Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet353/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Кимёвий таркибиХ антал уруги тарк и б и да сицигрин (порошогида 
1,5%. гач а) гликозиди, булади. Синигрин уруг тарк иб и даги мирозин 
ферменти таъ си ри д а глюкоза, калий биосульфат ва аллилизотиоциа- 
н атга (Хантал эфир мойига) парчалаНади. Ф ерм ентация ж а р а ё н и
утказил ган уругдан х ан тал эфир мойини сув буги ёрд ам ид а хай д аб
олиш мумкин. Х антал уруги да 1,17— 2,89% эфир мойи бор.
Хантал эфир мойи 40% аллилгорчица мойидан, 50% крото- 
нилгорчица мойидан ва ц ианалли л х ам д а ж у д а оз микдорда 
диме'цилсулвфид, углеродсульфид ва б о ш ка б и р и км ал ар д ан таш ки л
толган. 




л
Уругда я н а 23— 47% ёг ва 26% гач а оксил м од д ал ар булади.
Ишлатилйши. Х антал п рец аратл а ри ял л и глани ш х арактери га эга 
булган к а с а л л и к л а р д а , миозит, бронхит в а бод ка сал л и к л ар и д а 
Кулланилади. Х антал ёги о в к а т г а хам ишлатйлади.
Доривор препаратлари. Горчичник (ханталли к о г о з ) , х ан тал уни 
ёки порошоги. Х антал эфир мойи ж у д а з ах а р л и , шунинг учун ундан 
2 % ли спиртдаги эритма — S p iritu s S inapis тай ёрланади . Хантал 
уруги меъда к а с а л л и к л а р и д а и ш лати ладиган й и гм ал ар таркибига 
киради.
Горчичник т а й ёр л а ш учун 100см2 сатхли ко го зга каучук елимидан 
суртиб, устига х ан тал уни сепилади. Горчица уни эса ёги олинган 
к у н ж а р а д а н тай ёрланади .
Х антал унидан ош хо н ал ар д а иш лати лад иган Хантал (горчица) 
хам тай ёрланади.
330


Г ликозидлар парч алан иб , цианид кислота а ж р а т с а , у л ар циано- 
ген ёки нитрил гликозидлар, деб аталади. Цианоген гликозидлар 
(амигдалин, пруназин, самбунигрин ва б о ш к а л а р ) за х а р л и бирикма 
булиб, уларнинг купчилиги р аъ н огул д ош л ар оиласига кирадиган 
усимликларга хосдир. М а с а л а н , аччик бодом, ач чи к д ан акл и урик, 
шафтоли, олча, гилос, олхури, олма, нок, шумут (черемуха) ва бош ка 
усимликлар 
уруги 
(м агзи )н и н г 
ач чи к 
м а зал и
булиши, 
улар 
тарк иб и да цианоген гликозидлар борлигига боглик-
Цианоген гликозидларнинг парч ал ан иш и н ати ж ас и д а хосил 
булган махсулотлар эфир мойларининг физик хоссасига ухшаш хоссага 
эга булади.
Тиббиётда 
цианоген 
гликозидлардан 
асосан 
уз тарк иб и да 
ам игдалин сакловчи доривор усимликлар иш латилади. Амигдалин 
рангсиз кристалл бирикма булиб, ю корида айтиб утилган р а ъ н о ­
гулдош лар оиласига кирувчи усимликларнинг уруги, барги ва бош ка 
орган л ар и д а булади. Бу усимлик орган лари туки м аси да амигдалин 
билан бирга эмульсин ферменти хам учрайди. Амигдалин а н а шу 
фермент таъ си ри д а п арчаланиб, икки молекула глюкоза, цианид 
кислота ва бензой альдегид хосил килади:
Т А Р К И Б И Д А Ц И А Н О Г Е Н Г Л И К О З И Д Л А Р Б У Л Г А Н Д О Р И В О Р У С И М Л И К Л А Р
Гидролиз н ати ж асид а а ж р а л и б чиккан цианид кислота б е т о й
альдегид билан' реакц ияга киришиб, б ензоальдсгидциангидрид би- 
рикмасини хосил килиши мумкин.
Тиббиётда иш лати лад иган амигдалинли дори турлар ач чи к бодом 
уругидан ёки унинг урнида ишлатилиш и мумкин булган усимликлар- 
д ан тай ёрланади.
М ахсулотд а амигдалин борлигини куйидаги реа кц и я л ар ёрдами- 
да ан и к л аш мумкин.
1
. Аччик бодом (ёки аччик урик, ш аф толи ва б о ш к а л а р ) уруги 
(м арзи )н и 2— 3 томчи сув билан чинни ховончада эзилса, амиг- 
далиннинг эмульсин фермент иштирокида п арч ал ан иш ид ан хосил 
булган цианид кислота ва бензой альдегиднинг узига хос хидини 
сезиш мумкин.
2
. Аччик бодом (ёки шафтоли, аччик д ан акли урик ва б о ш к а л а р ) 
урури 1— 2 томчи концентрланган сул ьф ат кислота билан чинни 
Ховончада эзилса, пушти ранг хосил булади.
Тиббиётда ишлатиш учун бодом уругидан аччик бодом суви 
тай ёрланади.
331



Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish