Курилиш таьмирлаш ва реставратция килиш фанидан амалий машгулотлар амалий машгулот №1


Бўёқ таркибларининг компонентлари



Download 2,48 Mb.
bet53/170
Sana01.06.2022
Hajmi2,48 Mb.
#629617
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   170
Bog'liq
курилиш таьмирлаш амалий машгулот

13.4. Бўёқ таркибларининг компонентлари
Лок-бўёқлар тайёрлашда асосий компонентлар сифатида органик ва ноорганик богловчилар, пигментлар, кукун тулдиргичлар, пластификаторлар, эритувчилар, сиккативлар хамда ёрдамчи материаллар - стабилизаторлар, диспергаторлар, суюлтиргичлар, котирувчилар ва бошкалар ишлатилади.


13.4.1. Боғловчи моддалар
Богловчи моддалар пигмент ва дисперс тулдиргичларни узаро боглаб юпка бўёқ катлами хосил килувчи компонент булиб, асосга мустахкам ёпишиши талаб этилади.
Богловчилар органик ва минерал структурали богловчи моддаларга булинади. Х,осил булиши жихатидан богловчи моддалар табиий ва синтетик турларга ажратилади. Органик богловчи моддаларга табиий ва ярим табиий олифлар, ёғоч ва хайвонлардан олинган елимлар, полимерлар ва бошкалар, ноорганик богловчиларга Оҳак, цемент, суюк шиша ва ш.к. киради.
Бўёқ таркибларининг асосий физик-механик, кимёвий ва технологик хоссалари богловчи моддаларнинг тури ва хоссаларига бевосита боглик булади.
Мойли бўёқ таркиблар учун богловчиларга курийдиган усимлик мойлари, минерал мойлар, синтетик полимерлар ва мой локлари киради. О ВА ИНШООТЛАРНИ ТАЪМИРЛАШДА ЛОК – БЎЁҚ МАТЕРИАЛЛАР
Режа:

  1. Архитектура ёдгорликларида бўёқларнинг ишлатилиши.

  2. Бўёқ таркибларининг таснифи ва асосий хоссалари.

  3. Боғловчи моддалар.

  4. Пигментлар ва тўлдиргичлар.



ТАЯНЧ ИБОРАЛАР: АРХИТЕКТУРА ЁДГОРЛИГИ, ЛОК, БЎЁҚ, ТАБИИЙ БУЁҚЛАР, СИНТЕТИК БУЁҚЛАР, ПИГМЕНТЛАР, ОЛИФЛАР, СИККАТИВЛАР, ЛОК-БУЁҚ ТУРЛАРИ, БУЁҚЛАРНИНГХОССАЛАРИ


13.1. Умумий маълумотлар
Лок-бўёқ материаллар бино ва иншоотлар қурилишида уларни безаш ва атмосфера, агрессив мухитлардан химоялаш максадида ишлатилади.
Республикамиз худудида жойлашган архитектура ёдгорликлари курилган вактда ички ва ташки томондан лок-бўёқ таркиблар билан безак берилган. Ушбу бўёқ таркиблари асосан табиий мойлардан, пигментлар ва бўёқ хоссаларини яхшиловчи компонентлардан ташкил топган.
Табиий богловчилар зигир, каноп, маскар ва шу каби усимликлар мойини кайнатиб, махсус ишлов берилиб тайёрланган ва уларнинг куришини тезлатиш учун махсус эритмалардан фойдаланилган.
Бўёқ таркибларига ранг берувчи пигментлар: табиий тошлар, гилтупрок, тузлар ва минералларга ишлов бериб тайёрланган ва шу сабабли улар об-хаво, куёш нури таъсирига чидамли булган.
Бўёқлар сифатини ошириш максадида таркибига турли органик ёглар, сут зардоби, усимликлар кайнатмалари, куритилган хашоратлар талкони ва бошкалар аралаштирилган. Архитектура обидалари безак катламининг бир неча юз йиллар давомида сифатини йукотмаслиги сабаби айнан лок-бўёқлар таркибининг табиийлигидадир.
Самарканд шахри якинидаги Афросиёб антик шахри бинолари колдиклари деворларига чизилган расмларнинг бир неча минг йиллар давомида саклангани юкорида айтилган фикрларни тасдиклайди.
Бутун дунёда лок-бўёқ материаллар турларини купайтириш, ишлаб чикариш хажмини ошириш, сифатини яхшилаш сохасида илмий-амалий ишлар олиб борилмокда. Айникса, намлик ва хароратнинг узгариши таъсирига бардошли, бино ва иншоотларнинг фасадларини безашда ишлатиладиган бўёқ таркибларини яратиш асосий муаммолардан хисобланади. Безак ишларини олиб боришда бўёқ таркибларининг таннархи 80% ни ташкил этади. Фасад бўёқларига одатда хавони тула ёки кисман утказиш, об-хаво шароитига ва нурга чидамлилик талаб килинади.
Бинолар фасадларини безашда ок ва рангли цементлар ва Оҳактош, гранит, мармар, рангли шиша кукуни ва шу каби кукун тулдиргичлар асосида тайёрланган бўёқ таркибларини ишлатиш самаралидир. Бўёқ таркибларининг асосга нисбатан юкори даражада ёпишиши (адгезияси) безак катламининг узок муддат хизмат килишига кафолат беради.

Download 2,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   170




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish