Кичик гурущда йил давомида ытказиладиган математика маш\улотларининг та=симланиши


Болалар билимини текшириш ва мустахкамлаш учун саволлар



Download 8,98 Mb.
bet8/27
Sana05.04.2022
Hajmi8,98 Mb.
#530642
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27
Bog'liq
мат-кичкина

Болалар билимини текшириш ва мустахкамлаш учун саволлар:
1. Биз ўйинчоқларни кайси томондан куйиб териб чикдик,
ўнгданми-чапданми?
2. Ўнг қўл билан куйиб чикдикми ёки чап қўл биланми?
Тарбиячи Фаолият якунида болаларни рағбатлантиради.


Сон ва санок


Мавзу: «Шунча», «тенг», «куп», «кам» сўзларини тушуниш, нутқда фойдаланишни ўргатиш
Мақсад:

  • Махсус тайёрланган шароитда болаларга куп предметларни ва битта предметни топишни, «шунча», «тенг», «куп», «кам» сўзларини тушуниш, нутқда фойдаланишни ўргатиш.

Кутилаётган натижа:


  • Болалар битта ва купни фарқлашни ва буни нутқда ифодалашни урганадилар.

Керакли жихозлар:
  • Ўйинчоқлар – 4 та хуроз, 4 та урдак, 5 та кубик ва б. (4-5 хил ўйинчоқлардан фойдаланиш мумкин.)


  • 2 та гулдон, ок ва кизил гуллар.

Фаолиятга тайёргарлик:
  • Фаолият бошлангунча тарбиячи ўйинчоқларни столларга куйиб чикади. Дераза олдига иккита гулдон куяди, биттаси буш, иккинчисида кизил ва ок гуллар булади (болалар нечта булса гул шунча булиши керак).


Фаолиятнинг бориши:
Тарбиячи болаларнинг эътиборини столларга куйиб чикилган ўйинчоқларга каратади, кайси столда қандай ўйинчоқ борлигини ва нечта эканлигини айтишни сурайди. Болалар ўйинчоқнинг номини ва қанча эканлигини айтадилар. Кейин бажаришлари керак булган топшириқни тушунтиради: Бугун сизлар, мен қанча ўйинчоқ олиб кел, десам шунча ўйинчоқ олиб келишни урганасизлар. Агар 1 та урдакча олиб келинг десам, битта урдакча турган стол ёнига бориб, урдакчани олиб келиб, менинг столимга куясизлар. Мана бундай килиб (курсатади) ва айтасизлар: «Мен битта урдакча олиб келдим». Агар мен куп хурозларни олиб келинг десам, сизлар куп хурозлар каерда турганлигини топасизлар ва олиб келиб столга куясизлар ва «Мен куп хурозлар олиб келдим», деб айтасизлар».
Тарбиячи бир болага битта хуроз олиб келишни, иккинчи болага куп урдаклар олиб келишни ва қанча олиб келганлигини айтишни ургатади. Болалар қанча ва қандай ўйинчоқ олиб келганлигини айтадилар. Агар бола кийналса, кушимча саволлар берилади: «Сиз нима олиб келдингиз? Урдаклар қанча?» Тарбиячи бир боладан стол устида нималар турганлигини сурайди. («1 та хуроз ва куп урдаклар. Нима кам, хурозми, урдакларми?»)
Тарбиячи столга олдин 1 та хуроз ва 1 та урдакни куяди ва сурайди: «Болалар, каранглар, столнинг устида урдак ва хуроз нечтадан?» Болаларнинг жавобини умумлаштирган холда тенг сўзини алохида интонация билан такидлайди: «Тўғри урдак ва хуроз биттадан- уларнинг сони тенг». Сўнг столга 4 та хуроз ва 4 та урдакни жуфт-жуфт килиб куяди ва урдаклар билан хурозларнинг сони бир хил–тенг эканлигини тушунтиради: «Урдаклар қанча булса, хурозлар хам шунча».
Топшириқ берилади: хонада кайси предметлар куп ва кайсилари 1 та эканлигини топиш. Кушимча саволлар: «Каранглар, бизнинг хонамизда столлар купми? Стулларчи? Хона деразалари қанча? Шкафларчи?» ва бошкалар.
Тарбиячи гулдаста олиб келади, гуллар ок ва кизил рангда булади. Болаларнинг эътиборини гулдастанинг катталигига каратади. Тарбиячининг курсатмаси билан хар бир бола биттадан гул олади. Тарбиячи савол беради: «Гуллар қандай рангда? Хар бирингизда улар нечтадан?».
Тарбиячи: Болажонлар, энди икки катор булиб туриб олинглар. Менинг ўнг томонимга кизил гул олганлар, чап томонимга ок гул олганлар туради. Кайси рангдаги гуллар куп? Тўғри ок гуллар қанча булса, кизил гуллар шунча экан, яъни кизил ва ок гулларнинг сони тенг экан.
Болалар гулларни 2 та гулдонга жойлаштирадилар. Ок гулларни биттасига, кизилларни иккинчисига соладилар. Тарбиячи: «Гулдонларда гуллар куп. Чиройли гулдаста ҳосил булди»,-дейди ва сурайди «Биз гулларни каерга куямиз?».

Download 8,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish