Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet140/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

к и с л о т а  
билан чинни идишда аралаштирилса, тезда сарик, рангга 
утувчн 
пушти кизил ранг х,осил булади.
Булардан ташкари, балик мойи таркибидаги витамин А га хам - 
сифат реакцияси килинади. Бунинг учун 1 мл хлороформда 
эритилган
0,1 г балик мойига висмут хлорид эритмасидан 5 мл 
кушилса, 
аралаш ма тургун булмаган х,аво рангга буялади.
Ишлатилиши. 
Б алик мойи рахит, ширинча, лимфа безлари сили 
ва бошка касалликлар х,амда яраларни даволашда ишлатилади-
Доривор препаратлари. 
Витаминлаштирилган балик мойи, балик 
мойи эмульсияси.
Б алик мойи шиша идишларда тула х,олда салкин, коронги жоёДа 
сакланади. Акс х,олда витамин D ёруглик таъсирида парчалакиб 
кетади.
ЁГСИМОН М О ДДА ЛА Р
Е'гсимон моддалар ва мумлар бир атомли, юкори 
м о Л е к у л з л и
спиртларнинг ёг кислоталари 
билан х;осил 
килган 
м у р а к к а б
эфирларидир. Бу эфирлар таркибида стеарин, пальмитин, 
ц е р о т и н ,
мелиссин ва бошка кислоталар х,амда цетил, церил, мири1Шл 
спиртлари х,амда холестерин ва бошка спиртлар булади.
Егсимон моддалар ва мумлар тургун булиб, 
и ш к о р л а р н и н г
сувдаги эритмаларида гидролизланмайди, балки ишкорларнинг 
спиртдаги эритмалари таъсирида ва куп киздириш 
н а т и ж а с и д а
совунланиш боради. Егсимон моддалар ва мумлар 
т а р к и б и д а
глицерин булмайди, шу сабабли акролеин реакциясини бермайди.
Егсимон моддалар ва мумлар фармацевтикада суртмалар, 
малхамлар тайёрлашда ишлатилади.


Бу бирикмалар анализида уларнинг тозалиги ва баъзи физик 
х,амда кимёвий константалари аникланади.
М У М — C E R A
Мумни ишчи асаларилар корнининг пастки томонига жойлашган 
безлар ишлаб чикаради.
Мум олиш учун асали олинган инни махсус козонга солиб, сувда 
кайнатнлади. Бунда индаги асал сувда эриб чикиб кетади, мум эса 
эриб, сув юзига кутарилади ва сув совигандан сунг котиб колади. Ана 
шу котган мумни йигиб олиб, кайта эритилади хамда фильтрлаб 
тозаланади. Бу усул билан олинган мум— сарик мум деб аталади. 
Асалари инининг 10 %ни мум ташкил килади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish