Корхоналарда бошкарув фаолияти



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/54
Sana26.04.2023
Hajmi3,61 Mb.
#931920
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54
Bog'liq
ek 642 tdpu-0163

Ат т ест ациядан ут увчилар сифа 
m u га да к о дериш
Ат т ест ациядан ут казувчилар- 
ни т анлаш д а уцит иш
Ат т ест ациядан дт увчилар- 
нинг иш ига д а ф аолият ига 
да/, о дериш
Ат т ест ациядан ут ганларни 
Х У йилган д а^олар дилан 
т аниш т ириш
Ат т ест ация
Аттестаиияланудиилар- 
дилан су^бат лаш иш
Я ш ирин еки 
очац овоз 
дериш
Ат т ест ация нат ц- 
ж алари буйича т ав- 
си я дериш
т
У з лавозимига лойиц эм ас
Вазифа­
сини
п аса й -
т ириш
Маошини 
узгариш - 
сиз цол- 
дириш
Вазиф асини 
ласайт и - 
риш м ао­
ш ини о ш и ­
риш
Камчи ли к - 
ларни бар 
т араф цил- 
са эгаллаб 
т ургон ла- 
возим ига 
лойиц
Лавозимига 
лойи/(
М аош и­ Маоши­
ни ош up- ни лам
масли/с
Ош и­
ш арт и
риш
дилан
дилан
ЛаВозимини *9 - 
т а р и ш тойсия 
К и ли над и
Маош и 
узгар - 
м ай мо­
лоди
11
1
1 9 - чизма
га б а х о б ер и шд а унинг режа т опширикла рини б а ж а -
ришдаг и шахсий хизмати, мехнат интизоми, уз в а з и ф а ­
сини си д к и ди лд ан б аж а р иш и инобатга олиниши зарур. 
Ана шу л ар а с ос и да аттестация кил ув чи л ар очик. овоз 
бериш б ил ан куйидаги бахоларни бериши мумкин:
1) б а ж а р а ё т г а н лавозимига лойик.;
2) .ходим ку рс атилг а н нуксонларни кейинги уткази- 
л а д и г а н а т т е с т а ц и я г а ч а йукотса, б а ж а р а ё т г а н л а в о з и ­
мига лойик;


3) э г а л ла б тургаи лавозимига лойик, эмас.

Ходимларни 
укитиш. 
Ходимлар 
укувининг 
икки

тури мавжуд:

а ) бирор 
янги, 
юкорирок 
л а в о з и м д а
и шл а ши г а

т а й ё р л а ш ма кса дида укитиш;
б) 
бирор лавозимни э г а л ла б турган ходимни м а ­
л а к а си ни , билим д ар аж а с и н и ошириш ма к с а ди д а уки- 

тиш.

Ишчи 
ходимлар 
шогирд си фати д а,
хунар-техника
билим юртларида тайёрланади. Му та х а сс и с ходимлар 
урта 
махсус 
ва 
олий 
бил имго хл ар д а 
тайёрл а на ди.
Бу н д а й
укитиш 
тури 
кундузги, 
кечки 
ёки 
сиртки 
кулл иётл ард а а м а л га оширилади.
Ходимлар малакасини ошириш. Б у ж а р а ё н ж у да
хилма-хилдир.
Умумий 
ша кл да 
м а л а к а
оширишда 

куйидаги в аз и ф а ла р б а ж а р и л а д и :
а) кисман унутилиши мумкин б улг а н билимларни 
т и к л аш;
б) фан-техника тара кки ёти , и шл а б ч ик ар и ш, ме х­
нат ва бошкаришни т ашки л этиш тизимидаг и узга- 
р и шл а р билан боглик булган янги муа ммол арн и , янги 
иш услубларини урганиш;
в) бошкарувни 
ка йта 
т а ш к и л 
этиш 
ва 
ка йта 
куриш, мехнатнинг ж а м о а турларини т а ш к и л этишнинг 
т у т а ш касбларини эга л ла шн и т а л а б этувчи хар хил 
ша кл л ар и ни н г р ивожла ниши муносабати б ил ан х о дим­
л ар ни б ошка м а ла ка г а тайёрла ш.
Турли (та рмокл ара ро) в а з и ф а л а р б а ж а р у в ч и т аш-
килотлар —■
режа,
молия, 
т аъминот,
илмий-техник,

укув-статистик ва шу ка б и ла р кошид а хам х у ж а л и к
ходимларини укитадиган укув ма ск а нл а ри м а вж уд .
Олий билимгохлар кошида т ашки л э т ил ган кулли- 
ё тл а р укитиш муа сса салари орасида мухим урин эгал- 
лайди.
Хозирги 
кунларда 
республикамиз 
мус такиллиги 
д а в р и д а
ходимларни 
укитиш 
бир 
к а н ч а
хорижий 
д а в л а т л а р д а хам м у в а ф ф а к и я т билан олиб борил мок -
да. 
Бу турдаги 
укиш хам 
иккита 
ма кс а дн и
кузд а 
тутади:
биринчидан, 
республика 
учун 
з а р у р
б у лга н
мут ахассисликлар буйича 
ж а х о н т а л а б л а р и г а
ж а в о б
берад и г ан
ходимларни т а й ё р л а ш
булса,
иккинчидан,
мутахассис ходимларни, илгор хорижий д а в л а т л а р олий- 
г ох л ари да замонавий билимларни э г а л л а ш л а р и учун 
укитилишидир. Бу каби мутахассис х о ди м ла р мус т акил


Узбекистонимизнинг иктисодини, фан ва техникасини,
ишлаб ч ик а ри шн и жа хо н тал аб л ар иг а ж а в о б беради- 
ган килиб т а р а к к и ё т топтириш учун жуда хам за р у р.
4- §. И Ш Л А Б Ч И Ц А Р И Ш Н И Н Г Т ЕХН И К Т А Р А Ц К И Е Т И Д А
Р А Х Б А Р Р О Л И
Фан-те хника 
тараккиётининг 
ж а д а л
с у р ъ а т л а р д а
р и в о жл а ни ши шароитида и шл а б чикаришнинг техникавий 
д а р а ж а с и н и юксалтириш мехнат унумдорлигини оши- 
ришнинг асосий манбаи хисобланади.
К о р х о н а л а р д а фан-техникани ж а д а л л а ш т и р и ш бир 
турдаги махсулотни б о ш к а турдаги зам о н а ви й махсу- 
лот т ур л а р и г а тезда ал ма шт и ришг а 
имкон 
яра тад и.
К о р хо н а л а р д а и шлаб чикаришни техник р и вожла нт и-
ришнинг энг с а ма р а л и
воситаларидан бири 
м а в ж у д
асбоб-у с кунал ар ни уз вактид а янги, з а м он а ви йл ар и га
а л м а ш т и р и ш ва ишлаб турганларини т а к о ми лл а шт и риш,
бунинг н а т и жа с и д а уларнинг унумдорлигини, аниклиги- 
ни ошириш, шунингдек, махсулот сифатини я х ш и л а ш д а н
иборатдир.
И ш л а б
чикаришнинг техник д а р а ж а с и н и
ошириш янги ас боб-ускуналарни сотиб олиш ва эскила- 
рини т а к о м и лл ашт и ри ш г аг ин а боглик эмас. К а т о р илгор 
к орхо нал арнинг 
куп 
йиллик иш т а ж р и б а л а р и
шуни 
к у р сатад и ки , эскирган асбоб-ускуналарни уз в а кт ид а
и шл аб ч и к а р и шд а н ч икариб т а ш л а ш , ишлаб турган асбоб- 
ус к у на ла рни н г сменали коэффициентини оши ри шг а, м е х ­
нат унумдорлигини ва фонд са марадорлигини купайти- 
ришга, т а ъ м и р л а ш ишлари хажмини к а май ти ришг а, и ш ­
л а б ч и к а р и ш са марадорлиг ини 
юксалтириш га 
имкон 
я ра та д и.
К о р х о н а л а р д а и ш л а б чикаришни техник р и во жл а н-
тириш р е ж а г а асосан а м а л г а оширилади. Буига к у й и д а ­
ги м а с а л а л а р киритилади:
— янги 
турдаги 
махсулотларни 
у з л аш ти р и ш 
ва 
унинг сифатини ошириш;
— и ш л а б ч и к ар ишд а замонавий технологияларни кул- 
л а ш , уни а в т о ма т ла ш т и р и ш ва ме х аниза циял а штириш;
— мехнатни илмий асосда ташкил этишни ишлаб 
ч и к а р и ш г а жори й килиш;
— илмий 
т а д к и к о т
ва 
т а ж р и б а
конструкторлик 
и шл ар и ни а м а л г а ошириш;
— а т р о ф
мухитни 
мухофаза 
этиш 
ва 
табиий 
ре с у р с л а р д ан ма к с а дг а мувофик фойдаланиш;



и ш л а б чикаришни техник жи х а т д а н р и вожла нт и-
риш р е ж а л а р и н и амалг а ошириш уларни б а ж а р а д и г а н
т егишл и 
р а х ба р ла р г а — цех 
р а х б а р л а р и г а
ва 
и шл а б
ч и к а р и ш усталарига таа л лук лидир .
И ш л а б
чикариладиг ан 
махсулот 
сифати 
мехнат 
ж а м о а с и н и н г иш н а т и ж а л ар и г а бевосита боглик. Фан- 
техника 
т а ра кки ё т и
ша роитид а 
в а к т
омили 
мухим 
а х а м и я т г а эга. Янги махсулот турларини тезда уз л аш-
т и р иш ва унинг лойихада курсатилган мехнат х а ж ми -
га 
ки с к а 
вакт 
ичида 
етиб 
олишга 
эришиш,
жи- 
х о з л ар н и нг лойихада курс атилг а н кувватларини бел- 
ги ла нг а н муддатдан олдин уз л аш т и р иш — янги м а х с у ­
лот и ш л а б чикариш микдорини купайтиришга ва унинг 
иктисодий са марадорлигини оширишга имкон я р а та д и.
К ор х о на л а р хар доим и шл а б чикаришни ж а д а л л а ш т и -
риш ва янги техниками жорий этиш буйича м а в ж у д
и мкон и ятл ард ан
тулик 
ф о й да ла н ма й ди л ар .
К о р х о н а ­
л а р д а асбоб-ускуна, машина, ме хан измла р уз в ак т и д а
ишга туширилмаганлиги ва и шл аб чикариш ма йдонла - 
рига 
м а к с а дг а
мувофик 
урнатил маг анл иги 
с а ба б л и
и шл ат ил ма с да н куп вакт туриб колиш холлари ку п ла б
учраб туради. Бу эса янги техн и кад ан кутилган с а м ар а ни
кулга киритишга имкон бермайди.
Ил г ор корхоналарнинг куп йиллик иш т а ж р и б а с и
шуни курсатадики, и шл а б ч ик ар и ш с а мара дорл и г ин и
ошириш 
куп 
жихатдан 
уларни 
б ошк а р и б
турган 
р а х б а р л а р г а боглик. Техник р и в о ж ла ни шн и н г к е л а ж а -
гини кура билиш, янги и шл аб чикаришни олдиндан 
техник 
ва 
ташкилий 
т а й ё р л а ш
х а м да
уни 
доимий 
р ав ишд а моддий-техника ж и х а т д а н устириш, ул арн и нг
ишчи ва 
рахбарл арининг касбини 
ва мута хасс ис лик 
махоратини кутариш корхонани техник ка йта курол- 
лантиришни жа да л л а шт и р и шн и н г мухим шартидир.
И ш л а б чикаришни техник ж и х а т д а н т а ъ м и н л а ш д а
рахбарнинг мухандис, техник х о дим ла р билан доимий 
биргаликда 
и шл аши
янги 
буюмнинг 
технологиясини 
и шл а б чикиш, та й ё р л а ш ва у л арг а ишлов бериш, х а р
хил ишга яра йд и г ан асбоб ва мо с ла ма л а р н и олдиндан 
тайёрла ш, уларни уз вактида т а к о м и л л а шт и р и шг а ё р д а м 
беради. Янги буюмни яра тиш ва уни и шл аб ч и к а р и ш д а
ишчи, мухандис, р ах ба р ва б о ш к а ходимларнинг касби 
ва 
ма л а к а 
махорати 
ка нч ал ик
юкори 
булса,
уни 
шунчалик 
тез, 
киска 
в акт 
ичида 
и шл а б
ч и к а р и ш
мумкин булади. Бу эса корхона иктисодини юксалти- 
ришга ёрдам беради.


5- $. И Ш Л А Б Ч И К А Р И Ш Д А М Е Х Н А Т М У ^ О Ф А З А С И Н И
Т А Ъ М И Н Л А Ш Д А Р А Х Б А Р Р О Л И
Кор хона л ард а мехнатни мухофаза килиш, техника 
хавфсизлиги, и шл аб чикариш са ни тар и яс ин и н г барча 
м а с ал ал а р и тегишли конун-коидалар б ил ан б ошка риб
турилади.
И ш л а б ч ик а р и шд а техника хавфсизлигини т а ъ м и н л а ш
и шл а б ч ик ар и шд а б анд булган ходимлар соглигини 
с а к л а ш ва у л арг а я н а д а яхширок шароит яра т илишига 
олиб келади. И ш л а б чикаришда ишчиларнинг мехнат 
шароитини ях ш и л аш, бахтсиз ходисалар, жа ро х а т л а н и ш -
л ар, касб к а салликларининг олдини олишнинг бирдан-бир 
чораси мехнат хавфсизлиги коидаларини укитиш ва 
у л ар г а катъий риоя килишдир. Ме х н а т хавфсизлиги 
т ад б ирл а ри ишч ил ар га йурикномалар, к у р с ат м а л а р бериш 
ва укитиш усули билан а мал г а оширилади.
Йурикно ма беришнинг умумий, д аврий ва кушимча 
т урлари м а в ж у д булиб, янги ишга кабул килинган 
ишчилар, хизматчила р умумий йурикномадан утказила- 
ди. 
Ба р ча
турдаги 
йурикномалардан 
утказилганлик 
ха к ид а маълумот «Техника хавфсизлиги буйича йури­
кнома 
жу рн ал и »г а 
ёзилади. 
М а в ж у д
конунчиликка 
асосан 
техника 
хавфсизлиги 
к о и д а л а ри г а 
зид 
иш 
тутган ишчига ф а к а т кушимча йурикнома олгандан ке- 
йингина уз ишида и шл а шг а рухсат берилади.
Тошкент 
а в и а ц и я
ишлаб 
ч икариш 
бирлашмаси 
маъмурияти 
томонидан 
ж а ро ха т л ан иш л ар и
ва 
касб 
ка салликларининг олдини олиш тадбирларини кучайти- 
риш 
ма кс а ди д а
мехнат мухофазасини 
уч 
ногонали: 
ал ох ида 
участка — цех — корхона 
микёсида 
назорат 
Килиш тизими урнатилган.
Корхонада махсус андозалари я ра тил г а н булиб, унда 
хар бир погонада мехнатни мухофа за этиш буйича 
б а ж а р и л а д и г а н ишлар, уни б а ж а р и ш ва на з ора т килиш 
усуллари берилган. Шунингдек, хар бир погонанинг иши 
ва назорати учун маъсул рахбар ходимлар белгиланган.
И ш л а б ч и к ар ишд а ж а ро ха т ла н ишни н г олдини олиш­
нинг 
бирдан-бир 
йули 
ас боб-ускуналар,
механизм- 
л а р
ва 
ма ши на ла рн и нг
янги 
турларини 
яратишда 
х ав фси з л и к т а л а б л ар ин и хисобга олишдир.
Ме хн а т шароитининг инсон организмига таъсирини 
мехнат гигиенаси фани ургатади. Чунончи, мазкур фан


кор хон ал ард а ишлаб чикариш цех биноларидаг и хаво 
мухитини кимёвий моддалар, газ, 6yF ва шунга ухШаш 
моддаларнинг,
шунингдек, 
чангнинг 
кай 
д а р а ж а д а
ма вжудлигини, уларнинг таркиби ва микдорини аник- 
л ашн и, технологик чайинди сувни текширишни;
— ишлаб чикаришдаги матеорологик омилларни — 
хавонинг харорати ва намлигини а ни к л ашн и ;
— дастгохларнинг ишлаши т уфайли 
вужудг а 
ке- 
лувчи махаллий ва умумий титраш д а р а ж а с и н и аник-, 
л аш н и;
— иш жойларининг кай д а р а ж а д а ёритилганлигини;

- ишлаб чикаришдаги шовкин д а р а ж а с и н и аник- 
л а ш н и ургатади.
Тай ёра созл и к 
корхоналарида 
шовкин 
д а р а ж а с и н и
пасайтириш 
касб 
ка салликларининг
олдини 
олишда 
мухим 
аха миятг а 
эга. 
Шовкин 
бу, 
бир 
неча 
то- 
вушларнинг йигиндисидан иборат булиб, кучи ва такрор- 
л ан и ш д а р а ж а с и билан турли хилга булинади, вакт 
бирлиги ичида тартибсиз узгариб турувчи ходисадир. 
Одамларнинг бир-бири билан г ап л а шг а нд аг и
уртача 
товушининг баландлиги 40 децибелга тенг. 
Шовкин 
инсонга салбий таъсир этганлиги учун и ш л а б ч ик а р и шд а 
рухсат этилган ч ег а р ал ар куйилган, шо в ки нл а р учун 
паст кайтарилиш д а р а ж а с и 90— 100 Д Б , уртач а кайта- 
рилиш д а р а ж а л и шовкинлар учун 85 — 90 Д Б , юкори 
д а р а ж а л и шовкинлар учун 76 - 8 0 Д Б .
Шовкин д а р а ж а с и шовкинни ул ча ш а с бо б л а ри ёрда 
мида улчанади. Шовкин д а р а ж а с и н и н г рухсат этилгам 
уртача меьёри сузловчи кишидан 1,5 метрча нарида 
эшигилган товуш хисобланади. Аклий мехнат билан 
шу г ул л ан аё тг а н ла р биносининг ичида шовкин 60 Д Б
дан ошмаслиги керак. И ш л а б ч ик а р и шд а
шовкинни 
ка май ти риш учун технологик ж а р а ё н л а р н и узгартириш,
яъни техник воситаларни к а мр ок шовкин б е р ад и г ан л а - 
ри б ил ан алмаштириш, товуш ютувчи т ус и кл ар н и к у л л а ш,
ай н ик са,
юкори д а р а ж а л и
шов ки н ла р учун 
шовкин 
пасайтиргичлар 
урнатиш, 
бинонинг 
ш и фт л а ри г а
ва 
д ев орл а ри г а шовкин камайтирг ичларни у рн ат и ш дар- 
кор.
И ш жойл арида тозаликни ва тартиб-интизомни сак- 
л а ш
хам 
хавфсиз 
ишл ашн и
та!>минлашнинг 
мухим 
омилларидир. Хавфсиз мехнат шароитини я р а т и ш учун 
иш вакти билан д ам олиш вактининг н а в б а т м а - н а в б а т
келишини т а р щ б г а
cojulu
лозим. Бунда й тартибни и шл а б


чикиш 
х а м да
унга 
риоя 
этишдан 
асосий 
м а к с а д
ишчиларнинг
мехнат унумдорлиги 
юкори 
булишини,
дам олиш в ак т и да ишчиларнинг иш кобилияти тула 
т икланишини т аъ ми нл аш , унинг н ати жас ид а инсоннинг 
мехнатини м ух о фа за килиш учун кулай ш а р т -ша ро и т
яратишдир.
6- §. Р А ^ Б А Р Л А Р Н И Н Г М Е Х Н А Т К О Н У Н Л А Р И Т У Г Р И С И Д А Г И
Б И Л И М Л А Р И
Ж а м и я т и м и з турмушини хар томонлама я х ш ил а ш
учун ф а к а т бошка рил ув чи бозор мун о са ба тла риг а утган- 
д а г и н а имконият яратилиши мумкин.
Бу м а са л а н и хал килиш учун эса м е х н а тк а ш л а р-
нинг т а ш а б б у с ва онгини т а р а к ки й эттиришга а х а ми я т 
б ери лмокд а. Бунинг учун эса р ахб ар ходимларнинг ва 
мут а хасс ис ла рнинг
ма ла ка л ар и ни
ошириш 
ишларини 
т а к ом и лл а ш т и р и ш , уларни уз ишларининг устаси булиб 
е т и ш и ш л а р и г а шароит я ра гиш зарур.
Хозирги д а в р жа ми яти ни н г иктисодий ва ижтимоий 
Хаётини 
ка йт а
куриш 
халкни 
конунларга 
нисбатан 
хурмат б ил ан к а р а ш г а ургатишдан а ж р а л м а г а н хол- 
да олиб боришни т а к о з о килади.
М е х н а т конунлари иктисодга фаол та ъ си р курсата- 
ди, б ошк а р и ш н и н г иктисодий усулларини жори й к и л а ­
ди, ме хна т ва истеъмол меъёрларини юзага келтиришга,
уларни т а ъ с и рч а н н аз о р ат килишга, ижтимоий адолатни 
хаётга т а т б и к килишг а ёрдамла шади.
Респ уб ли ка ми зни н г
хар 
бир 
фукароси 
узининг 
бурчини ва хукукини яхши англамоги керак. Айникса 
мехнат 
конунлари 
тугрисидаги 
билим 
р а х б а р
х о ­
д им л а р учун катта а х а м и ят г а эга. Чунки ул ар уз фаоли- 
ят л а р и д а
м е х н а т к а ш л а р
билан 
хар 
куни 
бевосита 
мулокотда бу ла ди л ар.
К о р х о н а л а р д а
мехнат 
фаолияти 
энг 
а в в а л о хо­
д имла рни ишга кабул килишдан бошланади. Ишчи ва 
х и з ма т ч ил а р
у з ларининг
мехнат 
килиш 
хукуклари- 
ни м е хна т битимини тузиш билан а мал га оширадила р.
Хозирги 
д а в р да
жорий 
мехнат 
хак ид аг и
конун- 
л а р н и нг 8- бандита асосланиб мехнат битими гузилади.
У м е х н а т к а ш л а р ва корхона уртасида тузилган келишув 
булиб, уз на в ба тид а , ме х н а тк а ш л а р маъ^чум ишни аник 
ихтисослик ва м а л а к а ёки лавозим буйича, ички мехнат 
к о и д а л а р и г а буйсунган холда б аж а р и ш г а , корхона эса


м е х н а т ка ш ла р г а
б а ж а р г а н
ишлари 
э ва з иг а 
маош 
т у л а ш г а ва зарур мехнат х ак ид аг и кон ун ла р да кузда 
тутилган шароитларни яр а тиб б е ри шг а келишиб олади.
М е х н а т битими фукоро ва корхона (унинг номидан 
к а т на шу вч и
маъмурият) 
ур т а с ид а тузилади. М ех н ат
битимини маълум корхона б ил ан тузиш учун ф у к а р о ишчи 
ёки хизматчи вазифасига м а ъ л у м ихтисослик ва м а л а к а
ёки л а в о з и м буйича и шлаши х а к ид аг и уз хохишини бил- 
д ириши, корхона маъмурияти эса уни ишга ка бу л килиш- 
га ка йд килинган шартлар буйича розилик бериши керак.
М ех н ат
битимини 
« М ХК Т»
(мехнат 
х а к ид а г и 
конунла р 
туплами)нинг
1 8 - б андита 
асосан 
корхона 
маъмурияти томонидан к а ро р ч и к ар иш билан расмий- 
л ашт ири л а д и. Одатда ишчи ишга кабул к ил инг анд а 
цех, 
участка 
ёки 
бригада 
хузурига 
й улланади.
Бу 
биринчидан, кабул килинаётган ишчининг м у л ж а л л а -
наётган ишга яроклилигини а н и к л а ш имконини берса
иккинчидан, кабул килинаётган ишчи мехнат шароит- 
лари билан бевосита иш ж ой ид а тан и ши ши га ёрдам 
беради.
Иш г а кирувчини ихтисослиги буйича кобилиятини,
ишчанлигини 
а н ик л аш учун 
к а б у л
килувчи 
р а х б а р
ёки ходим унинг х у ж ж а т л ар и н и куриши керак. Бун да й
х у ж ж а т л а р таркибига к у йи да г ил ар киради:
а) шахснинг мехнат д а ф т а р ч а с и . Д а ф т а р ч а урна- 
тилган тартиб буйича р а с ми йл а шт ири л г ан булиши керак. 
Агар у ишга биринчи марта кираётг ан булса - - охирги 
машгулоти гугрисида турар ж о й и д а н берилган маълу- 
мотнома т а л а б килинади:
б) шахснинг паспорти;
в) корхона маъмурияти махсус билим т а л а б ки л ад и-
ган ишга кабул килиш ж а р а ё н и д а ша хсд ан диплом ёки 
ихтисослиги буйича тайёргарлигини тас ди кл ов чи б о ш ­
ка х у ж ж а т т а л а б килади.
МХ,К,Тнинг 7 4 - бандита биноан 
16 ёшга т у л м а г а н
шахсларни ишга кабул килиш ман этилади. Алохида 
хол л ард аг ина к а саб а уюшма л ари кумитасининг розилиги 
билан 15 ёшга тулган усмирлар ва к и зл а р ишга к а б ул
килиниши мумкин. Аммо б а л о г а т ёшиг а етм а г ан ш а х с ­
ларни 
огир и шл ард а, з а р а р л и
ва 
хав фли 
и ш л а р д а
хамда 
ер 
ости 
и шларида 
и ш л а т и ш
к а т ъ и я н
ман 
этилади.
14 

Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish