Корхоналарда бошкарув фаолияти


ёшга тулган мактаб укувчиларини к а с а б а у ю ш ­



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/54
Sana26.04.2023
Hajmi3,61 Mb.
#931920
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54
Bog'liq
ek 642 tdpu-0163

ёшга тулган мактаб укувчиларини к а с а б а у ю ш ­
малари 
ва 
ота-оналари 
розилиги 
би лан енгил, 
cof
-


лиги учун з а р а р с и з ишга, укишдан б уш в а к т л ар и д а 
и ш л а ш шарти б ил ан кабул килинади. Уларни ишга 
ка бу л 
килиш 
ж а р а ё н и д а
корхона 
ма ъму р ия т и 
иш 
характери, мехнат 
шароитлари, х у ку к ва 
мажбури- 
ятла ри, ички т ар т иб коидалари, техника хавфсизлиги ва 
и шл аб
ч ик ари ш 
санитарияси, 
мехнатни 
мухофаза 
ки л иш ва ёнгин хавфсизлигини т а ъ м и н л а ш коидалари 
билан таништиради.
Укувчиларнинг илтимоси билан ул ар га туликсиз иш 
ха фт ас и шароити яра тилиши керак. Уларнинг мехнати- 
га 
х а к т ул аш
уларнинг хакикий 
и шла га н 
вактига 
ёки б а ж а р г а н иш х а ж м и г а ка ра б белгиланади.
Олий билимгох т а л а б а л а р и ва урта махсус укув 
юрги 
укувчилари 
уз 
укишларини 
фойда ли 
мехнат 
билан олиб боришни истасалар, ишга а лох и да мехнат 
битими тузиш б ил ан кабул килинади.
М е х н а т
х а к и д а г и
к о н у н л а р
т у п л а м и н и н г
( МХК Т) 1 0 - б андита асосан мехнат битими:
а) 
номаълум муддатга; б) маълум, 3 йилдан узок 
б улм аг ан муд д атг а; в) маълум ишни б а ж а р и ш учун 
з а р у р булган муддатг а тузилиши мумкин.
И ш л а б ч ик а р и ш бугинларининг ра хб а ри ишга ки- 
рувчилар учун ма ъл ум текширув муддати урнатилиши 
х а к ид а уз фикрини билдириши мумкин.
МХКТнинг 2 1 - бандита 
кура 
ишга 
кабул 
килиш 
пайтида 
куйидаги 
холларда 
текширув 
муддати 
куйилмайди:
а) 18 ёшга к и р ма га н шахсларга;
б) хунар-техника укув юртларини т амомл аг ан ёш 
ишчиларга;
в) олий б илимг ох ва урта махсус укув юртларини 
битирган му т а хасс ис ла р га;
г) В ат ан уруши иштирокчиларига;
д) б о ш к а ш а х а р д а ишл аш учун ё л л ан г ан л арг а;
е) б ошка кор хонаг а ишлаш учун утка зилг анларг а .
I
Текширув муддати МХКТнинг 
1 1 - бандита асосан 
1
3 ойгача б ел г ил а ниши мумкин. Агар текширув муддати 
д а в р и д а
ка бу л 
килинувчи ишда 
коникарли натижа- 
л а р ку р са т ма са , у ма ъму ри ят томонидан, к а саб а уюшма- 
сининг рухсатисиз хам бушатилади ва хеч кандай иш 
х а к и тул анмайд и.
МХК Тн ин г 23- бандита асосан а г а р тек шириш муддати 
туг аг ан д ан кейин ишчи ишни д а в ом эттирган булса,


м а ъ м у р и я т бундай ишчини б уша т а о л майд и ва ишчи 
уз ж о й и д а колган хисобланади.
Олий билимгохни урта махсус билим юртини битириб 
й у лл а н г а н
жойга 
ишга 
б ор маг ан ёки 
вазирликнинг 
ои ла в ий шароитларини хисобга олиб узи билганича 
и шг а кириш хукуки берилган ма ъл умо тн о ма с и булма- 
ган ё ш мутахассислар ишга ка бул килинма йди.
Ш а р т л и
р а в ишд а 
озодликдан 
ма хр у м 
килинган, 
м а ж б у р и й мехнат килишга ж а л б к и л и н г а н л а р узлари 
й у л л а г а н корхоналарда мехнат к и л и ш г а м а жб урди р -
лар.
Б а р ч а ко рхоналарда моддий ж а в о б г а р л и г и бор иш ва 
л а в о з и м л а р г а судланган ша хсл арни к а б у л килиш ман 
этилади.
З а р у р а т тугилганда б аъз и бир ишчи ва х из ма т ч ил а рг а 
бир в а к т д а икки жой д а и шл а ш ф а к а т бир корхонада,
у ла р н и нг асосий иш ж о й л а р и д а ёки б о ш к а корхонада 
асосий ишидан буш в ак т л а р и д а рухсат б ери ла ди . Бундай 
иш бир кунда турт соатдан ошмаслиги ва д а м олиш куни 
тул а иш кунига тенг булиши, бир ойда эса я р и м ойлик иш 
в а к т и д а н ошмаслиги керак. Бунда й иш учун иш хаки 
б а ж а р и л г а н иш х а ж м и г а ва и шл аг ан в а к т и г а к а р а б
белг иланади.
Ишчини бир корхонадан б о шк а к орхон аг а ёки б о ш к а
ш а х а р г а
ищга 
утказиш 
ф а к а т
ишчининг 
розилиги 
б ил ан б аж а ри л ад и. Маъ му р ия тн ин г ишчини соглигига 
з а р а р курс атадиган ишга утк а зи ш г а ху кук и йук. И ш ­
л а б ч ик ари ш учун зарур булг ан х о л л а р д а р ах ба р ни нг
ишчи ёки хизматчини бир ой муддатга шу корхонанинг 
узида бошка иш жойига ёки шу ерда ж о й л а ш г а н б о ш к а
корх онаг а уз мутахассислиги 
буйича б а ж а р и л а д и г а н
ишга утказишг а хукуки бор. Бирок, унинг оладиган 
ма оши ав в алг и иш жойида олаётган ойлик м а о ш и д а н кам 
булмасл и г и
керак. 
Агар 
ишчи 
м а ъ м у р и я т
к а ро ри г а 
а с о с а н и шлаб чикариш з а р у ра т и б ил а н 6oiiJKa ишга 
утиб и ш л а ш г а рози б ул м а с а , бу хол 
и ш л а б чика- 
ри шг а нутур етказса, унда ишчи м е хна т интизомини 
б у з г ан хисобланади. Бун да й карорни б а ж а р м а г а н л и г и
учун ма ъмури я т ишчини ж а з о л а ш с и ф а т и д а уни кам 
ма о ш ту ла н а д иг а н ишга ёки паст л а в о з и м г а в ак т и нч а
ут к а зи ш и мумкин.
Технологик интизомни купол р а в и ш д а б уз г ан , бу эса 
м а хсул от сифатининг п ас а йи ши га олиб ке лг а ни учун


ишчи 
ма ла кас ин и
бир 
разрядг а 
ка май ти риш 
билан 
ж а з о л а н а д и .
М е х н а т ингизомини сурункали бузганлиги, са ба бс из
ишга чик маг ан л и ги ёки ишга сниртли ичимл икл ар ичиб , 
келгани, 
гиёхванд моддалар истеъмол 
килгани 
учун 
ишчи ёки хизматчи паст маош туланувчи ишга ёки 
п ас т р о к л ав оз и м г а утказилиши мумкин.
М ХД Т н и н г 1 5 - бандита асосан мехнат битими бар- 
бод 
килиниши 
мумкин. 
Мехнат 
битими 
куйидаги 
Холларда хар и кка ла томон розилиги билан б арбод 
булиши мумкин:
а ) битимнинг мухлати тугаганда;
б) ишчи харбий хизматга чакирилганда;
в) ишчининг розилиги 
билан бошка 
ишга 
утка- 
з и л г а н д а ёки ж а м о а ташкилог ла риг а са йл ан г ан д а.
г) ишчи 
суд 
карори 
билан 
озодликдан 
махрум 
э т ил ган д а.
Аг ар
ишчи 
ёки 
хизматчи 
15 
кунлик 
к а м о к к а
олинган булса, ма ъмури ят у билан мехнат битимини 
б а р б о д ки л ишг а хукуки йук-
А г ар
ишчи, 
хизматчи 
уз 
хохиши 
билан 
мехнат 
битимини б а р б од килмокчи булса, унда у маъмуриятни 
ё зма а р и з а билан икки ой олдин огохлантириши керак.
МХК,Тнинг 3 3 - бандида маъмурият таш а б бу си билан 
м ехна т битимларининг барбод булиши холлари куриб 
чикилган:
а ) корхона т а р к а т и б юборилганда;
б) и шч ил а р штати кискартирилганда ёки 
маълум 
л а в о з и м йукотилганда;
в) а г а р ишчи ёки хизматчи уз иш жо й и да с а ба бс из
3 с о а т д а н куп в акт булмаг анда.
Ишчи ни ишдан бу шати ш зарурияти туг илг анд а уни 
корхона 
ма ъмурияти 
икки 
ой 
олдин ёзма 
равишда 
огохлантириши керак.
А г ар ишчи ёки хизматчи лавозим штатлари кискари- 

ши с а б а б л и ишдан бушатил са:
а ) ишчига 
ё рд а м 
сифатида 
уртача 
ойлик 
маош 
ми кд о р и д а пул т уланади;
б) ишчи ишга жо й л ашг ун г а кадар, а м м о икки ойдан 
ортик б ул ма г а н д а в р д а унинг уртача ойлик маоши сак- 
л а н и б колади.



Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish