектлар фаолияти 
бошқа субъектлар учун қўшимча харажатларни келтириб 
чиқарган ҳолларда юзага келади. 
Тақсимлаш (тақсимот). 
Тақсимот жараёнида, ишлаб 
чиқариш воситалари, ишчи кучи, товар ва хизматлар ҳамда 
пул даромадлари, тармоқлар, соҳалар, ҳудудлар, корхоналар ва 
жамиятнинг алоҳида аъзолари ўртасида тақсимланади. 
Тақсимлаш ишлаб чиқаришнинг хосиласи ҳисобланади, аммо 
у ишлаб чиқаришга қайтадан таъсир эта олади ва бунга 
мотивация орқали эришилади. Тақсимлашда кишиларнинг 
иқтисодий манфаати юзага чиқади. Манфаат эса эҳтиёжини 


- 337 - 
билдиради. Иқтисодиётда шундай боғлиқлик бор: эҳтиёж 
манфаатни, манфаат мақсадни, мақсад мотивацияни, бу эса ўз 
навбатида иқтисодий стимулларни, яъни рағбатларни юзага 
келтиради. Мана шундай тартибда тақсимлаш иқтисодий 
фаолликни юзага келтиради. 
Тақсимотнинг бош тамойили
– 
бу адолатлилик тамойилидир. Бунга кўра иқтисодиёт ҳар бир 
иштирокчисининг яратилган маҳсулот ва хизматлардан 
оладиган улуши, буларни яратишга қўшган ҳиссасига тўғри 
мутаносибликда бўлиши талаб қилинади. Тақсимлаш орқали 
эҳтиёжлар бир меъёрда қондириб борилади, чунки яратилган 
маҳсулот ва хизматларнинг бир қисми жорий истемолга 
юборилса, бошқа қисми ишлаб чиқаришни кенгайтиришга ва 
шу 
орқали 
бўлғусидаги 
эҳтиёжларни 
қондиришга 
йўналтирилади. 

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   340




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish