Лексикография (луғатнавислик) фан сифатида. Махсус луғатларнинг типлари


Ўзбекистонда яратилган икки тилли арабча луғатлар



Download 137 Kb.
bet6/7
Sana25.02.2022
Hajmi137 Kb.
#273097
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Араб лугатшунослиги

6. Ўзбекистонда яратилган икки тилли арабча луғатлар
Тарихдан маълумки, араблар Ўрта Осиёни, шу жумладан, ҳозирги Ўзбекистон ҳудудини истило қилишлари натижасида ўзбек тилига араб сўзлари кириб кела бошлади. Бу жараён узоқ давом этди ва унинг натижасида ўзбек тилига кўп арабизм ўзлашди. Мутахассисларнинг фикрича, ўзбек тили луғат таркибида ҳозир 50%дан ортиқ араб сўзлари мавжуд. Араб сўзларининг ўзбек тилига ўзлашиши фақатгина юқоридаги йўл билан кириб келди, десак нотўғри бўлар эди, чунки ўзбек ва араб халқларининг қадимдан бошланган ўзаро турли алоқалари ҳам ўзбек тилига араб сўзларининг кириб келишига сабаб бўлган. Бу алоқаларни амалга оширишда албатта сўзликларга эҳтиёж сезила бошланган. Бу эҳтиёжни қондириш мақсадида ўзбек арабшунослари ҳам қадимдан арабча луғатлар яратишга ҳаракат қилганлар. Бунга яққол мисол қилиб ҳамюртимиз хоразмлик олим Абул-Қосим Маҳмуд аз-Замахшарий (1075-1144)нинг الفائق في غريب الحديث луғатини мисол қилиб кўрсатиш мумкин.
Бобоколонимиз ҳазрат Навоий қадимда араб тили луғатини яратганлар. سبعة أبحر (етти денгиз) деб номланган луғатнинг шундай аталишига сабаб, Навоий етти манбадан фойдаланганлигига ишорадир. Биринчи манба Қуръони карим, иккинчи манба ҳадиси шариф, учинчи манба араб адабиёти, 4-7 манбалар унгача яратилган араб тили луғатларидир. Навоий бу луғатни яратишда Фирузабодий (1326-1414)нинг قاموس المحيط луғатидан кенг фойдаланган. Навоийнинг бу луғати 28 бобдан иборат бўлиб, ҳар бир боб 28 та фаслга бўлинган. Мазкур луғатдаги сўзлар охирги ҳарфларига қараб жойлаштирилган. Аввал охирги битта ҳарфига қараб, кейинги фаслда охирги иккита ҳарфига қараб сўзлар жойлаштирилган.
А.Навоий бу луғатни ўзидан кейинги ижод қилувчи шоирларга қофия топиш осон бўлиши учун тузган.
А.Навоий бу луғатни ниҳоясига еткиза олмаган, луғат مسودة (мусаввада) – қоралама шаклида қолган, яъни оққа кўчиришга улгурмаган.
XVII асрда туркиялик луғатшунос олим Манниний 20 йиллик умрини ана шу луғатни тартибга солишга бағишлаб, оққа кўчириб китоб шаклига келтирган. Унга бу ишида Туркиядаги Куня шаҳри ҳокими ҳомийлик қилган. Узоқ йиллик ҳаракатдан кейин луғатнинг олти нусхаси яратилган. У ҳозир Аё София, Тўп Қопи кутубхоналарида сақланади. Ўзбекистонда ҳам луғатнинг икки нусхаси мавжудлиги ҳақида маълумотлар бор.
Луғатда 60миндан ортиқ арабча сўз жамланган.
Мустақилликдан кейинги вақтларда республикамиз арабшунос олим– мутахассислари томонидан арабча луғатлар яратиш учун катта имкониятлар туғилди. Жумладан, 1996 йили Б.Ҳасановнинг “Ўзбекча – арабча бошланғич луғат”и ва “Қуръон сўзларининг луғати” нашр этилди. 1998 йили А.Абдужабборов, Н.Орифхўжаевларнинг “Ўзбекча-арабча-русча частотали луғат”и босмадан чиқди. 2000 йили Н.Иброҳимов, Б.Ҳасанов, О.Мусаев, Б.Иброҳимовлар муаллифликларида “Ўзбекча-арабча луғат” араб тили ихлосмандлари эътиборига ҳавола этилди. 2003 йили наманганлик арабшунос олимлар – Одилжон Носиров, Муҳаммаджон Юсупов, Юнусхон Раҳматуллаев, Маҳмуджон Муҳиддинов ва Абдулҳай Нишоновлар томонидан “Ан-Наъим” номли арабча-ўзбекча луғат нашр этилди. Мазкур луғатни Ўзбекистонда арабча-ўзбекча луғат яратиш тарихида биринчи тўлиқ академик луғат деб ҳисобласа бўлади. Кейинги йилларда ТошДШИ Араб филологияси кафедрасининг доценти Т.Ш.Қодировнинг “Арабча-ўзбекча-русча тематик луғат” (2006), “Қисқача арабча-ўзбекча-русча ижтимоий-сиёсий тематик луғат”и, “Қисқача арабча-ўзбекча-русча касб-ҳунар ва баъзи сифатларнинг номларига оид тематик луғат”лари нашр этилди.

Download 137 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish