Kkkkkkkkk



Download 2,35 Mb.
bet83/84
Sana11.04.2022
Hajmi2,35 Mb.
#543748
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   84
Bog'liq
13-MAKROIQTISODIYOT

Қисқача хулосалар.

  1. Мамлакатлар ўртасида иқтисодий муносабатлар кучайган сари пул воситалари айирбошлаши ҳам тобора ошиб боради, ўзаро ҳисоб-китобларда номутаносиблик муаммолари пайдо бўлади. Буларнинг барчаси жаҳон валюта тизимининг барпо этилишига объектив шарт-шароитлар яратади. Бунинг асосий мақсади эса мамлакатлар ўртасидаги барча турдаги битимларни амалга оширишни тартибга солишдан ва шунингдек бу ишларни тезлаштиришдан иборат. Умуман олганда миллий валюта тизими базасида жаҳон бозори ривожланиши таркиб топадиган ва давлатлараро келишувлар билан мустаҳкамланган ҳалқаро валюта муносабатларини Ташкил қилиш шарти бўлган жаҳон валюта тизими Ташкил топар экан.

  2. Ҳалқаро валюта ѐки ҳалқаро тўлов-ҳисоб ва кредитлаш воситаларига жавоб бериши керак бўлган талаб уларнинг конвертирлашуви деб ҳисобланади. Валюта конвертирлашуви деганда уни бошқа ҳорижий валюталарга алмашиш қобилияти тушунилади. Ҳозирги кунда эркин конвертирланадиган, қисман конвертирланадиган ва конвертирланмайдиган валюталар мавжуд экан.

  3. Давлат валюта курсларини барқарорлаштириш учун эхтиѐт (заҳира) лардан фойдаланиш, савдо сиѐсати, валютали назорат ва ички макроиқтисодий тартибга солиш усулларидан кенг фойдаланилади.

  4. Валюта курсларининг тебраниб туришларини “харид қилиш лаѐкатининг паретет” назарияси ѐрдамида тушунтириб берилади. Бу назарияга кура курсли нисбатларни аниқлаб бериш учун икки мамлакат истеъмол товарлари шартли “халтаси” баҳоларни таққослашни талаб килар экан.

  5. Валюта курси бир мамлакат валюта баҳосининг бошқа мамлакат валютасида ифодаланишини билдиради. Валюта курсларининг иккита бир-бирига қарамақарши вариантлари мавжуд, яъни миллий валюталарнинг бир-бирига айирбошлаш курси, талаб ва таклиф билан аниқланадиган эгилувчан ѐки сўзиб юрувчи валюта курслари тизими ва кайд қилинган валюта курслари тизимларидан иборат.

Таянч иборалар.
Валюта курси, ҳалқаро валюта муносабатлари, ҳалқаро тўлов обороти, Ташқи савдо, ҳалқаро ҳисоб-китоб, валюта, миллий валюта, ҳалқаро валюта , жаҳон пули, жаҳон валюта тизими, валюта курсларини урнатиш ва сақлаб туриш механизми, валюта бозори, валюта ѐрдамида тартиблаш, ҳалқаро пул бирликлари, валюта муносабатлари, олтин, валюта конвертирлашуви, эркин конвертирлашув, қисман конвертирлашув, конвертирланмайдиган валюта, расмий резервлар ѐрдами билан бозорни манипуляция қилиш, валюта заҳиралари, савдо сиѐсати, валюта назорати, бож, квота, экспортли субсидия, валютага жаҳон бозоридаги ишонч, валютада интервенция, дисконт сиѐсати, эркин сўзиб юрувчи валюта курслари, истеъмолчи дидидига ўзгаришлар, даромадлардаги нисбий ўзгариш, баҳодаги нисбий ўзгариш, нисбий реал фоиз ставкалари, олиб сотарлик, котировкалаш, тескари котировкалаш ва бошқалар.

Download 2,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   84




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish