Л. М. Шипитсйна И. А. Вартанян анатомия, ФİЗİология ва патология eшитиш, нуқҚ ва кўриш органлари



Download 1,9 Mb.
bet89/233
Sana12.07.2022
Hajmi1,9 Mb.
#779479
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   233
Bog'liq
1Anatomiya, fiziologiya

Оғизнинг вестибуласи. Дудоқлар орбиcуларис орис мушакларини ва Дреw - гими мушакларини ҳосил қилди. Юқори лаб томонидан кўтарилган леватор лабии супериорис, зйгоматиcус катта ва кичик мушаклари, мушак, бор - оғиз, мушак кулги бурчагига cернед. Пастки лабда иккита сичқончани ўз ичига олади - гиcал - оғизнинг бурчагини пасайтиради пастки лаб ва туширилади (59-расм).
Оғиз ва Поло шаклини ўзгартириш мушаклар гуруҳи - СТИ оғзига, чайнов мускуллари бир гуруҳ: у чайнов, ички ва ташқи канотсимон (итариб мушаклари - пастки жаг томонидан олдинга ва ён билан) бирга вақтинчалик мушак (ўрамли ва эмал чайнаш осилган пастки жаг билан). Жағнинг туширилиши унинг оғирлиги туфайли пассив, бўшашган мушаклар билан амалга оширилади. Мушаклар юзнинг мотор толалари (лаблар, ёноқлар) ва тригеминал нервлар (чайнаш) томонидан иннерватсия қилинади.
Ёноқлар мушакларнинг шаклланиши. Буккал мушак (мушак ишқаланиши - Бачей) ташқи томондан тери билан қопланган, ички қисми - шиллиқ қават.
Тишлар чайнаш тизимининг бир қисмидир, лекин мавжуд аъзога эга - унинг учун нутқ тушунарлилиги учун венное аҳамияти; 32 тишлари (юқори ва пастки жаг ёйлари 16) СОМК да шакли луқма - зикр жағнинг. Одатда, юқори тиш камар бир оз каттароқ пастки, шунинг учун юқори тишлари ёпилишида бир оз қоплаш учун - вают пастки ва тишларнинг юқори қатор пастки билан ўзаро - бу оддий тишлаш (60-расм). Тишлаш нутқнинг тўғри овозини шакллантиришда жуда муҳим рол ўйнайди.
Ҳар бир тишда жағ ҳужайрасида ўтирган тож ва илдиз ажралиб туради. Тож тишларининг шакли кесма, канин, Ма - ле маҳаллий ва йирик илдизга бўлинади . Кесиш ва канинлар олд тишларга, орқа тишларга тегишли. Олд тишлар - бир - маҳаллий, орқа - икки ёки треҳкоренне. Тишлар ичида пайдо бўлади
193 

ЛобнаяОпускающая нижнюю губу ВисочнаяВековая част круговой мышсы глазаПоднимател верхней губы носовой мышсыПоднимающая верхнюю губу


Кўзнинг думалоқ мушакларининг орбитал қисми
Бурун мушагининг қанот қисми
Бурун мушагининг кўндаланг қисми
Кичик зигоматик чайнаш Катта зигоматик оғизнинг кўтарилган бурчаги Буккал оғизнинг тушиш бурчаги
Бурун тешикларининг кенгайиши Оғиз айланаси Кулги мушаклари Бўйиннинг тери ости мушаги Чин.

ЛобнаяСухожилный шлемВисочнаяРис. 59. Схема мышс литса: вид спереди (А) и сбоку (Б)


Кўзнинг думалоқ мушакларининг орбитал қисми
Кўзнинг думалоқ мушакларининг кекса қисми
Бурун мушагининг қанот қисми
Бурун мушаклари Юқори лабни кўтариш
Бурун мушагининг кўндаланг қисми
Юқори лабни кўтариш
Бурун тешикларининг кенгайиши Кичик зигоматик оғиз бурчагини кўтариш Оғизнинг думалоқ мушаклари Пастки қисмини тушириш
ГУ У Чин
Оғиз бурчагини тушириш
Кулги мушаклари

Оксипитал


Орқа қулоқ
Стерно - клавикуляр - мастоид
Бошнинг ярим спинал мушаклари
Трапезиус чайнаш камари бошнинг катта зигоматик мушаклари Бўйиннинг тери ости мушаги Буккал
207 

Туғилгандан кейин 6 -8 ойлик бола - Ния. Бу вақтинчалик ёки сут, тишлар, уларнинг отилиши 2,5 га тугайди -


Рис. 60. Нормалный прикус3 ёшда. Сут тишлари сони тенг: ҳар бир жағнинг камарида 10 та.
Сут тишларининг доимий тишларга ўзгариши 7 ёшда бошланади ва 13-14 ёшда тугайди , 18-20 ёшда ва баъзан ҳатто кейинроқ чиқадиган донолик тишлари бундан мустасно .

Download 1,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   233




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish