Т о в а р
белгиси;
махсулотнинг логин, рус ва
узбек тилидаги
н о м и ;
намликни эн г куп рухсат этиладнган холатидаги махсулот огирлиги,
ишлатиш усули, саклаш шароити, хисобга олинган номери, серия
номери, саклаш муддати ва б а хос и.
Транспорт воситасида жунатиладиган доривор махсулот идиши
устига
ГОСТ
14192-77
буйича
куйидагилар
ёзилган
булиши
керак: вазирлик (муассаса, бош карма), жуиатган корхонанивг
номи,
махсулот номи, намликни энг куп рухсат этиладиган
Холатдаги махсулотни соф (нсп'о) огирлиги, идиши билан бир^а-
ликдаги (брутто) огирлиги, тайёрланган йили ва ойи, партия
номери, курсатилган махсулотнинг норматив-техник хужжати (НТХ)
ни даражаси ва номери.
МАХСУЛОТНИ ТРАНСПОРТ В О С И Т А Л А РИ Д А ЖУНАТИШ
Тайёрланган, .куритилган па
идишларга жойланган махсу
лотлар уз вактида ишлатиладиган ва сакланадиган жояларига
жунатилпши лознм. Агарда махсулотларни тзрнспорт воситаси
оркали жунатишда тегишли коидаларга риоя килинмаса, у йулда-
намикиши, майдяланиши ва бошка сабабларга кура уз сифатини
йукотиши мумкин,
Доривор махсулотлар ГОСТ 14192-77 ва ГОСТ 17768-80 ларга
биноан курук, тоза>хеч кандай \>;ди булмаган, усти ёпик транспорт
воситаларида жунатилади. Захарли, кучли таъсирга эга хамда
узида эфир мойи сакловчи доривор махсулотларни бошка махсу-
лотлардан алохида бошка транспорт воситаларида (айрим автомаши
на, айрим темирйул вагони ва бошкалар) юборилиши лознм.
29
Д О Р И В О Р М АХСУЛОТЛАРНИ САК.ЛАШ
Тайёрланган доривор махсулотлар ишлатилишига кадар маълум
пакт ичида куп (марказлаштирилган омбор, завод, фабрка ва
лаборатория омборлари) ёки оз (дорихоналарда) микдорда саклана-
ди. Шу даврда доривор махсулот уз сифати ва кимматини
йукотмаслиги учун маълум коидаларга
риоя килишга тугри
келади.'
Доривор махсулотлар сакланадиган бино ва хоналар тоза,
курук ва шамол утиб турадиган булиши лозим. Махсулотларга
куёш тушмаслиги ва хонанинг поли тахтадан, деворлари окланган
булиши шарт.
Доривор махсулотлар махсус стелаж ёки сурилар устига
куйилади. Суриларнинг баландлиги 4 м гача, эни 1,5 м булиши,
. деворгача масофа 25 см, суриларниг узаро оралиги 50 см ва полдан
1 баландлиги 15—20 см дан кам булмаслиги керак.
Доривор махсулотлар сакланадиган хоналар хар куни тозаланиб
туриши, хона харорати 10— 15° булиши лозим.
Доривор махсулотларни саклаш учун гурухларга булиш керак.
Захарли ва кучли таъсир этувчи доривор махсулотлар, масалан,
белладонна, ангишвонагул, марваридгул, бангидевона, мингдево-
на ва бошкалар алохида хоналарда сакланиши лозим. Шунингдек
таркибида эфир мойи булган доривор махсулотлар хам иложи
борича алохида хоналарда ёки бошка доривор махсулотлардан
узокрок жойда сакланиши лозим.
Куритилган мевалар, масалан, малина, черника ва бошкаларни
Хаво утиб турадиган жойларда саклаш ёки махсулот микдори кам
булса осиб куйиш керак. Бу меваларга хашоратлар ва кемирувчи-
лар уч булади. Шу сабабли тез куртлаб кетиши мумкин.
Хар бир доривор махсулот устига ёрлик (бирка) осиб куйилади.
Ерликка махсулот номи, качон, каерда, ким тайёрлагани, омборга
качон келтирилгани ёзилган булади.
Захарли доривор махсулотлар устига умумий ёрликдан ташкари
яна пушти рангли ёрлик хам осиб куйилади.
Доривор махсулотларни саклаш муддати хар хил булиб бу
муддат доривор махсулотлар таркибидаги кимёвий бирикмалар
тузилишига боглик булади. Официнал доривор махеулотларнинг
( Д авл ат фармакопеясига киритилган) саклаш муддатини Согликни
саклаш вазирлиги белгилайди. Д а в ла т фармакопеясига кирмаган
доривор махсулотларни Д а в л а т фармакопея кумитаси курсатмаси-
га биноан хар йили бир марта курикдан утказилади.
Доривор махсулотларни саклаш муддати тамом б улганидан<
сунг таркибидаги таъсирчан кимёвий бирикмалар микдори ёки;
таъсир этиш кучи аникланади. Анализ натижаси стандарт талабига
тугри келмаса, махсулот ташлаб юборилади. Агар доривоор
махсулотларни саклаш даврида бирор нуксон сезилса, доривор,
махсулотни саклаш муддатини кутиб утирмасдан тезда анализ:
килинади.
30
V БОБ
Do'stlaringiz bilan baham: |