Курилиш таьмирлаш ва реставратция килиш фанидан амалий машгулотлар амалий машгулот №1



Download 2,48 Mb.
bet3/170
Sana01.06.2022
Hajmi2,48 Mb.
#629617
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   170
Bog'liq
курилиш таьмирлаш амалий машгулот

Темир-магнезиалли силикатларга оливин, пироксенлар, амфиболалар, магнезиалли силикатларга иккаламчи минераллар-серпентинлар, хризотил асбест ва бошкалар киради.
Алюмосиликатларга мускавит, флогопит ва биотит, гидрослюдалар-гидромусковит, гидробиотит киради. Темир магнезиалларни ва алюмосиликатларни рангли минераллар (яшил, тук яшил, корамтир ва х.к.) деб юритилади. Слюдалардан ташкари бу гурух минераллари тог жинсларига юкори мустахкамлик ва нурашга чидамлилик беради.
М
агматик жинслар структураси ва текстураси билан фаркланади. Магманинг чукурликда аста-секин совушидан тула кристалли структура хосил булади. Доналар улчамига караб йирик донали (5мм куп), уртача донали (1 -5мм) ва майда донали (0,5-1мм) хамда нотекис донадор ва текис донадор булади (1.1-расм).
Магматик жинслар асосан массив текстурага эга булиб, ута юкори зичликка эга булганлиги сабабли мустахкам, совукка чидамли, сув шимувчанлиги жуда кам булади. Уларнинг сикилишга мустахкамлиги 100­300 МПа, уртача зичлиги 2600-3000 кг/м , сув шимувчанлиги 1% кам (хажмига нисбатан), иссик утказувчанлик коэффициенти 3 Вт/ (м0С) атрофида булади.
Тог жинсларининг чукурликда хосил булиши, уларни зич, мустахкам, чиройли текстурали булишини таъминлайди.
Гранит-кварц (25-30%), дала шпати (ортоклаз, 35-40%) ва слюдадан (5­10%) иборат. У оч кулранг, кулранг, пушти, корамтир-кизил, сарик рангларда булади. Гранитнинг сикилишдаги мустахкамлиги-120-250 МПа. У мурт материал булгани учун зарбий таъсирлардан саклаш керак. Гранитнинг говаклиги 1,5% атрофида булиб, сув шимувчанлиги хажм буйича 0,5%.
Гранит ок, сарик,кулранг, пушти, кизил рангларда булиб, текстураси жуда чиройли булади. Унинг мустахкамлиги, совукка чидамлилиги ва едирилишдаги каршилиги юкори булгани учун бино цоколларида, фонтан ва киргок копламларида, кислотага чидамлилик талаб этилган жойларда хамда юкори мустахкамликдаги бетон тайёрлашда йирик тулдирувчи сифатида ишлатилади.
Сиенит-калийли (50-70%) ва натрийли (10-30%) дала шпатлари, рангли минераллардан (10-20%) ташкил топган. Сиенит таркибида кварц (10-15%) булса, сиенит кварцли сиенит деб юритилади. Сиенит пушти, кулранг, кукимтир рангларда булади.
Диорит-дала шпати (45-50%), кварц (20-25%), рангли минераллардан иборат. Рангли минераллардан роговая обманка купрок булади. Диорит мустахкам (150-300 МПа), совукка чидамли, зарб ва едирилишга каршилиги юкори жинсдир. Шу сабабли кошинлашда ва хайкалтарошликда ишлатилади.
Габбро-дала шпати (плагиоклаз), кулранг ва корамтир (авгит, оливин) минераллардан иборат. Унинг зичлиги 2,9-3,0 г/см , сикилишдаги мустахкамлиги 200-300 МПа. Габбро жилоланган холда хайкалтарошликда ва кошинлашда ишлатилади.

Download 2,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   170




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish