Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Мева ва уруглар пишиб етилган даврда йигилади. Мевалар 
одатда эрталаб ёки кечкурун йигиб олинади, кун исиганда йигилса, 
курук 
меваларнинг уруги сочилиб кетиши мумкин.
М евалар турига караб тайёрланади. Б аъзилар кул билан битта- 
битта узиб олинади, бошкалари эса таёк билан кокилади.
Уруглар хам турли усуллар билан тайёрланади. Б аъзи уруглар 
махсус асбоб билан мевадан ажратиб олинади (бодом уруги ва 
б о ш к а л а р ). Майда мева ва уруглар эса уруглар етилганидан сунг ёки 
етилиши олдида усимликни уриб куритиб, сунгра хирмонда янчиб 
тозаланади (фенхель, арпабодиён ва кашнич мевалари, хантал уруги 
ва бош калар).
Ер остки органлар (илдиз, илдизпоя, туганак ва пиёзлар) одатда 
усимлик уйкуга кирган вактида — эрта бахорда ёки кеч кузда
24


тайёрланади. Баъзи усимликларнинг ер остки органлари усимлик 
гуллаб булганидан сунг йигилади. Чунки уларнинг баъзиларини 
усаётган ерида баланд буйли бегона усимликлар орасидан топиш 
кийин (солиб турлари ва бош калар), баъзиларини куриб колган 
пояларини эса шамол синдириб учириб кетади (етмак ва бош калар).
Усимликларнинг ер остки органларини одатда белкурак, кетмон 
ва бошка асбоблар билан казиб олинади. Бир жойнинг узида усимлик 
куп б^либ хамда ер остки органлари яхши тараккий этган булса, 
у Холда трактор билан ковлаб олинади (кизилмия ва бош калар). 
Йигилган ер остки органларни лой, тупрок, кум, барг ва поялардан 
тозалаб (баъзиларини сувда ювиб), куритиш учун майда булакларга 
киркилади.
Усимликнинг ер устки кисмларини, масалан барги, гули ва бошка 
кисмларини шудринг кутарилгандан сунг хаво очик пайтида йигиб 
олинади. Емгир ёки эрталабки шудрингдан сунг йигилган усимлик­
ларни куритиш кийин, улар куртилганида хам корайиб кетади. 
Йигилган махсулотларни саватларга босиб ёки бир ерга уюб куйиб 
булмайди, чунки намлик ва иссиклик (кизиш ёки куёш харорати) 
таъсирида усимлик тукималарида чукур биокимёвий узгаришлар руй 
беради, органимзга таъсир этувчи кимёвий бирикмалар парчаланиб 
кетиб, доривор махсулот уз кимматини йукотади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish