Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

б'"лади. 
Оккалдирмок 
усимлигининг 
гул туплами таркибида отигмастсрин ва 
бошад стеринлар, фарадиол, 
флавоноидлар 
(0,36 % р’.тин, 0,28 % 
гиперозид) 
хам да 172— 253 мг % витамин С булади.
Ишлатилиши. Оккалдирмок усимлигининг доривор препаратлари 
юмшатувчи, балгам кучнрувчи ва дезинфекция килувчи хамда 
яллирланишга карши таьсирга />г л. IIТуниt;i' ’/чун уляо боокхит. 
ларингит ва упка касалликларида бал гам луифувчи висите сифатида 
ишлатилади.
Доривор препаратлари. 
Д а м л а м а , 
кайнагма, 
Барги 
кукрак 
касалликларида ишлатиладиган 
хам да тер 
хайдовчи чой - йигмалар 
таркибига киради.
ДАРАХТ ЕЛИМ ЛАРИ ВА УЛАР НИ САКЛОВЧИ УСИМ ЛИКЛАР
Д арахт елимлари 
патологик шиллик 
моддаларнннг 
усимлик 
тукималаридан окиб чикиб, 
пустлокнинг яраланган жойини коплаб, 
котишидан хосил 
булади
Бу бирикмалар дарахт пустлогидаги 
яраланган 
жойни 
беркитиб 
туради 
на 
микроорганизмларнинг 
усимлик танасига кириб, 
уни 
чирптишидан 
саклайди. 
Бундан 
ташкари, елим усимлик 
учун захи ра 
озик 
модда булиб хам хизмат 
килади (астрагал усимлигида).
Елим 
кугшнча 
дуккакдошлар (а ка с, астрагал) 
ва раъногулдош- 
лар (урик, шафтоли, 
олча, гилос), 
жийдадошлар 
( ж и й д а ) , 
писта- 
дошлар ва бощка (40 
тага якин) оилаларгн 
кирувчи 
бута ва 
дарахтларда 
хосил булади.
Д арахт елими 
купинча эрта б а х о р д а хосил булади. 
Чунки бу 
фаслда тез-тез 
ёгингарчилик булиши натиж асида дарахт пусглоги 
ивийди, сунгра 
шамолдан ва кун иссигидан тез куриб, 
ёрилади. 
Ерилган 
пустлокдан патологик ш и л л и к  модда окиб чикади-да, 
яраланган жойни 
«даволайди» (акас, урик, шафтоли, гилос ва 
бош каларда). Елим 
б а ъ за н бута ускмликлари иустлогида 
хайвоилар 
етказгаи 
зар ар н ати ж аси да х,ам иайдо булиши мумкин (астрагал 
турлари).
Елим сунъий йул билан хам олиниши мумкин. 
Бунинг 
учун 
усимлик иустлогини бигиз, пичок ёки бошка аобоб билан тилинади, 
натижада 
елим окиб чикади. Урмонда булиб утган ёгиндан сунг 
хам 
баъзи усимликларда 
(тилогоч 
дарахтида) 
е л им хосил булиши 
мумкин.
Елим кимёий таркибига кура шиллик моддаларга якин туради. 
Уни шиллик моддаларнинг кисмаи окскдланиши ва полимерларга
айланиш жараёни 
н ати ж аси да 
хосил 
булган махсулот д еб хисоблаш 
мумкин. 
Шунинг учун елим таркибида полисахаридлар — пентозлар 
(арабиноза, D- 
ксилоза, 
L- фуктоза 
ва бош к алар) ва 
гексозлар
74


(D- галактоза, D- манноза за бош калар) дан ташкари канд, елим 
кислоталарининг калий, магний х,амда кальций тузлари учрайди. 
Патологик шиллик моддалар усимлик тукималаридан окиб чикаётга- 
нида йулда учраган бирикмалар, масалан: ошловчи, буёк, минерал 
моддалар, ферментлар, углеводлар, органик кислота ва бошкаларнн 
узи билан бирга олиб чикншк мумкин. Бунин г натижасида елим 
таркиби мураккаблашади. Шу сабабли бир туп дарахтдан олинган 
елим таркиби ва ранги х.ар хил (оч сарикдан кунгир ранг гача) 
булади.
Елим хар хил ранг ва шакдда х,амда каттик булакчалар холида 
булади. Юкори сис( 
;лим рангсиз ёки оч саргиш рангли булиб, 
узига хос ширин i 
эга. У органик эритувчиларда эримайди.
Сувдаги эритмаси < 
..к коллоид долатда булиб, кучсиз кислотали 
хоссага у"а. Елим спирт таъсирида эритмада чу кади.
Елимнинг кимёвий таркиби яхши аникланмаган. Шу сабабли 
у физик хоссасига караб (сувда эришига караб) 3 гурухга булинади:
1. Арабин — сувда яхши эрийдиган елим.
2. Бассорин — сувда кам эрийдиган, лекин яхши шишадиган елим.
3. Церазин — сувда эримайдиган ва кам шишадиган елим. Бу 
елим иссик сувда кисман зриши мумкин.
Елим микдорини (сувда тулик эрийдиган ва арабинлардан иборат 
булса) шиллик моддаларда кулланиладиган усул билан (вискози- 
метрлар ёрдамида ёки спирт билан чуктириб)' аниклаш мумкин.
Елим тиббиётда меъда касалликларида ураб олувчи восита 
сифатида ишлатилади. Фармацсвтикада эса хаб дорилар хамда 
эмульсиялар (эмульгатор сифатида) тайёрлашда кулланилади.
Техникада елимни 
чит буяш , тушь, 
сиёх, акварел б^ёклар, калам, 
гугурт ва ллаСтмасслар 
тай ёрлаш да 
х ам да 
бошка со \а л а р д а  

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish