Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


ЭРКАК ПАПОРОТНИК и л д и з п о я с и —



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet434/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   430   431   432   433   434   435   436   437   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

ЭРКАК ПАПОРОТНИК и л д и з п о я с и —
RHIZOMATA FILICIS MAR IS
Усимликнинг номи. Э рк ак папоротник (к и р к к у л о к ) — D ryopteris 
fiiix m a s (L.) Schott. (Aspidium Silixytnas S w .) ; к и р к к у л о к д о ш л а р — 
A spidiaceae (D ry o p terid ac eae , P oly tfodiaceae) — оиласига киради.
Куп йиллик, юкори спорали ут усимлик. Илдизпояси ки ска, йугон, 
корам ти р-кун гир т ан гач а б а р гл а р билан копланган, майда илдизли, 
юкорига томон кутарилувчи булиб, ер остида кийшик, ёки горизонтал
407


ж ой лаш га н . Ер устки пояси булмайди. Б арги куш патсимои а ж р а л г а н . 
Баргининг умумий куриниши ч у зи к эллипссимон, уткир учли, 
узунлиги 1 м ва ундан ошик, булади. Б а р г банди пластинкага 
нисбатан киска булиб, са рги ш -кун ги р рангли тангача б а р гч а л а р
билан копланган. Биринчи тарти бдаги б арг б у л а к л ар и (сегменглари) 
ланцетсимон ёки ингичка ланцетсимон, уткир учли булиб, киска 
банди билан баргнинг умумий бандита кетма-кет ж ой лаш ган. 
Иккинчи тарти б даги б арг б у л а к л ар и (сегментлари) ю м алок тухумси­
мон ёки узунчок тухумсимон ш аклли, тум ток тишсимон киррали 
булади. Б а р г л а р кузда хазон булиб тушиб кетади, б арг бандининг 
йугонлаш ган асос кисми эса илдизпоя устида с а к л ан и б колади. 
Шунинг учун илдизпояси тобора й угонлаш иб боради. Янги б ар гл ар
тупрок остида етишади. Улар т а н г а ч а ва ж и га р р а н г п ар д а л а р билан 
копланган булиб, 3 йилдан сунг ер устига чикади. Б а р г л а р и пояга 
ухш аш учи билан усади, 
ё з
охирида иккинчи тартибдаги б арг 
б улаклари н ин г о р к а (пастки) томонида уртад аги томирлари буйлаб 
икки катор ж о й л а ш г а н ю м алок б у р тм ал ар (соруслар) пайдо булади. 
С оруслар буйраксимон п арда билан коп лан ган , унинг ичида узун 
бандли тухумсимон бир к анч а сп оран ги ялар урн аш ган. Спорангия- 
л а р ичида эса кунгир рангли сп о р ал ар етишади. С порангия ёрилгач, 
етилган с п о р ал ар ш ам ол да учиб кетади. Н ам ерга туш ган спора униб, 
диаметри 0,5— 1 см булган юраксимон яшил усимта — пластинкага 
айланади. Бу пластинка эр^как папоротникнинг жинсли наели 
(гаметофит) 
хисобланади. 
Усимтада оталик жинсий органи — 
антеридия ва он али к жинсий органи — архегония т а р а к к и й этади. 
Архегониянинг тухум х у ж а й р а л а р и урчигандан сунг ундан сп оралар 
етиштирувчи жинссиз наели — спорофит, яъни эркак папоротник 
Хосил 
булади.
К,ирккулок спорал ари август-сентябрь о й лари да етилади.
Э рк ак папоротник билан бир ка т о р д а таш к и куриниши, айникса, 
б аргл ари ни н г туп булиб чикиши ж и х а т и д а н э р к ак папоротникка 
ж у д а у хш аш б улган Австрия папоротниги (D ry o p te ris a u s tr i a c a
(Ja c q .) W oy.), к а т т и к килли папоротник (D ry o p teris sp inulosa 
(M ull.) О. K untze ) ва ургочи папоротник (A thyrium filix-femi- 
n a (L.) Roth.) л а р хам учрайди. Б у усимликлар э р к а к папоротникдан 
Куйидаги белгилари билан ф а р к килади.
Австрия папоротниги баргининг умумий куриниши учбурчак 
ш а кл д а булиб, б а р гл а р и уч м арта патсимон киркилган.
К атти к килли папоротникнинг буйи пастрок, баргининг умумий 
шакли учбурчаксимон, иккинчи тарти б даги б арг б у л а к л ар и патсимон 
а ж р а л г а н , киррасининг четидаги ти ш ч алари юмшок, ти кан га ухш аб 
чузилган, соруслар эса б а р г уртасидаги м а ркази й томирдан у зокрок 
ж ой л аш ган .
Ургочи папоротникнинг б ар гл ар и анча нозик, б арг пластинкаси 
икки-уч м арта патсимон киркилган, б арг б у л а к л ар и м айда, соруслари 
эса ч у зи к р о к булади.
Бу уси м л и кл ард ан иккитаси: Австрия ва к а т т и к килли папо- 
ротникларнинг илдизпояси г и ж ж а г а к а р ш и кучли т аъ си р курсати аш
408


ан и кл ан ган . Уларни тиббиётда э р к а к папоротник билан бир к а то р д а 
ишлатиш тав си я этилган.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   430   431   432   433   434   435   436   437   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish