Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


АЛ И ГН И Н — A LIG N IN U M



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet592/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   588   589   590   591   592   593   594   595   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

АЛ И ГН И Н — A LIG N IN U M
Алигнин нина баргли д а р ах тл а р , асосан арчанинг ёроч кисмидан 
олинади. Б о ш к а д ар ах тл а р н и н г ёгоч кисмидаги то л ал ар калта, сув 
н ай чалари эса д а г а л булади. 
Ш у сабабли у л ар д ан алигнин 
олинмайди.
Усимликларни ёгоч кисми элементларининг х,ужайра пустига 
лигнин моддаси сингиган. Л игнин х у ж а й р а пустига каттиклик 
берадиган бирикма.
Алигнин олиш учун махсус катта козонга д а р ах тл а р н и н г майда- 
л ан ган ёгоч кисми солинади, ул ар га натрий ишкори ёки C a ( H S 0 3)2 
э ри тм ал ари куш иб, юкори босим ва 
ад р о р атд а киздирилади. 
Н а т и ж а д а лигнин п арч ал ан ад и, сунгра у эриб, х у ж а й р а л а р пустидан 
чикиб кетади. К,озонда колган а р а л а ш м а н и нейтрал реакцияга 
киргунга к а д а р ювилади ва ю пка килиб ёйиб куритилади, кейин 
к а т л а м -к а т л а м килиб тахл анади . Хосил булган м атери ал юмшок, 
майин, буришган, х;идсиз, мазасиз, ок когоз в а р а к а л а р и г а ухш аш
б^либ, алигнин (яъни лигнин эмас) деб аталад и. Алигниннинг айрим 
в а р а к л а р и ж у д а юпка, х,атто остига куйилган н а р с а л а р бемалол 
куриниб туради.
Алигниннинг кичик булагини хлоралги драт эритмаси ёки. сув 
ёрд ам ид а микроскоп остига куйиб к а р а л с а , тартибсиз ж о й л аш га н
566


то л ал ар ва ксилеманинг б о ш ка элементлари куринади. Алигнин хлор- 
рух-йод эритмаси таъ си ри д а би н аф ш а рангга киради (микрокимёвий 
реа кц и я ). Б у эса алигниннинг тоза к л етч атк ад ан таш кил топганини 
исбот этади.
Алигниннинг юкори сифатлилигини куйидаги реа кц и я л ар билан 
ан и кл аш мумкин:
1. 
Алигнинга флороглюциннинг спиртли эритмаси ва кон- 
центрланган хлорид кислота таъси р эттирилганда, у кизил рангга 
кирмаслиги керак (лигнин ч ала колган булса, кизил рангга к и р а д и ).
2.1 г алигнинни сувга солиб олиб, 5 минутдан сунг тортилади, 
шунда у 14 г дан кам келмаслиги керак (суюкликни шимиш 
кобилиятини а н и к л а ш ) .
Ишлатилиши. Тиббиётда алигнин гигроскопик пахта урнида я р а
суюкликларини шимиб олад иган м атериал си ф ати да иш латилади. 
Ф ар м ац ев ти к а саноатига эса, ам пула ва б о ш ка л а р н и -урайдиган 
арзон материал х,исобланади.
Т О Р Ф М О Х И — S P H A G N U M

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   588   589   590   591   592   593   594   595   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish