Кириш Вагон оқимлари ҳисоби



Download 0,93 Mb.
bet6/12
Sana21.06.2022
Hajmi0,93 Mb.
#689480
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
2 5240177984534483081

е

j

z

G

Jami

A

D

E

Jami

Umumiy

Бўш вагонлар баланси

+

-

B




4/31

2

3

3

23

2

2

1

2

14

56/31

19/35

20

18

57/35

113/66

66

-

а

1




0

0

1

12

1

3

2

2

17

39

2

19

21

42

81

-

36

b

1

2




0

2

2

2

1

2

2

1

15

3

2

1

6

21

-

6

v

2

1

1/1




0

3

2

1

2

0

1

13/1

2

1

1

4

17/1

1

-

g

2

3

0

2




1

3

1

2

0

2

16

3

1

1

5

21

-

5

V

21

24

1

0

1




0

1

1

0

27

76

22

24

21

67

143

-

4

d

2

2

1

3

3

0




2

2

1

3

19

2

2

2

6

25

-

6

e

2

0

2

0

0

3

1/6




1

1

1

11/6

1

1/2

0

2/2

13/8

8

-

J

1

0

1

1

0

1

0

0




1

1

6

2

0/7

2

4/7

10/7

7

-

z

1

1

0

1

1

1

1

1

0




0

7

0

1/11

0

1/11

8/11

11

-

G

22

3

0

2

1

20

0

2

1

2




53

27

18/73

22

67/73

120/73

73

-

Jami

55

40/31

8/1

12

12

66

12/6

14

14

11

67

311/38

83/35

89/93

89

261/128

572/166

--

--

A

38

2

2

2

1

28

2

1

0

4

33

113




244

290

534

647

-

35

D

46

1

1

2

1

24

3

3

2

2

50

135

250




1655

1905

2040

-

171

E

40

2/5

4/5

2

2/5

21/4

2

3

1

2

43

122/19

279

1536/78




1815/78

1937/97

97

-

Jami

124

5

7

6

4

73

7

7

3

8

126

370/19

529

1780/78

1945

4254/78

4624/97

--

--

Umumiy

179

45/36

15/6

18

16/5

139/4

19/6

21

17

19

193

681/57

612/35

1869/171

2034

4515/206

5196/263

263

263

Вагон оқимлари жадвали

бу ерда қабул қилиш-жўнатиш йўллари фойдали узунлиги (850, 1050 ва 1250), м;
локомотив узунлиги, м;
вагоннинг ўртача узунлиги;



Эслатма: ҳосил бўлган натижа ҳар доим кам томонга яхлитланади.

Агар поезд таркибидаги вагонлар сони ≤ чиқса, бунда бажарилмайди.


поезд таркибидаги вагонлар сони ≤ чиққан ҳолат учун Юк поездининг таркиб оғирлигини қуйидаги формула ёрдамида ҳисобланади:





=53,34 81,17=4329,61 4330 tonna

Агар поезд таркибидаги вагонлар сони ≥ чиқса, бунда бажарилади.


Aралаш таркибли поезд таркибидаги юкли ва бўш вагонлар миқдори локомотивнинг қувватидан ва қабул қилиш-жўнатиш йўлининг фойдали узунлигидан тўлиқ фойдаланилишида қуйидаги формула бўйича аниқланади



бу ерда: вагоннинг ўртача тара ва нетто оғирлиги,
1.4. Участкалар махаллий ишларини ташкил этиш


1.4.1. Терма поездлар сонини аниқлаш

Участканинг махаллий иши қуйидагиларни ўз ичига олади: юкларни юклаш ва тушириш, юкли ва бўш вагонларни тарқатиш, юк юклаш учун бўш вагонлар билан таъминлаш ва участкадаги станциялардан ортиш ва тушириш амаллари бажарилиб бўлинган вагонларни олиб кетиш. Махаллий ишнинг асосини оралиқ станцияларида юк юклаш ва тушириш ташкил этади.


Б-В ва В-Г участкаларида махаллий ишни терма поездлар бажаради, яъни участкадаги оралиқ станциялар бўйича вагонларни тарқатадиган ва йиғиб чиқадиган.
Б-В ва В-Г участкаларида талаб этилаётган терма поездлар сонини аниқлаш учун вагон оқимлари жадвалига (1.1-жадвал) асосан 1.3-1.4 жадваллар тузилади ва шу асосида махаллий вагон оқимлари диаграммаси (1.3-1.4 расмлар) чизилади.

1.3 – жадвал


Б-В участкаси учун махаллий вагон оқимлари



га
дан

Б ва кейинги

а

б

в

г

В ва кейинги

Жами

Б ва кейинги




6/31

4

5

4




n1=19/31

а

3




0

0

1

77

81

б

4

2




0

2

13

21

в

4

1

1/1




0

11

17/1

г

5

3

0

2




11

21

В ва кейинги




33/5

10/5

11

9/5




n2=63/15

Жами

n4=16

45/36

15/6

18

16/5

n3=112

222/47



1.3-расм. Б-В участкаси учун махаллий вагон оқимлари диаграммаси.

Изоҳ: Б ва кейинги деганда А, Б ва В ва кейинги деганда В, д, е, ж, з, Г, Д, Е станциялари тушинилади.


Изоҳ: (+) – вагонларни улаш, (–) – вагонларни узиш.
1.4 – жадвал
В-Г участкаси учун махаллий вагон оқимлари



га
дан

Б ва кейинги

д

Е

ж

з

В ва кейинги

Жами

Б ва кейинги




14

13

11

12




n1=50

д

15




2

2

1

5

25

е

8

1/6




1

1

2/2

13/8

ж

8

0

0




1

1/7

10/7

з

5

1

1

0




1/11

8/11

В ва кейинги




3

5

3

4




n2=15

Жами

n4=36

19/6

21

17

19

n3=9/20

121/26


1.4-расм. В-Г участкаси учун махаллий вагон оқимлари диаграммаси.

Изоҳ: В ва кейинги деганда А, Б, а, б, в, г, В, Е ва В ва кейинги деганда Г, Д станциялари тушинилади.


Юқоридаги 1.3-1.4 расмлар асосида ҳар бир йўналиш учун алоҳида терма поездлар сони аниқланади. Бунда ушбу участкалар учун белгиланган поездни оғирлигини инобатга олган ҳолда, перегонлар бўйича энг кўп вагонлар сони бўйича ҳисобланади

бу ерда юкли ва бўш вагонлар сони;
Б-В ва В-Г участкалари учун терма поездлар сони қуйидагига тенг


Б-В участкаси




В-Г участкаси




Демак Б-В ва В-Г участкаларида махаллий ишларни ташкил этишда, Б-В йўналиш учун 2 донадан терма поезд ва В-Г йўналиш учун 1 донадан терма поезд керак бўлар экан.

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish