Курс иши ўлчаш усуллари ва воситалари фанидан


Босимни ўлчаш асбобларининг классификацияси



Download 363,19 Kb.
bet2/12
Sana21.02.2022
Hajmi363,19 Kb.
#75801
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
shaxa kursavoy

Босимни ўлчаш асбобларининг классификацияси.
Босим ўлчаш асбоблари ишлаш принципига кўра:

  1. Суюқликли — ўлчанаётган босим суюқлик устунининг гидростатик босими билан мувозанатлаштирилади;

  2. Юк—поршенли—ўлчанаётган босим поршенга қўйилган ортиқча куч (юк) билан мувозанатлаштирилади;

  3. Деформацион (пружинали) — босим эластик элементларнинг деформацияси ёки уларнинг кучи билан мувозанатлашади;

  4. Электрик — ўлчанаётган босим электр катталикларига ўзгартирилади.

Босим ўлчаш асбоблари ўлчанаётган катталикнинг турига кўра қуйидаги турларга бўлинади.

  1. Манометр—абсолют ва ортиқча босимни ўлчайди;

  2. Барометр—атмосфера (ҳавонинг барометрик) босимини ўлчайди;

  3. Вакууметр—берк идиш ичидаги суюқлик ва газ босимининг камайишини ўлчайди (сийраклашган босимни);

  4. Мановакууметр—ортиқча босим ва босим камайишини ўлчайди;

  5. Напоромер (микроманометрлар)—кичик қийматли ортиқча босимни ўлчайди;

  6. Тягомер (микроманометрлар)—кичик қийматли сийракланишни ўлчайди;

  7. Тягонапоромер—кичик қийматли босим ва сийракланишни ўлчайди;

  8. Дифференциал манометрлар икки босим айирмасини ўлчайди (улардан ҳеч бири атроф муҳит босими бўлмайди).

Суюқликли босим ўлчаш асбоблари
Босим ва босимлар айирмасини ўлчаш учун сатҳи кўринадиган икки найчали U—симон манометрлардан ва дифманометрлардан фойдаланилади.
Агар найчанинг очиқ қисмидаги суюқлик устунининг гидростатик босими иккинчи қисмдаги босим билан мос келса система мувозанат ҳолатда бўлади.

РаS=Pбs+Hsg(-1) (6)


бу ерда Ра - қувирдаги ёки қурилмадаги абсолют босим, Па;


Рб - барометрик (атмосфера) босими, Па;
s - найча кесимининг юзи, м2;
Н - суюқлик сатҳининг фарқи, Н=h1+h2, М;
 - манометрдаги суюқлик зичлиги, кг/м3;
1 - суюқлик устидаги муҳитнинг зичлиги кг/м3;
g - эркин тезланиш кучи, м/с2.
(15.6) тенгламадан қуйидагини оламиз
Раб+Нg(-1) (7)
ёки

Рорта—Рб=Нg (8)


Босимлар фарқини аниқлашда эса


Р=Р1—Р2=Нg(-1) (9) бўлади.

Шиша найча ички диаметри 8—10мм бўлади.





Download 363,19 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish