Луғат. Тузувчилар: Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ


Амал қилиш доираси (бозор



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/340
Sana12.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#659398
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   340
Bog'liq
Иқтисодиёт – қисқача изоҳли луғат

Амал қилиш доираси (бозор 
кўлами)га кўра ҳудудий, миллий ва жаҳон нархлари 
ажратилади. 1. 
Ҳудудий (минтақавий) нархлар
. Муайян 
худудий бозорларда унинг доирасида амал қилувчи омиллар 
таъсирида шаклланади. 2. 
Миллий нархлар.
Алоҳида 
мамлакатлар доирасида ўртача ижтимоий сарф-харажатлар, 
миллий бозордаги талаб ва таклиф таъсирида шаклланади. 3. 
Жаҳон нархлари.
Муайян товарларни ишлаб чиқаришга кетган 
байналминал харажатларни, товарларнинг жаҳон андозаси 
талабларига мос келиши даражасини ҳамда халқаро бозордаги 
талаб ва таклиф нисбатини ўзида акс эттиради. 
Нархсиз рақобатлашув
- асосий омили товарларнинг 
нархи эмас, балки унинг сифати, сервис хизмат кўрсатиш, 
ишлаб чиқарувчи фирманинг обрў-эътибори ҳисобланган 
кураш.
Натурал даромад
– меҳнат ҳақи ҳисобига олинадиган ва 
уй хўжаликларининг ўз истеъмоллари учун ишлаб чиқарган 
маҳсулотлари. 
Натурал ишлаб чиқариш
- бунда меҳнат маҳсулотлари 
ишлаб чиқарувчининг ўз эҳтиёжларини қондириш, ички 
хўжалик 
эҳтиёжлари 
учун 
мўлжалланади. 
Натурал 
хўжаликнинг асосий белгилари қуйдагилардан иборатдир: 1) 
Мехнат тақсимоти етарлича ривожланмаган; 2) Ишлаб 
чиқариш 
биқиқ 
характерга 
эга 
бўлиб, 
ишлаб 
чиқарувчиларнинг 
ўз 
эҳтиёжларини 
қондиришга 
бўйсиндирилган; 3) Ишлаб чиқариш билан истеъмол ўзаро 
мос келиб, бевосита хўжалик ичида бир-бири билан 


- 266 - 
боғланган; 4) Меҳнат тор доирада ижтимоий характерга эга 
бўлган; 5) Ишчи кучининг ҳаракатчанлиги чекланган. 
Нафлилик
- товарларнинг кишиларнинг бирон-бир 
истеъмолини қондириш лаёқати. 
Негоциант
– бошқа мамлакатлар билан йирик савдо 
ишларини бажарувчи тижоратчи; савдогар. 
Неолиберализм 
- неоклассиканинг бир оқими, классик 
иқтисодий мактабни ва кейнсчиликни бирга қўллаш 
тарафдори, бунда давлатнинг иқтисодиётга аралашмаслиги 
таклиф этилади. Асосий вакиллари Л. фон Мизес (1881 - 
1973), Ф. фон Хайек (1899 - 1992) бўлиб, бу оқим Австрия 
мактаби деб ҳам юритилади. Социалистик (императив) 
режалаштиришга қатъий қарши, чунки бу режаланган 
тартибсизликка олиб келади, меҳнат тақсимоти, хусусий мулк 
ва эркин алмашув цивилизациянинг мутлақ асоси деб 
саналади. Хайек 1974 йилда Нобель мукофоти совриндори 
бўлган. Бу оқим асосий эътиборни давлатнинг иқтисодиётга 
аралашувнинг энг кам даражага келтиришга, хусусий 
тадбиркорликни ривожлантиришга қаратиш лозимлигини 
уқтиради. Неолиберализм ғоялари асосида «Ижтимоий 
йўналтирилган бозор иқтисодиёти» юзага келади, унинг 
асосчилари - немис олимлари В.Ребке (1899 - 1966), В.Ойкен 
(1891 - 1950), Л.Эрхард (1897 - 1977)лардир. Бу концепция 
ГФР ва Швецияда яхши натижа берди, унинг асосий ғоялари 
мустақил 
Ўзбекистон 
иқтисодиётида 
қўлланилмоқда. 
Ижтимоий йўналтирилган бозор иқтисодиётининг асосий 
қоидалари: эркин баҳоларнинг зарурлиги; эркин рақобат; 
талаб ва таклифнинг мувозанати; иқтисодиётнинг мувозанати; 
давлат бозор хўжалигида шу шартларни кафолатлаши ва 
унинг ижтимоий йўналтирилган ривожини таъминлаш. Н. 
нафақат 
маъмурий-буйруқбозлик 
тизимидан, 
балки 
капитализмнинг эркин рақобатларга асосланган давридан ҳам 
қатъиян фарқ қилади. Мустақил Ўзбекистонда ундан ижобий 
фойдаланилмоқда.

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   340




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish