Кимёвий технология Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус талим вазирлиги н. Каттаев, М. Мухаммадиев, Х. Мирзохидов


Кокслашда хосил буладиган кимёвий махсулотларни ушлаб колиш



Download 2,12 Mb.
bet78/119
Sana25.06.2022
Hajmi2,12 Mb.
#702050
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   119
Bog'liq
DarslikKattayev

11.3 Кокслашда хосил буладиган кимёвий махсулотларни ушлаб колиш
Кокслаш. Тошкумирни кокслаш хом ашёни комплекс фойдаланишга яккол мисол булла олади. Дунёда казиб олинадиган тошкумирнинг 40% га якини, сланецлар ва бошка купгина ёкилги турлари, кокс ва кокс газлари (таркибида куп хил моддалар сакловчи буг-газ аралашмаси) олиш учун коксланади. Совутилган кокс газларидан конденсатлаш ва абсорбициялаш йули билан енгил ароматик углеводородлар (хом бензол), тошкумир смоласи (конденцатланган ароматик ва гетерокицлик бирикмалар аралашмаси), нафталин, аммиак, феноллар ва бошкалар олинади. Конденсатланмаган газ кайтган кокс газлари дейилиб, ундан водород, этилен, метан олиш ёки ёкилги сифатида ишлатиш мумкин. Кокслашдан 250 дан ортик махсулотлар ажратиб олинади.
Кокслаш учун киздирилганда бир-бирига ёпишиб мустахкам говак металлургия кокси хосил килинадиган кумирдан фойдаланилади. Одатда саноатда хом ашё базасини кенгайтириш максадида, коксланадиган кумир ва кумирнинг бошка турларидан аралаштирган холда кокслаш шихтаси тайёрланади.
Кокс. Кокслашнинг энг асосий махсулоти хисобланади. Кокснинг асосий истеъмолчилари бу кора ва рангли металлургиядир (умумий кокс микдорининг 85% га якини). Ундан ташкари кимё саноатида, иссиклик олиш манбаи сифатида, реакция жараёнларида кайтарувчи сифатида, шихта таркибида массани газ утказиш хоссасини олиш максадида кенг кулланилади. Кокс, бу говак модда булиб, 96,5-97,5% углероддан иборат, механик мустахкам юкори энергияга эга (32000 кЖ/кг).
Кокслаш смоласи бу кокс газлари совутилганда конденсатланадиган ёпишкок, кора рангли суюклик. Унинг таркибида 10000 га якин индивидуал кимёвий модда ушлайди. Шундан 300 дан ортикрогини ажратиб олишга муваффак булинган. Аммо у моддаларнинг купчилиги смолани 1% дан камрогини ташкил этади. Смолани кайта ишлаб олинадиган энг мухим бирикмалирга, конденсирланган халкали ароматик бирикмлари: нафталин ва унинг хосилалари, фенантрен, антрацен, карбазол. Ундан ташкари фенол, пиридин, унинг гомологлари, крезоллар, енгил ароматик углевородлар ва бошкалар киради.

Download 2,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish