Курс иши фан: «экологик мониторинг»


Пайвандлаш постларидан чиқарилаётган зарарли моддаларни хисоблаш учун топшириқ



Download 205,72 Kb.
bet15/24
Sana09.01.2020
Hajmi205,72 Kb.
#32822
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   24
Bog'liq
2 5222248772406347182


4. Пайвандлаш постларидан чиқарилаётган зарарли моддаларни хисоблаш учун топшириқ
4.1 Кесиш ва пайвандлаш учуасткаларидаги зарарли моддаларни ҳисоблаш
Корхона худудидаги очиқ майдонда элэктр пайвандлаш ишлари Н турдаги донали элэктродлар ишлатилади. Ацетилиен ва элэктродлар сарфи сменадаги иш вақтига кўра М ва W. Электр пайвандлаш постини кунлик иш вақти Й1,газ пайвандлаш ва газ кески постларида Й2. Корхонадаги йиллик иш куни Хкун. 4.1.1 жадвалда вариант бўйича барча кўрсаткичлар берилган.

Хар бир участкадаги атмосферага чиқарилаётган зарарли моддаларни максимал бир марталик ва ялпи чиқарилмаларини аниқлаш.


Пайвандлаш участкаларидан атмосферага чиқатган зарарли моддаларни хисоблаш учун топшириқда берилган кўрсаткичлар хақида маьлумот

4.1.1 жадвал

варианта

Топшириқда кўрсатилган кўрсаткичларнинг қиймати

Н

М

W

Й2

Й3

Х2

11

АНО-1

3

2

2

3

275

Пайвандлаш жараёнида юзаларни ва иссиқлик билан ишлов бериш мобайнида пайвандлаш аэрозоли ва газлар ажралиб чиқади. Ушбу чиқинди газлар ва аэрозоллар сарфланаётган пайвандлаш материалига боғлиқ ҳолда


ажралиб чиқади. Контакли пайвандлашда эса қўлланилаётган ускунанинг қувватига боғлиқ ҳолда чиқарилади.

Газ ёрдамида кесиш жараёнида ажралиб чиқадиган пайвандлаш аэрозоли ва аэрозоллар пайвандланаётган материаллар оксидлари ва кесилаётган материалларнинг қотишмаларидир. (темир, марганец, хром, титан, алюминий ва бошқалар.)



Зарарли моддаларнинг т та пайвандлаш постларидан ажралиб чиқаётган ялпи ажралмалар миқдори қуйидаги формула орқали топилади (т/йил):


Бу ерда гиc– Зарарли модданин қисман ажралмаси и-та постдаги, г/кг 6 Илованинг 6.1 – 6.3 жадвалидан пайвандлаш материалларининг сарфи қўрсатилган,



Пи– йиллик и- та постларда сарфланган пайвандлаш материалларининг умумий сарфи. (топшириқдан олинади), кг/йил, м3/йил;

Бир хил вақтда ишлайдиган т та пайвандлаш постларидан ажралиб чиқаётган зарарли моддалрнинг максималл бир марталик ажралмаси қуйидаги формула орқали аниқланади:




Бу ерда – Қисман ажралиб чиқаётган зарарли моддаларнинг кўрсаткичлари, г/кг 6 илованинг 6.1 – 6.3 жадвалидан пайвандлаш материалларининг сарфи қўрсатилган;



Ри– кун давомида сарфланадиган пайвандлаш материалларининг максималл миқдори (топшириқдан олинади), кг;

т –кун давомида пайвандлаш учун сарфланадиган “тоза” вақт, соат.(топшириқдан олинади);

Download 205,72 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish