Кимёвий технология Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус талим вазирлиги н. Каттаев, М. Мухаммадиев, Х. Мирзохидов



Download 2,12 Mb.
bet77/119
Sana25.06.2022
Hajmi2,12 Mb.
#702050
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   119
Bog'liq
DarslikKattayev

Ёкилги ва уни кайта ишлаш. Табиий ёки суньий органик ёнувчи моддалар ёкилги дейилади улар энергия манбаи хамда кимё саноатининг хом ашёси. Агрегат холатига караб барча ёкилгилар: каттик, суюк ва газсимонга булинади.


11.2 Каттик ёкилгини кайта ишлаш.
Каттик ёкилгини кайта ишлаш натижасида турли махсулотлар олинади. Улардан охак хужалги учун, кокс (металлургия саноатининг асоси), ярим кокс, нефт, махсулотлари урнида ишлатиладиган махсулотлар, ароматик бирикмалар – бензол ва унинг гомологлари, синтез газ (СО ва Н2 аралашмаси) водород ва бошкалар жуда зарур махсулотлардир. Булардан ташкари тошкумирни кайта ишлашда кимё саноатида хом-ашё сифатида кулланиладиган турли органик махсулотлар хам олинади.
Каттик ёкилгининг таркиби 6 – жадвалда берилган.

Ёкилги турлри

Таркиби %

Учувчи модда лари

Зичлиги г/см3

Ёниш иссиклиги

Органик моддалар массаси

Намлиги

Кули

олтин
гугрт

С

Р

О+

Тороф

59

6,0

35

25

4,5

0,4

70 тагача

0,5

24,0

Кунгир кумир

75

5,0

20

50 тагача

4,0

2-3

45-55

1,3

26,0

Тош кумир

82

5,0

13

3-5

6,0

2-6

8,50

1,5

34,0

Антрацит

95

2,0

3

1-1,5

6,0

1-2

8,0

1,2

34,0

Ёнувчи оланецлар

76

9,0

14

10-15

30-60

1,5-11

30-65

-

25-34

Каттик ёкилгини юкори юкори хароратда кайта ишлаш асосан уч йуналишда: пиролиз, газификация ва гидрогенлаш оркали амага оширилади.
Пиролиз усули каттик ёкилгини ёпик идишда, хавосиз мухитда киздиришга асосланган. Бундай шароитда йирик молекулалар парчаланади ва хосил булган махсулотлар иккиламчи узгаришларга учрайди. Масалан, уларнинг полимерланиши, конденсация, ароматизация ва алкилланиш реакцияларига киришиши ва бошкалар. Бу жараёнлар эндотермик булганлиги учун иссикликни узлуксиз ташкаридан бериб турилади. Олинадиган махсулотларни кандай максадда ишлатилишига караб пиродиз хар хил хароратларда: паст хароратли пиролиз (500-5800С) ёки ярим кокслаш, юкори хароратли пиролиз (900–10500С) ёки кокслаш шароитларида олиб борилади.
Газификация деб каттик ёкилгининг органик моддаларини газлаштирувчи моддалар (хаво, сув буги, кислород ёки уларни аралашмасини 10000С хароратда) билан чала оксидлаш оркали газлар аралашмасига айлантиришга айтилади. Бу жараён газ генераторида (реакторида) экзотермик реакция туфайли амалга ошади. Реакторга газлаштирувчи моддалар билан ёкилги аралашмаси пуркалади.
Гидрогенлаш деб каттик ёкилгини 380-5500С харорат ва 20-70 МПа босимда катализатор иштирокида водород билан ишлов беришга айтилади.
Бундай шароитда кумирнинг таркибидаги органик моддаларнинг кучсиз молекулалараро, (молекула ичидаги) боглари узилиб, туйинмаган молекулаларига водород бирикади. Бир йула олтингугурт, кислород ва азот сакловчи бирикмалари хам гидрогенланиб H2S, H2O ва NH3 хосил килади. Гидрогенлаш махсулотлари енгил углеводородлар аралашмасидан иборат булиб, таркибида кам микдорда О2 ва N2 сакловчи енгил нефть махсулотларига таркиби жихатдан жуда ухшаш булади. Сифати паст булган тошкумирни гидрогенлаш (ёкилгини суюклантириш) суний бензин ва бошка нефть махсулотлари олишнинг истикболли усулидир. Бу жараён учун жуда юкори босим талаб килиниши бу усулнинг хозиргача кенг таркалишига тусик булиб турибди.
Яримкокслаш. Яримкокслашдан максад паст сифатли кумирдан (кокслашга ярамайдигин тошкумир) ёки сланецдан кимёвий хом ашё хамда суюк ва газсимон синтетик ёкилгилар олишдир. Яримкокслаш махсулотлари – смола, газлар бирламчи махсулотлар дейлади, чунки улар каттик ёкилгини пиролизида, (пиролизнинг бошлангич боскичида) хосил булади. Яримкокслашнинг бирламчи махсулотлари унуми ва таркиби дастлабки ёкилгининг типига боглик булади. Яримкокслаш махсулотларининг тахминий таркиби – 7 жадвалда берилган.
Яримкокс – бу мурт холдаги каттик ёки кукунсимон материал булиб, у жуда реакцион актив, хамда иссиклик берувчи ёкилги, кокслашда шихта компоненти, газификациялаш учун дастлабки модда сифатида ишлатилиши мумкин. Ярим кокслаш смоласи бензин, керосин ваш у каби бошка суний мотор ёкилгисинингманбаи хисобланади. Кайсиким табиий нефть махсулотлари каби смолани хайдаш ёки уни деструкциялаш оркали олинади.
Каттик ёкилгини яримкокслаш махсулотлари

7 – жадвал





Махсулотлар характеристикаси

Кунгир кумир Конскоачинсий (Россия)

Черемкова тош кумир (Россия)

Сланец
(Болтик буйи республикалари)

®

2

3

4

1. Яримкокслаш махсулотларининг унуми, %










®

2

3

4

Яримкокс

62,0

73,8

66,6

Смола

8,4

10,0

22,7

Газ

24,0

6,4

8,3

Пирогенетик сув

24,0

9,7

2,4

2. Смола фракцион таркиби










Туйинтирилган углуводород

-

3,0

4,0

Нейтрал мойлар

-

47,5

79,6

Карбон кислоталар

-

1,1

1,®

Феноллар

-

19,5

6,3

Пиридин асослар

-

2,7

-

Юкори молекуляр махсулотлар

-

18,0

9,0

3. Газлар таркиби, % (хажм буйича)










CO2

25,9

12,5

21,6

CnCm

2,1

7,6

18,2

CO

22,9

50,0

35,0

H2O

13,0

7,6

11,3

CnH2n+2

33,6

18,0

19,0

N2

2,5

4,3

4,9

Газнинг ёниш иссиклиги, кж/м3

16470

27200

32200

Нефтнинг такчил булиб бораётганлиги сабабли яримкокслаш усулининг кимё саноати хом ашёсининг манбаи сифатида кадри ошиб бормокда.



Download 2,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish