Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet366/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   362   363   364   365   366   367   368   369   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Х а м д а
Усимликдан а ж р а т и б олинишйга боглик.
Ю ра кка асосан гликозидларнинг генинлари таъси р этади. Д а н д
кисми уларнинг сувда эришиии кучайтиради в а .ю р а к мускулларида 
туп лан иш ига ёрд ам беради. Бундан та ш к а р и , к а н д кисми глико- 
зи дларнинг орган и зм д а щимилишини, таъсирини тезл а тад и ва у зо к
1 Бу таж риба Узбекистан Ф анлар академиясининг Мех,нат * К,изил Байрон 
орден л и усимлик модда л ар кимёси илмий-текшириш институтининг гликозидлар 
лабораториясида проф. Н. К- Абубакиров ра^барлигида баж арилган.


чузади.. Ш у билан бирга б аъ зи к а н д м олекулалари генинлар билан 
бирлаш иб, унинг таъ си р кучини у'згартириб юбориши мумкин. 
М асал ан ) рам ноза б о ш ка к а н д л а р г а
К а р а г а н д а
гениннинг (конвалла- 
токсин тарк иб и да) таъси р кучини анча оширади, тевитоза канди 
генин билан б и р л аш ган и д а эса 
(теветин таркиб и да) 
гликозид 
•молекуЛасининг таъ си р кучини камайтиради.
О д атд а, ю рак гликозидлари уз а г л и к о н л а р и — генинларига 
н исбатан ю ракка кучлирок таъ си р курсатади. Шуни айтиш керакки, 
б а ъ з а н аксинча таъ сирни хам учратиш мумкин. М ас ал ан , л а н ато зи д
Ё гликозидининг агликони — гйталоксигенин ^ з гликозидига н и с б а­
тан ю рак ка 9. м арта кучли таъсир килаДи. Б у ф а ди ен ол и д л ард а эса 
агликонлар биологик фаоллиги буйича у з гликозидларига якин 
туради.
Ю ра к гликозидлари скелети тарк и б и да айрим функционал 
гурух,лар хам гликозидларнинг ю ракка ки л ад и ган таъ си р кучини 
узгартириш и 
мумкин. 
12- номердаги — ОН 
гурухи гликозидлар 
кучинй оширса, 16* номерли углерод атомидаги - ОН гурухи эса 
аксинча, фаолликни камайтиради. 10- номерли углерод атомидаги
альдегид гурух ( — С< . ) ни карбоксил ( — ( X
) гурухи га
\ н

N
d h
ай л антирилса, гликозиднинг таъ си р кучи к а м а я д и ва б о ш к а л а р . :
Ю р а к гликозйдларининг ф аолли гига уларнинг б^ш л и вд аги ва 
ички изомер холл ари хам таъ си р килади, 1 7 - номерли углерод 
атом идаги лактон х а л к а молекулага р- холида б ири кка^ булса, 
гликозид анча биологик фаол, а- холида бириккан б улса, ж у д а кучсиз 
булади.
Усимликдан а ж р а т и б олинган то за ю рак гликозидлари аччик
• м а зал и кристалл холдаги бирикма б^либ, сув в а спиртда яхши, бош ка 
орган и к эритубчиларда емон эрийди ёки бутунлай эримайди.
Ю ра к гликозидлари ^симлик т у к и м а л а р и д а си н тезл ан ад и 1 х ам да 
улар б о ш к а гликозидлар сингари Усимликларнинг б а р ч а органлари- 
д аги х у ж а й р а ш и расид а эриган холда учрайди. Б у гурухга кирадиган 
гликозидлар 
кенди рдош лар 
(А росупасеае), 
сигиркуйрукдош лар 
(S c r o p h u la r i a c e a e ) , л о л аг ^ л д о ш л ар
(пиёзгулдош лар — L iliaceae), 
айи ктовонд ош л ар ( R a n u n c u la c e a e ) , асклеп ияд ош лар (Asclepiada- 
с е а е ), селдердош лар 
(крестгулдош лар) — Apiaceae 
(C ru c ife ra e ), 
д у к к а к д о ш л ар
( F a b a c e a e ) , ж у к а д о ш л а р
(T iliaceae), тутдош лар 
(М о г а с е а е ), н орм уш кдош лар (C e la s tra c e a e ) ва б о ш ка оила вакилла- 
ри таркиби да топилган.
Х ози ргач а бутун дунё микёсида усимликлардан 400 га якин юрак

Чул бакасининг тери ости безлари юрак гликозидлари (Bufo v u lg aris form osus 
B aulenger терисидан дигитоксигенин, сарм-ентогенин ва бош калар) хамда уларга 
якин стероид бирикмалар — буфогенинлар ишлаб чикаради. Буфогенинлар буфа- 
диенолидлар (6 углерод атомидан ташкил топган туйинмаган лактон халкали) 
тнпидаги бирикма булиб, ю ракка кучли таъсир этади. Хитой в а Япония тиббиётида чул 
бакасининг терисидан тайёрланган препаратлар бир неча юз йилдан бери юрак 
касалликларини, даволаш да ишлатиб келинади. 
» '
344


гликозидлари а ж р а т и б олинган, Ш у ла р д а н 160 таси собик, Иттифок- 
д а олинган в а урганилган. А ж р а ти б олинган гликозидларнинг. 
380 таси карденол и дл арга, к ол ган лари эса б уф адиеноли дларга 
киради.
М аъ лу м булган ю рак гликозидларни таш кил этиш да 136 та 
агликон в а , 3 5 та мон осахари дл ар иштирок этади.
Ю Р А К Г Л И К О З И Д Л А Р И Н И Н Г Б И О С И Н Т Е З И
Терпеноидлар биосинтезида углеводород скваленнинг биосинтези 
келтирилган эди. С квален эса уз н ав б а ти д а бир катор модд&лар 
(тритерпенлар, стероид б и ри км ал ар) биосинтезида асосий бош- 
лангич бирикма си ф ати да катта роль уйнайди. Ю ра к гликозидлари 
биосинтезида а в в а л о ск ва ле н да н фитостерин (ус и м ли кл ард а куп 
учрайдиган Э-ситостерин) ва сунгра ундан о р ал и к бири км ал ар 
оркали ю рак гликозидлари пайдо буЛади.
Ю ра к гликозидларининг усимлик туки м аси даги биосинтези ва 
уларнинг куп ёки кам м икдорда тупланиш и турли ф ак то р л ар га 
"борлйк. О чик х,аво, куёшнинг узок таъсири усимлик туки м аси да 
гликозидлар биосинтезини ф а о л л аш ти р а д и ва микдорининг купа- 
йишига олиб келади. 
'

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   362   363   364   365   366   367   368   369   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish