Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet246/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Доривор препаратлари. К,улмок куб б ал ари ни н г д а м л ам аси (ёки 
к а й н а т м а с и ), суюк экстракти.
К,убба экстракти «ховалеттин» (В енгрияда ч и к а р и л а д и ), «валосе- 
дан» ва «пассиг» (Ч ехословакияда ч и к ари ла ди ) п р еп аратл ари, эфир 
мойи «валокардин» (Г ер м ан к яд а ч ик ари лади ) препарати таркибига 
киради. Бу доривор п р еп ар агл ар ас аб б узилганда тинчлантирувчи 
восита сифатида кул л ан и лади .
К,улмок ку б б ал ар и тинчлантирувчи й и гм алар — чойлар та р к и б и ­
га киради.
V БОБ
ТАРК И БИ ДА А Л К А Л О И Д Л А Р БУЛГАН Д О Р И В О Р  
УСИМ ЛИ КЛАР ВА МАХ,СУЛОТЛАР
Усимликлар (кисман хай вонлар) ту к и м а л а р и д а тайёр холда 
б улади ган асосли (и ш корли ) хоссага ва кучли физиологик таъ си рга 
эга булган азотли м ураккаб органик б ири км алар а л к а л о и д л а р
деб 
аталади. 
А лкалоид ара б ч а — а л к а л и — ишкор 
ва юнонча 
эйдос — ухш аш (симон) сузл арид ан иборат булиб, ишкорсимон 
бирикма деган маънони билдиради. Бу ал кал ои д ларн и н г асосли 
хусусиятга эга эканлигини курсатади. 1819 йилда Мейснер с а б а д и л л а 
усимлигидан асос хоссалц бирикма а ж р а т и б олди ва уни биринчи 
булиб- ал калоид деб атади.
Таркиб и да ал ка л о и д булган усимликлар ка ди м д ан иш латиб 
келинса-да, бундан тахминан 200 йил м ук ад да м ал ка л ои д ларн и
урганиш ва текшириш сохасида илмий иш лар бошланди. 1792 йилда 
ф р ан ц у з 
олими 
Ф уркруа 
хин 
д ар ах ти
пустлоги 
таркибидаги 
ал кал оид л арн и текширди ва уларни см ола холида а ж р а т и б олди. 
1797 йилда Бомэ, J804 йилда Д ерозн х ам да ф ран ц уз ф арм ац ев ти
Сеген опий ал к а л о и д л ар и д а н наркотин билан морфин а ж р а т и б олди 
ва уни «опий тузи» деб атади. Ш ундай булса-д а, алка лои д л арн и
текширган биринчи киши немис дорихоначаси Сертюрнер хисоблана- 
ди. У 1806 йилда опийдан кристалл холда ал калоид а ж р а т и б олди ва 
1811 йилда бу бирикм ага морфии деб ном берди.
Уша д а в р д а я ш агаи ф ран ц уз ф а р м а ц е в т л а р и Пельтье ва К авенту 
х ам д а А. А. Воскресенский, А. М. Бутлеров, А. Н. Вишнеградский, 
Г. Д раген д орф , Ф. И. Гизе, кейиирок Н. А. Ш ацкий, А. Е. Чичибабин,
В. М. Родионов каби рус олим лари ва б о ш к а л а р турли уси м л и кл ар­
дан ал ка л о и д л ар а ж р а т и б олиш ва уларни урганиш устида к атта иш 
килдилар.
15— 5121
2 2 5


1918 йиллардан б ош лаб м а м л ак а ти м и зд а илм-фан ж у д а тез 
т а р а к к и й эта бошлади. Айни в а к т д а таркиби да алкалоид булган 
усимликларни текшириш ишлари х а м р е ж а л а ш т и р и л д и ва ри- 
вожланди. Академик А. П. Орехов томонидан собик И ттиф ок 
химия - ф арм ац ев тик а илмий т а д к и к о т институти кош ида биринчи 
марта ал ка л о и д л ар булими таш кил этилди, собик И тти ф окд а 
таркибида алкал оид булган усимликларни урганиш га асос солинди. 
Куп утмай А. П. Орехов рахб ар л и ги д а Г. П. Меньшиков, Р. А. К оно­
валова, Н. Ф. Проскурннна, М. С. Рабинович, В. В. Кис.илёв 
ва С. С. Норкина каби йирик олимлар етишиб чикди. Улар 
ал калоид л арн и урганиш ишига катта хисса куш дилар. Ш ундай 
килиб. 8 йил ичида (1930— 1937 йиллар) л аб о р ато р и я хизматчила- 
ри А. П. Орехов р ах б ар л и г и д а 80 та алкалоидли янги усимликларни 
топдилар хам да ул ард ан 40 та янги ал кал оид а ж р а т и б олдилар. Бу 
в а к т д а бутун дунёда хам маси булиб 113 та, ж ум ла д а н , Хиндистонда 
20, Янонияда 18, А нглияда 12, Хитойда Ю т а янги а л к а л о и д топилган 
эди. Ш ундай килиб, собик И тти ф ок алкалоидли усимликларни 
урганиш буйича дунёда биринчи уринга чикиб олди.
Бу д а в р д а М осква, С анкт-П етербург, Киев, Харьков, Баку. 
Тошкент, Томск ва бош ка ш а х а р л а р д а алкалоид ларн и урганиш 
буйича илмий т а д к и к о т ишлари а в ж олиб кетган эди.
1936 йилдан б ош лаб Тошкент Д а в л я т университетинннг кимё 
факультетида Г. В. Л азурь ев ск и й ва О. С. Содиков, Узбекистонда 
ёввойи холда усадиган алкалоидли усимликларни текш ира бошлади- 
лар. 1946 йилга келиб, шу ф акультет кош ида усимликлар кимёсини 
урганиш к аф ед раси таш кил килинди. Хозир хам бу к а ф е д р а 1 
ходимлари Узбекистонда усадиган алкалоидли усимликларни текши- 
ришни давом эттирм окд ал ар.
1943 йилда ак ад ем и к А. П. Ореховнинг шогирди С. Ю. Юнусов 
бошчилигида Узбекистон Ф ан л ар академияси кимё институти кош ида 
а л к а л о и д л ар л аб о р ато р и яс и таш ки л этилди. Куп утмай бу л а б о р а т о ­
рия м ам л акатим изд аги ал ка л ои д л арн и урганувчи энг йирик м а р к азга 
айланди. Бу ерда купгина м а л а кал и м утахассислар етишиб чикди. 
1943— 1976 й иллард а л аб о р а т о р и я ходимлари томонидан 160 тур 
усимлик тул и к урганилди ва улардан 590 та ал ка л о и д а ж р а т и б
олинди. Ш у л а р д а н 295 таси усимликлардан биринчи марта а ж р а т и б
олинган янги алкалоиддир.
J 976 йилгача собик И тти ф ок буйича 430 та алкалоиднинг кимёвий 
тузилиш и 
ан и кл ан ган
булс.а, 
шундан 
245 
тасининг 
тузили- 
ши С. К). Юнусов р ахб арли гид аги л аб о р ато р и я ходимлари томонидан 
тас ди кл ан ган . Х озир хам бу л а б о р а т о р и я д а илмий т а д к и к о т ишлари 
кизгин давом этмокда.
А лкалоидлар усимликлар дунёсида кенг та р к а л г а н . 1974 йил 
маьлумоти буйича ер юзида та р к а л г а н юкори усимликларнинг 
327 оиласидан 140 тасида (40 % ини таш кил килади) ал калои д л ар

Т ош Д У нинг т у к аф ед р аси ва унинг к ош и даги проблем . la o o p a торияси 
1977 йилда Узбекистан ФЛ би оорга ник кимё институтининг т аш к и л топпш ида асос 
булди.
226


борлиги аникланган. Таркиб и да а л к а л о и д л ар булган туркум лар ер 
ш а р и д а усадиган усимликлар туркумларнинг 8,7 % ини (10 615 тур- 
кумдан 926 тасин и ), турлар ичида эса тахминан 2 % ини таш кил 
килади. К у й и д а г и ' о и лал ар вакиллари а л к а л о и д л а р га бой: бир 
п ал л ал и л а р ичида - - ло л агу л д о ш л а р (Liliaceae) ва ч учм ом ад ош лар 
( A m a r y l li d a c e a e ) ; икки п а л л а л и л а р ичида кендирдош лар (Аросу­
п а с е а е ) , ай и ктовонд ош лар 
(R a n u n c u la c e a e ) , 
мениспермадошлар 
( M e n is p e r m a c e a e ) , кукнордош лар ( P a p a v e r a c e a e ) , д у к к а к д о ш л ар
( F a b a c e a e ) , ш ам ш од д ош л ар ( В и х а с е а е ) , л о ган и я д о ш л ар (L ogania- 
с е ае), итузумдошлар ( S o l a n a c e a e ) , ш у р а д о ш л а р (C h e n o p o d ia c e a e ), 
а с т р ад о ш л ар ( A s t e r a c e a e ) — м ураккабгул д ош лар (C o m p o s ita e ) , зирк- 
д ош л ар
(B erberidac eae ) ва р уян д ош л ар (R u b iace ae). Шу д авр 
ичида бутун ер юзида а ж р а т и б олинган ва тас ви рл ан ган 4959 та 
ал кал оид д ан ф а к а т биргина кендирдош лар (Аросупасеае) оиласига 
897 таси тугри келади.
Х озирча P a n d a l e s , S alicales ва F a g a l e s тартибининг вакиллари 
тарк иб и да а л к а л о и д л ар топилганича йук.
У симликлар тарк иб и да ж у д а оз микдордан тортиб, то 10— 15, 
б а ъ з а н 25 % 
гача а л к а л о и д л ар булиши мумкин. Трахилантус 
усимлигида 18 % м икдорида ал ка л о и д л ар суммаси топилган.
У симликларда 
бир-бирига 
якин 
купгина 
ал кал оид булади. 
А лкалои длар сони б аъ зи усимликлар тарк иб и да 50 тад ан ортади. 
М ас ал ан : Vinca erecta Rgl. et Schma'ih. усимлигининг ал ка л о и д л ар
сум масидан 55 та алка л о и д а ж р а т и б олинган.
У заро (ботаник жих,атдан) якин булган усимликлар таркибида 
купинча бир хил ал ка л о и д булади. М а с а л а н , итузумдошлар оиласига 
кирадиган бир канча усимликлар (A tropa L., H y o scy a m u s L., D a tu r a
L, 
Scopolia - Jacq. 
турлари) 
тарк иб и да 
тропан 
гурухига 
хос 
а л к а л о и д л ар (атропин, гиосциамин, скополамин) учрайди. Айни 
в а к т д а битта ал ка л о и д ботаник жих,атдан бир-бирига б огла н м аган
бир к а н ч а о и лал ард а х,ам булиши мумкин. М ас ал ан , эфедрин 
алкалоиди E phedrace ae, C e la stra c e a e , M a lv ac eae , P a p a v e r a c e a e ва 
T a x a cea e (яъни 5 т а ) , кофеин алкалоиди S a p in d ace ae, Theaceae, 
S te rcu liac eae , Rubiaceae, Aquifoiiaceae, Liliaceae ва б о ш к а л а р (яъни 
16 та) ои ла л ари га кирадиган усимликлар таркибида учрайди.
Усимликдаги ал кал оид микдори ва таркибий кисми доимо 
д инам ик узгари ш д а булади. Б у узгари ш усимликларнинг усадиган 
ери ва ш ароитига боглик. О д атд а а л к а л о и д л ар усимликлар гуллаши 
олдида ёки гуллаш д ав ри д а уларнинг ер устки кисмида куп 
тупланади. Усимликлар гуллаб б улгандан сунг алка л о и д л ар у л а р ­
нинг (а г а р куп йиллик ут усимлик булса) ер остки о рган л ари да 
(айникса пиёзбош ида) ва кисман мевасида, бир йиллик ут усимлик­
л арнинг эса мевасида йигилади. Б а ъ з а н ал ка л о и д л ар усимлик энди 
кукариб чикаётгани д а уларнинг ер устки кисмида куп тупланиши 
мумкин.
227


А Л К А Л О И Д Л А Р Н И Н Г Б И О С И Н Т Е З И
Алкалоидларнинг усимликлар туки м аси да хосил булиши (биосин- 
тези) тутрисида турли н а з а р и я л а р булса-да, улар етарли д а р а ж а д а
т а ж р и б а л а р билан асосланган эмас.
А лкалои длар биосинтези туррисида куйидагича иккита гипотеза 
бор: биринчи гипотезага кура, ал ка л о и д л ар усимликлар туки м аси да 
оксил моддаларнинг п арч ал ан иш ид ан вуж уд га келган аминокислота- 
лар хисобига синтез булади. 1905 йилда Пиктэ бу гипотезани илгари 
сурди, кейинчалик Робинсон уни кувватлади.
Иккинчи гипотеза т а р а ф д о р л а р и алка л о и д л ар асосан угле- 
водл ардан хосил булади, деб ф а р а з киладилар.
1952 йилда В. С. Соколов оксил моддаларнинг п арч ал ан иш ид ан
хосил булган м ахсулотлардан алка л о и д л ар синтезланишини уткази- 
л аётган т а ж р и б а л а р инкор ки лм окда, деб ёзган эди.
А лкалоидларнинг усимликлар тукимасидаги биосинтези бош ка 
б ири км аларга (м асалан, терпеноидлар, флавоноидлар, тан и дл а р ва 
б о ш к а л а р ) нисбатан кам урганилган. Шу в а к т г а ч а алкалоидларн ин г 
биосинтезида иштирок этадиган ферм ентлар системаси хам да бу 
ж а р а ё н д а б улади ган о р ал и к бири км алар яхши урганилм аган. Яна 
шуни айтиш керакки, алкалоид ларн ин г турли гурухлари кимёвий 
тузилиши буйича бир-биридан катта ф а р к килади. Шунинг учун 
уларнинг биосинтезлари хам турлича бориши мумкин.
Ю корида келтирилган с а б а б л а р г а кура хам м а а л к а л о и д л ар г а 
эмас, балки уларнинг айрим гурухлари учун хам хозирча умумий 
биосинтез схемасини бериш имконияти йук. Шунинг учун а л к а л о ­
идлар 
биосинтезида 
юкорида 
айтилган 
иккала 
гипотеза 
хам 
уз ифодасини топиши мумкин.
А лкалоидларнинг айрим гурух,лари ам ин окислоталардан: г л у т а ­
мин кислота 
(никотиннинг N- метил-пирролидин хал каси хосил 
б у л и ш и д а), пролин (стахидрин си н тези да), орнитин (гиосциамин 
си н тезида), фенилаланин (атропиннинг троп кислота кисми синтези­
да) ва б о ш ка ам инокислоталардан, бош ка гурухлари эса углевод- 
л ард ан : глицерин ва сирка кислотадан (никотиннинг пиридин х а л ­
каси си н тези да), сирка кислота ва полиацетил б ирикм аларидан 
(конин, мускопиридин, карпаин, анотинин, ликоподин ва бош ка 
ал к а л о и д л ар ) синтезланиши мумкинлиги тутрисида н азарий фикр- 
лар юритилади хам да шу фикрларни тасдикловчи схемалар т у ­
зилган.
Мисол си ф ати да куйидаги схемаларни курсатиш мумкин:



Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish