Кудрат мусаев таржима назарияси


лик компаратив ф разеол оги к бирликларнинг б и р хил образл и



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

лик компаратив ф разеол оги к бирликларнинг б и р хил образл и 
асо с г а эга булиб колиш ларига олиб келган.
Турли тиллар ком паратив ф разе ол оги к бирликлари табиа- 
тини кузатиш халкларда умумий ва хусусий тимсоллар мавжуд- 
лигини курсатади. А м м о б у х а р кайси тил иф од а воситаларининг 
тарихий тараккиёт натиж асида мустакил ш аклланганипи инкор 
этмайди. Турли тиллар лисоний воситал арининг у х ш аш жихатла- 
ри мавжудлиги эса халклар турм уш тарзидаги якинликпинг улар 
тилларида уз аксини тоиганлиги билан изохланади. Б и н обари н , 
х а р бир тил узигагина х о с бадиий-тасвирий воситал арига эга, де- 
йилганда нафакат узгачалик, балки т ил л араро син оним и я хам на- 
зарда тутиладики, б и р тилга х о с х у суси ят л ар узга тилга хам м ан­
су б булиши мумкин. Д ем ак, т арж и м ад а аслиятнинг бадиий-эсте- 
тик кимматини кайта яратиш масъулияти тиллараро муш тараклик 
ва узига хосл и к хусусиятл ари ни х и со б г а олиб иш кури ш ни талаб 
килади.
209
www.ziyouz.com kutubxonasi


Умумий тимсоллар. 
Купгина н арса ва ходисалар гайрили- 
соний омиллар туфайли катор халклар лафзида бир хил вокеа-хо- 
дисалар тимсоли сифатида учрайди. Бунинг сабаби шундан ибо- 
ратки, табиий (инсоний) тиллар шаклий тузилиши ва семантик 
курилиши жихатларидан куп холларда бир-бирларидан фарк кил- 
салар, куп жихатлари билан у заро ухш ашдирлар. Яъни купгина 
тиллар лисоний воситалари жонли мулокотда бир хил образли та- 
саввур яратиш учун хизмат киладилар. Бу хар кандай тил ифода 
тизимида умуминсоний тажриба натижалари уз аксини топиши 
билан богликдир. М асалан, « ок » деярли барча халклар лафзида 
софлик, ростгуйлик, «к о р а » - гам-гусса, улим, «гул» - гузаллик 
ва маъшука, «булбул» - хушхонлик ва ош ик, «б у ри » - вахшийлик 
ва ёвузлик, очлик, «тулки» - айёрлик ва мугомбирлик, «илон» ва 
«чаён» - зараркунандалик ва бадхуйлик тимсоллари сифатида ка­
бул килинган.
Компаратив фразеологик бирликлар объектлари булмиш 
тимсолларнинг бу тарика у заро мослиги тилларда мукоясавий 
умумпйликнинг мавжудлигидан далолат беради. Бинобарин, б а­
диий м укояса асосида хосил булган инглиз ва узбек тиллари ф р а ­
зеологик бирликларига назар ташлар эканмиз, уларнинг купчили- 
ги м укояса объектларининг ухшашлигига гувох буламиз. Жумла- 
дан, инглизлар хам, узбеклар хам хом сем из кишиларга салбий на­
зар билан караганлари холда, уларни чучкага мукояса киладилар: 
«A s fat as a pig» - «Чучкадай семиз». Нихоятда тезлик тимсоли 
икки тилда хам «яш ин»дир: «A s quick (swift) as lightning» - 
«Яшиндай тез».
Ш а р к бадиий м укояса анъаналарини табиий равишда узида 
мужассамлаштирган узбек тилида гузал кизнинг юзини «ой» (ту- 
лин ой)га ухшатиш ижобий таърифу тавси(|) сифатида бадиий 
нутк таркибида доимий кулланилиб келади. М азкур сузнинг то- 
ж икча-форсча таржимаси булмиш «м ох » (варианти: мах) ва у иш- 
тирокида хосил булган б арк арор суз бирикмалари (мохи тобон, 
м охи дилафруз) хам узбек мумтоз адабиётида форсий забон адиб- 
лар ижодидаги сингари фикрни образли ифодалаш воситаси си ­
фатида кенг куламда истеъфода этилади. Ш унинг учун хам бутун 
ижоди Аллохга, халкига, гузал ва покиза ёрга мухаббат туйгуси 
билан тулиб-тошган Алиш ер Навоий уз поэтик асарларида б ун ­
дай сифатлашларга мунтазам равишда мурожаат килиб турган ва 
хозирги пайтда хам купрок арузнавис шоирларимиз байналмилал 
хусусият касб этган бундай лисоний воситалардан уз ижодларида 
унумли фойдаланадилар. Мазмуний-услубий жихатдан у заро мос
210
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish