Kurs loyiha si



Download 415,15 Kb.
bet5/9
Sana30.12.2021
Hajmi415,15 Kb.
#192975
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
KURS LOYIHA SI islom irrigat(1)

Суғориш усуллари

Шўр тупроқларда

Енгил қумоқ

тупроқларда

Оғир тупроқларда

Мураккаб ер

тузилишида

Катта

нишабликда

Шўр сизот суви

яқин жойлашганда

Сув захиралари

етишмаганда

Шўр сув билан суғоришда

Кучли шамолда

Ер устидан

Х

Х

+

х

х

+

х

х

+

Ёмғирлатиб

-

+

х

+

+

-

+

-

-

Тупроқ ичидан

-

х

х

х

+

-

+

-

+

Томчилатиб

-

Х

+

+

+

-

+

-

+

Субирригация

-

Х

+

-

-

-

-

-

+

Туман ҳосил қилиб

+

+

+

+

+

+

+

-

-

Хўжаликлараро каналнинг пландаги ўрнини аниқлаш учун дастлаб икки горизонтал орасидаги канал узунлигини (l) аниқлаб оламиз:



, м

Бу ерда: -2 та горизонталлар орасидаги баландликлар фарқи.

Бир хил отметкаларни бирлаштирувчи чизиқ горизонтал дейилади.

- хўжаликлараро каналнинг нишаблиги.

Хўжаликлараро канални пландаги «А» нуқтадан бошланиб берилган =0,0005_ нишабликда ўтиб хўжаликни шимол томондан чегаралайди.

Хўжаликлараро каналнинг ўрнини белгилаш учун аниқланган l масофани «А» нуқтадан бошлаб горизонталлар орасига кетма-кет жойлаштирамиз ва хўжаликлараро канални ўрнини белгилаймиз.

«А» нуқтадан чизиқ тортамиз ва хўжаликнинг бир томондан чегарасини белгилаб оламиз.

Хўжаликни яна бир томонини чегарасини аниқлашда d масофа ўлчаб олинади: d=12-14 см



Шунингдек, l масофани аниқлаймиз.

Хўжаликнинг чегаралари аниқлангач, 5 та участкаларга ажратамиз ва уларни режада жойлаштирамиз.
Суғориш режими. Келтирилган гидромодуль ордината графигини тузиш
Суғориш режими- ўсимликнинг биологик ҳусусиятлари, табиий ва хўжалик шарт-шароитларига боғлиқ ҳолда белгиланадиган суғориш меъёрлари, муддатлари ва суғоришлар сонига айтилади.

Хўжаликнинг географик ўрни маълум бўлгач, хўжаликнинг тупроқ ва сизот сувларининг чуқурлиги бўйича қайси гидромодуль районга тегишли эканлигини аниқлаб оламиз.



Гидромодуль-грекча сўз бўлиб, hudro-сув, modulus-ўлчов, яъни, сув ўлчови демакдир.

Гидромодуль район - қишлоқ хўжалиги экинларининг суғориш рижими бир хиллиги бўйича майдонларга ажратиш.

Гидромодуль районини 2-жадвал ассосида қабул қиламиз:


2-Жадвал. Гидромодуль районини танлаш


Тупроқларнинг механик таркиби

Сизот сувларининг чуқурлиги

Гидромодуль район

Енгил қумоқ

3 метрдан чуқур

I

Ўрта қумоқ

3 метрдан чуқур

II

Оғир қумоқ

3 метрдан чуқур

III

Енгил қумоқ

2 – 3 метр

IV

Ўрта қумоқ

2 – 3 метр

V

Оғир қумоқ

2 – 3 метр

VI

Енгил қумоқ

2 метргача

VII

Ўрта қумоқ

2 метргача

VIII

Оғир қумоқ

2 метргача

IX

Менинг хўжалигимдаги тупроқнинг механик таркиби ____ogir qumoq__ қумоқ ва сизот сувларининг сатҳи __4_ м бўлгани учун юқоридаги жадвал асосида менинг хўжалигим _III_ гидромодул районига тегишли экан.

Ушбу гидромодуль тумани учун ғўзани суғориш режимини “УзГИП”МЧЖ тавсияси бўйича, кузги буғдойни суғориш режимини Ғаллачилик “ИИЧБ” тавсияси бўйича қабул қиламиз. “УзГИП” институтида қабул қилинган тупроқ иқлим туманлаштиришга кўра Ўзбекистон Республикасининг турли хил табиий иқлим зоналари учун мақбул суғориш режими тавсия қилинган. Қишлоқ хўжалиги экинларининг суғориш режими ва гидромодуль ҳисобини 3-жадвалда бажарамиз.

Суғориш ва келтирилган гидромодули қийматлари қўйидагича аниқланади:

Экинларнинг суғориш гидромодули қиймати (qс) қўйидагича аниқланади:

, л/с.га

бу ерда: - суғориш меъёри, м3/га;



- суғориш даври, сутка.

Суғориш гидромодули- бирлик майдонга вақт бирлиги ичида бир маротаба суғориши учун берилган солиштирма сув сарфи.

Келтирилган гидромодул қиймати (q) қуйидагича аниқланади:



, л/с.га

бу ерда: - ҳар бир экиннинг хўжаликда экилган майдон фоизи.



Келтирилган гидромодуль- шартли 1 гектар майдонга 1 секундда берилган солиштирма сув сарфи.

3-Жадвал. Қишлоқ хўжалиги экинларининг суғориш режими ва келтирилган гидромодуль ҳисоби.

т/р

Экинлар номи

Суғориш меъёри м3/га

Сув бериш даври

Кўрсаткичлар

Ойлар

II

III

IV

V

VI

VII

VIII



Х

ХI

1

Ғўза =__70%

6500

26.05

10.09


β, %










2

22

37

32

7







m, м3/га










130

1430

2405

2080

455


















6

30

31

31

10


















0.37

0.55

0.89

0.77

0.52


















0.259

0.385

0.623

0.539

0.364







2

Кузги буғдой
=30_%

3400

15.09

20.05


β, %




18

25

20










19




18

m, м3/га




612

850

680










646




612






31

30

20










16




31






0.22

0..32

0.39










0.46




0.22






0.066

0.1

0.117










0.138




0.066







ЖАМИ










0,066

0,1

0,376

0,385

0,623

0,539

0,502




0,066

3-жадвал тўлдирилгач, унга асосан келтирилган гидромодулнинг графиги чизилади ва келтирилган гидромодулнинг максимал қиймати аниқланади. Максимал қиймат асосида суғориш тармоқларининг сув сарфи ҳисобланади.


СИУ суғориш тармоқларининг нетто сув сарфларини аниқлаш ва уларни суғориш техникаси элементлари билан боғлаш.
Хўжалик ички суғориш тармоқларининг сув сарфиларни белгилаш энг максимал сув истеъмоли даврида хўжаликка керак бўладиган сув сарфи қўйидагича аниқланади:

л/с

бу ерда: -хўжаликнинг нетто ер майдони, га;



- келтирилган гидромодулнинг максимал қиймати, л/с га

Хўжаликга бериладиган минимал сув истеъмолидаги сув сарфи қўйидагича топилади:



л/с 337.5*0.25=84.375

бу ерда: - келтирилган гидромодулнинг минимал қиймати, л/с га

У қўйидагича топилади:

0.25 л/с.га

Хўжалик ички канали хўжаликка керакли сувни таминлаб берувчи канал бўлгани учун унинг сув сарфи енг максимал сув истеъмоли даврида хўжаликка керакли сув сарфига тенг деб оламиз, яни



л/c

Минимал сув истеъмолида хўжалик ички каналининг сув сарфи қуйдагича бўлади



л/c

Шоҳ ариқнинг сув сарфини қуйдагича аниқлаймиз:



л/c,

бу ерда: - бир вақтда ишлайдиган шох ариқлар сони, дона.

Шох ариқларнинг сув сарфи қуйидаги шартларни бажариши керак:
л/с

бу ерда: ωкун – техника ёрдамида бир кунда ишлов берилиши мумкин бўлган майдон, 10 – 15 га;



m –асосий экиннинг максимал суғориш меъёри, м3/га.

Шох ариқнинг сув сарфини аниқлагач, муваққат ариқнинг сув сарфи қуйидагича белгиланади:



л/с

бу ерда: – бир вақтдаишлайдиган муваққат ариқлар сони, бу сон шох ариқдан сув оладиган муваққат ариқларнинг умумий сонига бўлинадиган қилиб белгиланади.

Муваққат ариқлар сув сарфи қуйидаги шартларни бажариши керак:


  1. Муваққат ариқнинг сув са

  2. рфи 60 л/с дан ошмаслиги керак.

  3. Муваққат ариқнинг сув сарфишох ариқнинг сув сарфига боғлиқ бўлиши керак.

  4. Муваққат ариқ суғорадиган майдон 5 – 10 га бўлиши керак.

  5. Муваққат ариқнинг иш вақти 2 суткадан ошмаслиги керак.

бу ерда: ωма – муваққат ариқ хизмат қиладиган майдон га;



Download 415,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish