Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet423/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   419   420   421   422   423   424   425   426   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Кимёвий таркиби. М ахсулот тарк иб и да тритерпен сапонинлар, 
ш-инозит, аччик ортосифонин гликозиди, 1,5 % г а ч а вино, лимон ва 
б о ш ка кислоталар, 0,2— 0,66% эфир мойи, 5— 6 % ошловчи ва 
б ош ка м о д д ал ар х а м д а куп микдорда калий тузл ар и булади.
С ап он и н л ард ан бирининг агликони — сапофанин а-ам и р и н экан- 
лиги аникланди.
Ишлатилиши. 
Ортосифон 
усимлигининг 
п репарати 
сийдик 
Хайдовчи восита си ф ати д а буйрак (буй рак тоши касалли ги) х ам да
398


399
46

р
а
е
м

О
р
то
си
ф
о
н
б
ар
ги
н
и
н
г 
та
ш
ки
к
у
р
и
н
и
ш
и
-- 
ба
рг
н
и
н
г 
ю
ко
р
к
эп
и
Х
е
р
м
и
с
и

Б 
— 
ба
рг
н
и
н
г 
пас
тк
и 
э
п
и
д
е
р
м
и
с
и

В 
— 
б
ар
г 
чет
и.

— 
эф
и
р
м
о
й
л
и
б
е
зл
а
р


— 
бошчали 
т
у
к

3
— 
од
д
и
й
т
у
к
л
а
р
.


холецистит ва юрак гликозидлари билан б иргали кд а юрак-кон томири 
системасининг II — III д а р а ж а л и ка са л л и к л а р и д а ишлатилади.
Доривор препарати. Д а м л а м а .
С Е Р Т У К
ГУЛЛИ АСТРАГАЛ 
Е Р
УСТКИ КИСМИ -  
HERBA ASTRAGALI DASYANTHi
Усимликнинг номи. Сертук гулли ас т р а га л - - A s t r a g a l u s dasy- 
a n t h u s P a ll.; д у к к а к д о ш л ар - - F a b a c e a e оиласига киради.
Куп йиллик, буйи 4 — 20 (б а ъ з а н 30) см гача булган ут усимлик. 
Пояси тик усувчи, серки рралн. Б арги ток. патли м ур а к к а б б ар г булиб, 
узун банди билан пояда кетма-кет урн аш ган. Гуллари с а р и к рангли, 
10— 20 т а д а н булиб бош часимсн шингилни таш ки л этган. М еваси - -
пшШэдада очилмайдиган дуккак. Усимликнинг хам ма кисми окиш ёки 
саргиш тукл ар билан копланган.
Июнь-июль о й лари да гуллайди ва меваси етилади.
Географик таркалиши. У краи н а в а М олдова, кисман Россиянинг 
жануби й ту м а н л ар и д аги ч у л л а р д а , д а р ё л а р водийсида, 5'рмонларда- 
ги ку р у к т еп ал и к л ар ва я л а н г л и к л а р д а , ч ул л а р д а ги си й рак бута- 
зо р л а р д а в а б о ш к а ер л а р д а усади. М ахс улот асоеан У краинанинг 
ма ркази й
ва 
ж а нуб и й
в и л о я тл а р и д а 
(Д непр дарёсининг чап 
киррогида) тай ёрл анади .
Мах,сулот тай ёрл аш . М ахс улот усимликнинг ту л и к гуллаш
д ав р и д а, мева хосил килгунича (июнь-июль о й л а р и д а ) уриб олинади 
ща
 
бирор нарсанинг устига юпка килиб ( 5 - 7 см гача ка ли н л и к да ) 
ёйиб, хав о кириб турад и ган ва соя ерда (чердак, шийпон ва б о ш к а
е р л а р д а ) ёки кури тги чл ард а 50— 55°С д а куритилади.
Махсулотнинг ташк,и куриниши. Тайёр махсулот усимликнинг ер 
устки кисми — поя, б арг ва гуллар а р а л а ш м а с н д а н таш кил топган. 
Пояси ёгоч л ан м аган , киррали, йуронлиги 3 мм гача, узунлиги 20 см 
гача, сербаргли. Б а р г л а р и ток патли м ура кка б, узун бандли,
12— 14 ж у ф т б аргчали, узунлиги 12— 20 см. Б а р г ч а л а р и ланцетсимон 
ёки чузик-овалсймон, ки ск а бандли, узунлиги 15 мм, эни 6 мм. С ар и к
гуллари узун (15 см гача) бандли шингилсимон руж б ош ч ага 
тупланган. К о сач а кунгироксимон, 5 та бигизсимон тишли, гултожиси 
к апалакси м он тузилган, оталиги 10 та, шундан 9 таси асос кисмида 
ипи билан б и рл аш ган , биттаси эркин холда. Х а м м а кисми юмшок, 
узун, окиш ту кл ар билан коп л ан ган булиб, кунрир-кулранг (поя) ёки 
кул ран г-я ш и л ( б а р г л а р ) . М ахсулот узига хос кучсиз хидга в а 
ш иринрок м а з а г а эга,
М ахс улот намлиги 1 3 % , умумий кули 7 % , 1 0 % ли хлорид 
ки сл отад а э рим айд и ган кули 2 %, с а р гай г ан ва кунгир рангли 
ки см лар 5 % , 3 мм д ан йугон поя 8 %, тешигининг диаметри 3 мм ли 
э л а к д а н у тад и ган м айда кисми 7 % , органик а р а л а ш м а л а р 1 % ва 
минерал а р а л а ш м а л а р 2 % д ан ош и к булмаслиги керак.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   419   420   421   422   423   424   425   426   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish