Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet520/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   516   517   518   519   520   521   522   523   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Синап кислота 
Ферул кислота
1
 
Ф е н илк арбо н кислот ала р би оси нтез и ( с х е м а ) .
О к к а ш к а р б е д а (M elilotus a l b u s D e sr.) усимлиги таркибида 
кумариннинг оз микдори соф, колган кисми эса о- кумар кислота 
гликозиди х,олида учрайди. Б унга с а б а б шу усимлик таркиби да 
р- г лик озид аза 
ферментининг 
булишидир. 
У 
кумарин 
кислота 
гликозидини тез п арчалайди, лекин о- кумар кислота гликозидига 
таъ си р килмайди. Бу д алил х,ам куйида келтирилган кумарин 
биосинтези схемасинииг тугри эканлигини курсатади.
О
СН=СН-С00Н 

глюкоза
Долчин
кислота
а
'^-С О О Н
О- глюкоза
О-оксикимар 
Кислотанинг /3 -глю - 
козиди
СООН 
0-глюкоза 
Кумарин кисла т а ­
нин г f t - глюказиди
СООН
Кумарин кислота 
Кумарин
Кумариннинг долчин кислотадан синтезланиши (схем а).


Умбеллиферон, эскулетин ва скополетинлар усимликлардаи кенг 
таркалган к ум ари н л арга киради. Улар хам уз н ав б а ти д а схеМада 
курсати лгани дек п- кумар, кофе ва ферул ки сл отал арид ан синтезла- 
ниши мумкин:
СООН
п - 
Окси кумар 
кислота
МО
Умбеплиферон
О
Эскулетин
^
Скйполетин
Синап кислота 
Фраксртин
Б а ъ з и кум ар инл арнин г фен о лк а р б о н к ис л о т а ла р д а н си нтез ланиши . ( с х е м а ) .
501


К У М А Р И Н Л А Р Н И Н Г У С И М Л И К Л А Р Х Д Е Т И Д А Г И
а х а м и я т и
К ум ари н ларни н г усимликлар хаётид аги ахам и яти тугрисида 
экспериментларга асосл ан ган ф и кр л ар хали етарли эмас. Х,ознрги 
в а к т г а ч а
булган б а ъ зи бир 
м а ъ л у м о тл ар га 
К араганд а 
баъзи 
кум ари нлар усимликларни усишидан ту х тас а (усиш и н ги б и то р л ар и ), 
б а ъ зи л а р и уругининг унишини кучайтириш и (усиш стимуляторлари) 
мумкин. К ум ари н лар усимликларни б а ъ зи к а с а л л и к л а р д а н с а к л а ш и
мумкин деган ф и крл ар хам бор.
К У М А Р И Н Л А Р Н И Н Г Ф И З И К ВА К И М Ё В И Й Х О С С А Л А Р И
У симликлардан а ж р а т и б олинган кум ари нлар рангсиз кристалл 
модда булиб, сувда ёмон эрийди ёки бутунлай эримайди, спиртда 
осонрок, органик эритувчилар (эфир, хлороформ ва б о ш к а л а р ) д а
яхши эрийди. К ум ари н лар гликозид холида булса, уларнинг сувда 
эриши кучаяди. Л екин гликозидларнинг суюлтирилган сульфат 
кислота т аъ си р и д а гидролизлаб олинган агликонлари сувда э р и м а й ­
ди, спирт ва органик эритувч ил ард а эса яхши эрийди.
Купчилик кумарин ва ф урокум аринларнинг спиртдаги нейтрал 
э ри тм а лари х ам д а и ш кор ва концентрланган сульф ат кислотадаги 
э ри тм а лари у л ь т р а б и н а ф ш а нурда узи га хос флуоресценция (за н г о ­
ри, кук би н аф ш а, яшил, с а р и к р а н г л а р д а ) билан товлан ади. Айникса 
7- оксикумарин-умбеллиферон унуми яхши флуоресценция беради. 
У мбеллифероннинг узи у л ьтр а б и н аф ш а нур таъ си ри д а тиник, зангори 
рангли флуоресценция билан товланади.
Табиий холдаги кум ари нлар купчилигининг 7- номерли углерод 
атом ида окси гурухи булади. Шунинг учун уларни 7- оксикумарин- 
умбеллиферон унуми деб х(исобланадн.
К ум ари н лар лактон булганлиги учун иш корл ар таъ си ри д а 
у ларнинг а-пирон х ал к а си узилади ва хар бир кумариннинг узига хос 
кислотасининг тузи — к ум ари натлар ^осил булади. Улар сувда яхши 
эрийди (эри тм ал ари с а р и к рангли б у л а д и ), органик эритувчиларда 
эса эримайди. К у м а р и н а т л а р г а кислота таъ си р эттирилса, реакц ия 
о р к а г а кайтади , лекин ^осил булган соф кислота тезд а узи дан бир мо­
лекула сув аж р ати б , ка й та д а н лактонга — кумаринларга айланади.
Кумариннинг узи сув таъ си ри д а гидролизланмайди, кислота ва 
ам м и а к эритмаси билан реакц и я га киришмайди. А гар унга суюлти­
рилган натрий ишкори куш иб киздирилса, с а р и к рангли эритма — 
кумарин (цис-орто-оксидолчин) кислота натрий тузининг эритмаси 
Хосил булади. Эри тм ага кислота таъ си р эттирилса, р еакц ия о р к а г а 
кайтади.
Л 
ум а р и н
Кум арин ( цас - О - оксидолчим )
ки с р с т а н и н г нат риили т узи
502


Бу р еа кц и я д а 6- ва 8- оксикумаринлар унгайлик, 7- метоксикума- 
ринлар бир оз кийинлик ва 7- оксикумаринлар анча кийинлик билан 
гидролизланади.
Кумарин кислоталарнинг соф холда тургун булмай, тезда 
л ак то н л ар га айланиш хоссасидан уларни ан ал и з ки лиш да (сифат 
ре а к ц и я л а р д а ва микдорини а н и к л а ш д а ) 
хам да кумаринларни 
бош ка м о д д ал ард ан т о з а л а ш д а (а ж р а т и б олиш да) кенг фойдалани- 
лади.
К умаринлар минерал ки слоталар (концентрланган хлорид кисло- 
' т а ) ва натрий нитрит иштирокида п -н итроани л и н ёки сульфанил 
кислота билан 6- углерод (ф урок ум ари н ларда 3- углерод) атоми 
оркали д и а зореак ц и я беради:
Н а т и ж а д а кунгир-кизил, кизил ёки тук са ри к (за р гал д о к ) рангли 
м ахсулотлар хосил булади. Шунинг учун бу реакц иядан кума- 
ринларга си ф ат реакция сифатида кенг фойдаланилади.
Литий-алюминий гидрид таъ си ри д а кум аринлар кайтарилади . 
Р е а к ц и я н ати ж ас и д а а- пирон хал ка си узилади ва кумаринларнинг 
узига хос спиртлари хосил булади:
NHZ
+ NaN02

HCl

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   516   517   518   519   520   521   522   523   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish