Курс иши фан: «экологик мониторинг»



Download 205,72 Kb.
bet13/24
Sana09.01.2020
Hajmi205,72 Kb.
#32822
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24
Bog'liq
2 5222248772406347182





г/сек

2.3 Метални қайта ишлаш дастгохларидан чиқаётган зарарли моддаларни хисоблаш учун топшириқ

Корхонадаги металларни механик қайта ишлаш участкасида иккита пармалаш ва токарлик бўлимлари мавжуд. Токарлик бўимида қуввати 5.5 кВт бўдган битта шпинделли Н та автоматик токарлик дастгохи ва 15 кВт қувватли кўп функцияли яримавтомат М токарлик дастгохи мавжуд. Пармалаш бўлимида қуввати 5 кВт ли W вертикал пармалаш дастгохи ва силлиқлаш доирасина диаметри Д мм тешиш Г дастгохи ўрнатилган бўлган. Цехда чуян деталларни совутиш мойидан фойдаланмаган холда ишлатилади пармалаш бўлимида эса фойдаланилади.Вентиляция шахтаси орқали атмосферага чиқарилаётган хаво тозалаш самарадорлиги Қ % бўлган тозалаш ускунаси тозалаб чиқаради.Тозалаш иншооти токарлик цехи ишлаши мобайнида ишлайди. Пармалаш цехида атмосферага чиқарилаётган чиқинди газлар тозаланмасдан чиқарилади. Иккала бўлимлар хам йилига Х1 кун ишлайди дасгохлар эса Й1 кунлик соат ишлайди. Иккала бўлимдаги барча кўрсаткичлар 2.3.1 жадвалда келтирилган. Хар бир учаскадаги зарарли моддаларнинг максимал бир марталик чиқиндиси миқдорини ва йиллик ялпи ташлама миқдорини аниқланг.

Металларни механик қайта ишлаш бўлимидан чиқаётган зарарли моддаларнинг кўрсаткичлари хақида керакли маьлумотлар


2.3.1 жадвал




Топшириқда кўрсатилган кўрсаткичларнинг қиймати

Н

М

W

Г

Д

Қ

Х1

Й1

11

1

3

2

2

350

88

275

5,5

Хар бир дастгох учун ялпи чиқарилма совутиш суйуқлигини қулламасдан қуйидаги формула орқали аниқланади:






бу ерда –ускунани ишлаши мобайнида ажраладиган зазарли моддаларни ялпи ажралмаси г/с (жадвал.4.1, 4.2, 4.3. Илова 4);



т–“тоза” бир дона ускунанинг бир кунлик ишлаш вақти соат; (топшириқда берилади)

н–ускунанинг (дастгохнинг) йил давомида ишлаш вақти (топшириқда берилади).
Тозалаш ускуналари мавжуд бўлмаган цехларда чангларнинг максимал чиқарилмалари тўғрилаш коефитциенти :
,




Ускунада ушлаб қолинган зарарли моддалар миқдори қуйидаги формула орқали аниқланади:




А–тозалаш ускунаси ишлашини тўғрилигини хисобга олувчи коифитциент(2.3.4 формулага қаранг);

паспорт маьлумотларига асосланган тозалаш ускунасининг самарадорлиги, ( қаранг жадвал. 3.3 Илова 3 жадвал).


Коэффициент А қуйидаги формула орқали аникланади:

Чанг тозалаш ускунасининг максимал бир марталик чиқарилмаси қуйидаги формула орқали аниқланади:




Агар тозалаш ускунаси маьлум бир вақт мобайнида ишламаса унда максимал бир марталик чиқарилма 4 илованинг 4.1-1.4 жадвалидан олинади



Дастгохда ишлаш мобайнида мойлаб совутиш суйуқлиги қулланганда майда дисперс аэрозоллар ажралиб чиқади. Ажралиб чиқадиган аэрозолларнинг миқдори қуйидаги факторларга боғлиқ метални кесишдаги энергия сарфига ва дастгохдаги электродвигателнинг қувватига. Электородвигателнинг қуввати 1 кВт
МСС қуллаш орқали ишқаланиш мобайнида чангнинг миқдори 85-90 % га камайади шунинг учун ялпи ва бир марталик чиқарилмаларни хисоблашда уни хисобга олиш назарда тутилади ва қуйидаги формула орқали аниқланади:



Хар бир дастгох учун ялпи чиқарилма миқдори мойлаб совутиш суйуқлигидан фойдаланганда қуйидаги формула орқали топилади:



Бу ерда МСС қулланганда металларни қайта ишлаш жараёнида ажраладиган зарарли модда ялпи чиқарилмаси г/с∙ кВт (жадвал 4.3 илова 4);

Н –дастгохдаги электродвигател қуввати кВт (топшириқда берилади).
МСС қулланганда ажраладиган аэрозолнинг максимал бир марталик миқдори қуйидаги формуладан топилади:


Download 205,72 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish