Конусли майдалагичларнинг вазифаси ишлаш принципи ва классификацияси


Майдалагичларнинг асосий параметрлари ҳисоби



Download 83,52 Kb.
bet2/2
Sana05.07.2022
Hajmi83,52 Kb.
#741358
1   2
Bog'liq
Конусли майдалагичлар

Майдалагичларнинг асосий параметрлари ҳисоби.
Майдалагичнинг иш унумдор лиги ҳисоби.
Конусли йирик майдаловчи майдалагичнинг иш унумдорлиги қуйдаги шарт бўйича аниқланади. Валнинг бир марта айланишида майдалагичдан материал халқа .юзаси бўйлаб тушади. м2 (5.2-расм).
Яoни (5.1)
Бу ерда h - халқа баландлиги, М,
h=2r/(tg+tg1) (5.2)
Тушаётган материал халқасининг ўртача диаметрини қўзгалувчи конус асоси диаметрига тенг деб олиш мумкин.
У холда халқа хажми (М3)
(5.3)
(5.4)
Бу ерда Z - тушириш оралиги ўлчами, М
r - валнинг эксцентриситети, М
 ва 1 - қўзгалувчи конуснинг вертикал чизиқлар билан ҳосил қилган бурчаклари.

5.2 - расм. Конусли йирик майдалагичнинг ҳисоб схемаси.



У холда майдалагичнинг иш унумдорлиги қуйдаги формула орқали анқланади (M3/c).
Q=VRРn (5.5)
Бу ерда V - валнинг бир марта айланиши натижасида тушувчи
материал халқаси хажми.
RР - материалнинг бўшлик коэффициенти.
n - валнинг айланишлар сони (айл/сек)
V нинг қийматларнини 29 - формулага қўйсак у холда иш унумдорликни қуйидагича аниқлаш мумкин.
Q=2DHRnr(Z+r)/( (tg+tg1) (5.6)
Конусли ўрта ва майин майдаловчи майдалагичларда валнинг бир марта айланишида майлагичдан тушаётган материал порцияси хажми (М3) га тенг
(5.7)
Бу ерда Z - праллел зонаси эни.(тушириш оралиги ўлчами), М;
DC - параллел зонадаги огирлик маркази диаметри.
Ҳисобни соддалаштириш учун DC=D деб олинади. D - қўзгалувчи конус диаметри. У холда иш унумдорлик (М3/с)
(5.8)
формула орқали аниқланади. RР=0,45
Майдалагичнинг қуввати ҳисоби.
Конусли майдалаш машиналарининг куввати доимий бўлмай балки ўзгарувчандир. Машинининг қуввати майдалаш кучаги боглик. Хозирги кунда конусли майдалагичларни қуватини ҳисоблашнинг эмприк формулалари мавжуд бўлиб қувватни аниклашнинг Кирпичев-Кик усули бўйича қуйидагича.
Материални майдалашда бажарилган иш қуйдаги формула орқали аниқланади.
А=2V/2E (5.9)
Бу ерда  - деформациядан хосил бўладиган кучланиш.
V - деформацияланаётган жисм хажми.
Е - эластиклик модули.
Л.Б. Левенсон майдаланаетган материал хажмини қуидагича топишни тавсия этган.
М3. (5.10)
Бу ерда L - майдалаш камераси узунлиги (M)
D - берилган материал ўлчами (М)
d - майдаланган материал ўлчами (М)
Майдалашга сарф бўаётган қувват қуйидаги формула орқали аниқланади.
(вт) (5.11)
Бу ерда n - эксцентрикли валнинг айланишлар сони. Айл/с
Бу формулага А ва V ни қийматларини қуйсак қуйидаги формула хосил бўлади.
(вт) (5.12)
Ишлаб қисқариш шароитида майдалагичларга хар-хил ўлчамдаги тошлар тушиб майдаланади. Шунинг учун юқоридаги формулага тўгрилаш коэффициентини киргизамиз.
(вт) (5.13)
Бу ерда Rпр - пропорционаллик коэффициенти (0,551) гача.
b - тўгрилаш коэффициэнти 0,876 га тенг.
Жагли ва конусли майдалагичларнинг қуватини ВНИИ стройдормаш қуйидагича аниқлашни тавсия этган.
(вт) (5.14)
Бу ерда SH - жаг ва қўзгалувчи конуснинг юриши М.
n - эксцентрикли валнинг айланишлар сони. Айл/сек.
L - камера узунлиги, М.
H - камера баландлиги, М.
 - ф.и.к. (0,85)

Адабиётлар рўйхати:



  1. Салимов З.С. «Кимёвий технологиянинг асосий жараёнлари ва қурилмалари».

I – том Тошкент «Ўқитувчи» 1994 йил

  1. Бауман В.А., Мартнов В.Д., Клушанцев В.П. Механическое оборудование предприятий строительних материалов, изделий и конструкций. М., «Машиностроение», 1981. 324 с.

  2. Сапожников М.Я., Механическое оборудование предприятий строительних материалов, изделий и конструкций. М: «Весшая школа», 1971.



Download 83,52 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish