Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


X б о б. КИШ ЛОК ХУЖАЛИГИДАГИ ХУКУКБУЗАРЛ И К, ВЕТЕРИНАРИЯ-



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

177


X б о б. КИШ ЛОК ХУЖАЛИГИДАГИ ХУКУКБУЗАРЛ И К, ВЕТЕРИНАРИЯ-
САНИТАРИЯ КОИДАЛАРИНИ БУЗГАНЛИК УЧУН МАЪМУРИЙ
ЖАВОБГАРЛИК
104-м о д д а. 
Экинзорларни пайкой килиш, кишлок хужалик
экинларининг дал ада туплаб куйилган косили-
га зарар етказиш ёки уии йук килиб юбориш,
кучатларга шикает етказиш
Чорва моллар ёки паррандаларнинг хужалик экинзорларини
пащон килиши, кишлок хужалик экинларининг дал ада туплаб
Куйилган косилига зарар етказиши ёки уни йук килиб юбориши,
кучатларга шикает етказиши, —
фукароларга энг кам иш хакининг учдан бир кисмидан бир
бараваригача, мансабдор шахсларга эса — иккидан бир кисмидан
икки бараваригача микдорда жарима солишга сабаб булади.
Экинзорларни ёки кучатзорларни хамма турдаги харакатла­
нувчи техника воситаларида босиб утиш, —
энг кам иш хакининг иккидан бир кисмидан икки бараварига­
ча микдорда жарима солишга сабаб булади.
Ушбу модцанинг биринчи ёки иккинчи кисмида назарда тутил­
ган хукукбузарликлар маъмурий жазо чораси кулланилганидан ке-
йин бир йил давомида такрор содир этилган булса, —
фукароларга энг кам иш хакининг бир бараваридан уч барава­
ригача, мансабдор шахсларга эса — уч бараваридан етти барава­
ригача микдорда жарима солишга сабаб булади.
1. Шархданаётган модца уч киемдан иборат.
«Мулкчилик тугрисида»ги конуннинг амал килишини хисоб­
га олиб, мазкур модда фак,ат тУплаб куйилган кишлок хужалик 
экинлари хосилинигина эмас, шу билан бирга, буталарнинг кучат- 
ларини хам химоя килишга мулжалланган. Хукукбузарликларга 
бахо берганда кучатларнинг барча турлари, кишлок хужалигида- 
ги хам техника экинлари, хам озик-овкат ва озука экинлари­
нинг тупланадиган ва тупланган хосили шикастланганлигини 
хисобга олиш керак булади.
2. Шархланаётган моддада назарда тутилган тажовузкорлик- 
нинг объекта «Мулкчилик туфисида»ги конунда кузда тутилган 
барча турдаги мулкнинг сакданиши хусусидаги ижтимоий муно- 
сабатлардир (Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ах­
боротномаси, 1990 й., 31—33-сон, 371-модда).
3. Шархланаётган моддада камраб олинган хатти-харакатлар- 
нинг мавзулари, аввало, экинларнинг (галла, техника, озука, 
полиз ва хоказолар) кучатлари, дарахтлар, Усимликларнинг кучат-
178


лари, шунингдек, кукаламзорлаштирувчи ва бошк,а дарахтлар 
хамда усимликларнинг кучатларидир. Такикданган дарахтлар ва 
Усимликларнинг кучатлари бундан мустасно. Бирок, санаб утил­
ган ашёлар мулк эгасига тегишли булиши лозим, чунки у бунга 
мохнат сарфлаган ва фойдаланилган майдондан табиий озук,алар 
олишни истайди.
4. Х,укук,бузарликн ин г объектив томони экинларни пай^он 
к,илишдан, кучатларга шикает етказиш ёки экинлар ва кучатлар- 
нинг чорва моллари ва паррандалар (уй паррандалари) томони­
дан йук, килиниши (шикастланиши) билан боглик, ^аракат ёки 
харакатсизликдан иборатдир (Узбекистон Республикаси Прези- 
дентининг 1994 йил 21 октябрдаги «Экинларни пайхон к,илишга 
кдрши курашни кучайтириш тугрисида»ги Фармони. Узбекистон 
Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси. 1994 й., 11— 
12-сон, 298-моддага царанг).
5. Субъект хонаки, идораларга к,арашли чорва моллар ва пар- 
рандаларнинг эгаларидир.
.6. Биринчи к,исмда назарда тутилган хатти-харакатлар х,ам 
к,асддан (чорва моллари ва паррандаларни экинзорга куйиб юбо­
риш йули билан), хам эхтиётсизлик оркдеида содир этилиши 
мумкин (11, 12-моддаларнинг шархларига к,аранг). Вакил к,илин- 
ган мансабдор шахе \ук>ук,бузарлик содир этилганлигини аник,- 
лаганда, 280-моддага мувофик, етказилган зарарни ^исобга олган 
холда баённома тузади ва маъмурий 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish