Синтезни бузилиши деб нормада хужайра ва тукималарда учрашмайдиган моддаларни синтезланишига айтилади.
Трансформация деб бир турдаги махсулотни оксиллар, ёглар ва углеводлар тузилиши учун кетадиган алмашинувни бошка куринишидаги умумий якуний махсулотларидан хосил булишига айтилади.
Дистрофияларни турланиши. Паренхима ёки стромани хусусийлаштирилган элементларини морфологик узгаришларининг устунлигига караб - паренхиматоз, мезенхимал ва аралаш дистрофияларга. У ёки бу тур модда алмашинувини бузилишини устунлигига караб оксил, ёг, углевод ва минераллар алмашинувининг бузилишидаги дистрофияларга. Ирсий омилнинг таъсирига караб: ирсий ва хаёт давомида орттирилган дистрофияларга. Жараённинг таркалишига караб: умумий ва махаллий дистрофияларга булинади.
Паренхиматоз дистрофиялар
Паренхиматоз дистрофияларда паренхиматоз аъзоларнинг функционал жихатдан юкори хусусийлаштирилган хужайраларида модда алмашинувининг бузилиши юзага келади. Паренхиматоз дистрорфияларни ривожланишини асосида хужайра трофикасини механизмларини бузилиши - ферментопатия (ирсий ва орттирилган) лар ётади. Шунинг учун паренхиматоз дистрофияларнинг катта гурухини йигилиш касаллиги - тезаурисмозлар ташкил этади.
Паренхиматоз оксил дистрофиялари Паренхиматоз диспротеинозларни ривожланиши оксилларни физик химик холати узгаришини цитоплазмада оксил табиатли киритмалар хосил булиши билан намоён булади. Оксиллар алмашинувини бузилиши хужайра цитоплазмасида сув - электролит алмашинувини бузилиши ва кейинчалик гидратацияга олиб борувчи коллоид - осмотик босимни узгариши билан биргаликда булади.
Паренхиматоз оксил дистрофияларига гиалин-томчи, гидропик ва мугуз дистрофиялар киради.
Гиалин-томчили дистрофия
Гиалин-томчили дистрофияда паренхиматоз аъзоларни цитоплазмасида гиалинсимон ацидофил оксил доначалари пайдо булади, оксил синтезини айнийди. Электрон микроскопик текширишларда органеллаларни деструкциясини кучли намоён булган белгилари аникланади: лизосомалар реабсорбланган оксили бор пиноцитоз пуфакчалар билан кушилиб кетади.
Гиалин-томчили дистрофияларда органни ташки куринишида характерли макроскопик белгилари булмайди. Бу дистрофия асосан коптокча фильтрни утказувчанлигини ортиши билан борувчи буйрак касалликларида (нефротик синдромда, амилоидозда, парапротеинемик нефрозларда, диабетик гломерулопатияларда) каналчалар эпителийсида учрайди. Гиалин-томчили дистрофия кайтмас жараёнлар, хужайрани некрозига олиб боради.