Курилиш таьмирлаш ва реставратция килиш фанидан амалий машгулотлар амалий машгулот №1



Download 2,48 Mb.
bet9/170
Sana01.06.2022
Hajmi2,48 Mb.
#629617
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   170
Bog'liq
курилиш таьмирлаш амалий машгулот

АМАЛИЙ МАШГУЛОТ 3
МАВЗУ: Табиий тошларнинг асосий хоссалари.


1.Табиий тошларнинг микро ва макроструктурасини урганиш.
2. Табиий тошларнинг асосий хоссаларини билиш.
3. Безак тошнинг чидамлиги бўйича классификатциясини урганиш.


3.1. Табиий тошларнинг микро ва макроструктураси

Тог жинси структураси уларни ташкил этувчи минералларнинг улчамлари, шакли ва нисбати билан белгиланади. Структура кристалли (ва донадор кристалли), порфирли, синик (чакик), шишасимон, оолитли ва хоказо булади.


Кристалл структурали жинслар тулик кристалл шаклли ва нотулик донадор шаклли булади. Кварцитлар ва мармарлар кристалли, гранитлар ва сиенитлар донадор кристалли структурага эгадир.Жинслар тулик кристалли (гранитлар ва ш.к.), нотулик (яримкристалли Оҳактошлар ва ш .к.) булади.
Кристалл структурали жинсларда донадор ва порфирли структурадан фаркли равишда кристаллар ёки донадор бир - бири билан бирор бир богловчисиз бириккан булади.
Порфир структурали жинсларда турли улчамдаги алохида кристаллар узаро куп микдордаги зич, майин донадор ёки шишасимон моддалар (масалан, порфирларда) билан бирикади.
Синик структурали жинслар аввал хосил булиб, кейин майдаланган жинслардан иборат. Улар синик булаклар улчамига кура йирик булакли ва майда булакли турларга булинади.
Шишасимон структурада кристаллар булмайди, куринишдан сунъий шишани эслатади (обсидиан, базалт ва бошк.).
Оолитли структура таркибида микроорганизмлар колдиклари булган чукинди жинсларга (чиганокли Оҳактош) тааллуклидир.
Структура тош материалларининг хоссалари, безакли куриниши (текстураси) ва кайта ишланувчанлиги жихатларидан катта ахамиятга эга. Умумлашган холда тог жинслари кристалли ва аморф структурали турларга булинади. Кристалл тузилишдаги минералларда ташкил этувчи ион, атом ва молекулалар муайян катъий тартиб ва масофада жойлашиб кристалл панжарани вужудга келтиради.
Аморф минералларни ташкил килувчи заррачалар бетартиб жойлашган булиб, уларнинг теплофизик ва электрофизик хоссалари, каттиклиги, нур синдириши хамма йуналишлар буйича бир хил булади. Уларнинг суюкланиш харорати муайян аник булмайди.
Моддаларнинг кристалл тузилишини хосил килишда заррачаларнинг катъий тартибда фазовий жойлашиши кристалларнинг фазовий панжараси деб аталади. Фазовий панжарада атомлар, ионлар ёки молекулалар жойлашган урнини курсатувчи нукталар панжара тугунлари дейилади.
Кристалларнинг хамма кисмида кимёвий таркибнинг доимийлиги уларнинг бир хил таркиблилиги дейилади. Кристалларнинг физик хусусиятлари параллел йуналишлар буйича бир хил ва параллел булмаган йуналишларда хилма - хиллиги уларнинг анизотроплиги дейилади.
Кристалларнинг хаммаси хам механик хоссалари (каттиклиги, мустахкамлиги, уланиш текислиги ва бошк.) жихатидан анизотропдир. Кристалл факат бир турли ёнлардан ташкил топган булса, бундай кристалларнинг шакли содда шакл (куб, октаэдр ва ш.к.) дейилади. Улар очик ва ёпик шаклда булади. Табиий кристалларнинг содда шакли 47 хил булиб, бу шакллар кристаллар симметриясининг 32 куриниши билан геометрик богликдир. Кристаллнинг шакли бир неча хил, турли куриниш ва улчамдаги ёнлардан ташкил топган булса мураккаб шакл дейилади.
Кристаллар магманинг совиб котишидан ва шур сувли хавзаларда эритманинг куюкланишидан хосил булиши ва усиши мумкин. Улар усиш жараёнида шу жойдаги бушликларни тулдириб, уша бушлик шаклини олади ва бу жихатдан тугри, нотугри ва бошка шакллардаги кристалларни учратиш мумкин. Кристаллар кандай шаклда булишидан катъий назар, усиш жараёнида дастлабки ички конуний тузилиши сакланиб колади. Тог жинсларининг структурасини урганиш уларнинг хоссаларини аниклаш ва кайта ишлаш усулларини белгилашда асосий омил хисобланади.
Кристалларнинг хамма кисмида кимёвий таркибнинг доимийлиги уларнинг бир хил таркиблилиги дейилади. Кристалларнинг физик хусусиятлари параллел йуналишлар буйича бир хил ва параллел булмаган йуналишларда хилма - хиллиги уларнинг анизотроплиги дейилади.

Download 2,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   170




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish