Кексаларни эъзозлаш йили



Download 0,54 Mb.
bet92/127
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#2144
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   127
Натижалар: таккослаш натижалари куйидаги жадвалда келтирилди:

Антибиотиклар

Str. Viridans

Kloballa
pnaumoniae

Enterobacter
asroganes

Азитромицин

3

3

3

Амикацин

2

3

3

Амоксациллин

2

1

2

Доксициклин

3

3

3

Левомицетин

2

3

1

Метронидазол

1

0

1

Норфлоксацин

3

2

3

Спиромицин

3

1

3

Цефазолин

3

0

0

Цефепим

3

1

2

Цефоперазон сульбакт

3

3

2

Цефтриаксон

3

2

3

Цефуроксим

3

1

3

Ципрофлоксацин

3

2

3



Хулосалар: антибиотикларнинг Str. Viridans, Kloballa pnaumoniae, Enterobacter asroganes микроорганизмларидаги таккослаш тахдилида турли ёшдаги беморларда бир турдаги патоген микроорганизмни юктиришига карамасдан патоген микроорганизмларнинг антибиотикка сезгирлиги турлича булиши маълум булди.
МАИШИЙ ХУЖАЛИК ЧЩИНДИЛАРИНИ САРАЛАШ АСОСИДА ЙИГИШ , УЛАРНИ
^АЙТА ИШЛАШ, ^АМДА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ
Ш.О. Мирсобирова 2 курс талабаси
Тошкент Фармацевтика институти, Тошкент ш.
Экология ва микробиология кафедраси
Илмий рахбар: катта укит. Д.Э. ^одирова
Илмий ишнинг долзарблиги: маълумки кейинги 10-15 йил ичида урбанизация жараёни кучайиб бормокда. Бу эса ишлаб чикаришни янада ривожланишига сабаб булади. Натижада маиший хужалик чикиндиларининг купайишига , атроф мух,ит экологиясининг узгаришига инсонлар саломатлигининг ёмонлашишига олиб келмокда. Аммо Узбекистонда маиший хужалик чикиндиларини кайта ишлаш технологияси туликлигича йулга куйилмаган.
Ишнинг мацсади: махдллий маиший чикиндиларни кайта ишлаш корхоналарининг ишлаш самарадорлигига бах,о бериш.
Тадкицот услуби ва материаллари: бизга маълумки маиший чикиндиларнинг асосий кисми ах,оли сони куп булган шахарларда косил булади козирда Узбекистонда факатгина Бухоро вилоятида республика буйича биринчи кисобланган маиший чикиндиларни кайта ишлаш заводи ишга туширилган.. Табиийки, Бухоро маиший чикиндиларини кайта ишлаш заводи республикадаги барча чикиндиларни кайта ишлаш имкониятига эга эмас. Шунинг учун бунга ухшаш заводларни купайтириш ва иш самарадорлигини ошириш максадида изланиш олиб борилди.
Натижалар: изланишлар натижасида маиший чикиндиларни дастлабки йигиладиган жойидаёк саралаш асосида йигиш, юкумлилик, захарлилик, портловчилик каби окибатларни бартараф этиш керак деган хулосага келинди.Бундан ташкари чикиндиларни иккиламчи хом ашё сифатида кайта ишлаш саноатда муким жараёнлардан бири булиб, агар чикиндилардан окилона фойдаланадиган булсак улардан катта микдорда фойда олиш кам мумкин. Мисол учун, чикиндилар таркибидан кимматли моддаларни ажратиб олиш, улардан ёкилги, угит сифатида ва бошка максадларда ишлатишни айтиш мумкин.
Агар чикиндиларни ёкилги сифатида ишлатишга эришилса, козирги кунда муким хисобланган, турли жараёнларни энергия манбаи билан таъминлаш имкони мавжуд булади.
Хулосалар: изланишлар натижасида республикамизда маиший чикиндиларни кайта ишлаш технологияси етарли даража таткик этилмаганлиги аникланди. Бу муаммони бартараф етиш учун даставвал чикиндиларни саралаш асосида йигиш, камда кайта ишлаш заводларини купайтириш лозимлиги аникланди.
VEGETATIV NERV SISTEMASI TA’SIRIGA BINOAN PSIXOEMOTSIONAL
TESTLARNING TAFOVUTCHANLIGINI O’RGANISH.
Sh.H. Fayzullayeva - 1-kurs talabasi
Toshkent farmatsevtika instituti, Toshkent sh.
Farmakologiya va klinik farmatsiya kafedrasi
Ilmiy rahbar: assistent Z.U. Usmonova
Ishning maqsadi: vegetativ nerv sistemasini yanada chuqurroq o’rganish.odamda nerv sistemasi tipini aniqlash. Har bir tip uchun xos belgilarni kuzatib borish.
Amaliy qism: odamda atrof muhit ta’siriga ko’ra tomir urishi va qon bosimi o’zgarib turadi.Bu ikki tushuncha nerv sistemasiga bog’liq holda o’zgaradi.Bu o’zgarishni tahlil qilib odamni qaysi tipga kirishini aniqlash hozirgi vaqtda fiziologiya sohasidagi vazifalardan biridir.Shuni inobatga olgan holda bu bog’liq tushunchalarni “kerdo indeksi” vositasida odamlarni tajribada simpatotonik,vagotonik va normatatonik tipga kirishini aniqladik.
Buning uchun institutimizning birinchi bosqich talabalarida tekshirish ishlarini olib bordik.Tekshirish quyidagidan iborat:har bir talabaning bo’yi ,vazni,tomir urishi va qon bosimini o’lchab,kerdo indeksini hisoblab topdik.Buning uchun tomir urishi va qon bosimi nisbatini aniqladik.




Nisbat birdan kichik bo’lsa simpatotonik,birga teng bo’lsa normatotonik,birdan katta bo’lsa vagotonik hisoblanadi.Kuzatilgan 15ta talabaning 5 tasida “kerdo indeks”i ko’rsatkichi birdan kichik bo’lib ular simpatotonik (33,3%), 3 tasida bu ko’rsatkich birga teng bo’lib ular normatotonik (20%), qolgan 7 ta talabada esa ko’rsatkich birdan katta va ular vagotonik (46,7%) ekanliklari aniqlandi.
Xulosalar: tekshirishlar natijasida simpatotoniklarda yurak qon-tomir adaptatsion moslashuvi qoniqarli darajada deb topildi.Ularda tana massasi yoshiga mos,sog’lom turmush tarziga rioya qilinsa va zararli odatlar - chekish va alkogol mahsulotlar iste’mol qilishga yo’l qo’yilmasa,yurak qon-tomir sistemasida hech qanday salbiy holatlar kuzatilmaydi.
Vagotoniklarda yurak qon-tomir faoliyati uning vazni,tomir urishi va qon bosimiga nisbatan past holatda bo’ladi.Shuning uchun ularda sog’lom turmush tarziga rioya etmaslik ,zararli odatlar- chekish,alkogol mahsulotlar iste’mol qilish yomon oqibatlarga olib kelishi aniqlandi.
ВИРУСЛИ ГЕПАТИТ С ТАШХИСИНИНГ РЕТРОСПЕКТИВ ТАХЛИЛИ
М.Инсопова- 3 курс талабаси
Тошкент фармацевтика институти, Тошкент ш.
Экология ва микробиология кафедраси
Илмий рахбар: асс. Д.Н.Шакирова
Илмий ишнинг долзарблиги: БЖССТ 2010 йил 28 июн кунини «Гепатит С га карши кураш куни» деб эълон килди. 2012 йилда Бутун жахон гепатитга карши курашиш куни учун “Сиз уйлагандан якин” шиори танланди. Бу ташкилот барча давлат хукуматларини хар йили тахминан 1 миллион инсоннинг умрига зомин булаётган вирусли гепатит С - жигар яллигланишига карши курашишни кучайтиришга давъат этмокда. Бугунги кунда дунё микёсида тахминан 500 миллион киши юкумли гепатитдан азият чекмокда. Ушбу хасталик жигар саратони ва жигар циррози касалликларини келтириб чикармокда. Узбекистонда хам Гепатит С ни диагностика килиш усуллари йулга куйилган булиб, олдини олиш буйича самарали ишлар олиб борилмокда. Ташхис учун ПЦР, РИА, Иммуноблотинг усулларидан фойдаланилади. Узбекистонда ИФА усули кенг йулга куйилган.
Ишнинг максади: гепатит С вирусининг ИФА усули оркали ташхисотининг 6 ойлик натижалари асосида ретроспектив тахлил килиш.
Тадкикот услуби ва материаллар: гепатит С га ташхис куйишда 2 та усул кулланилди: ИФА-Анти- HCV тести ва Бест анти-ВГС. Вирус юкканидан сунг 3 ой утиб бемор конида специфик антителалар аникланиши мумкин. Бемор кон зардоби ИФА нинг каттик фазали “сендвич” вариантида 96 та чукурчали махсус полистерол планшеткада текширувдан утказилди. Титр эса фотохронометр Stat Fax 300 plus (Америка) аппаратида аникданди.
Тадкикот натижалари: Тошкент тиббиёт Академиясининг 2-клиникаси конни биокимёвий тахлилини амалга ошириш лабораториясига мурожаат килган беморларнинг ИФА текширувидан утган 2014 йилнинг 6 ойлик (Январ-Июн) натижалари тахлил килинди. Тест натижаси буйича титр HCV-2.7-3.00 булганда гепатит вирусига гумон килинди. ИФА текшируви учун Россияда ишлаб чикарилган инструментлар комплексидан фойдаланилди. Маълумотларга кура 2014 йилнинг биринчи ярим йиллигида 2154 бемор гепатит С анализига кон тахлили учун топширган. Булардан 144 кишида гепатит С вируси аникланган, бу 6.68%ни ташкил килади. Шундан 46,5% (67 киши) эркаклар, 60,4% (87 киши ) аёлларни ташкил килади. Январь ойида 5.28% (17 киши), февраль ойида 8.04% (21 киши), март ойида 7.12% (23 киши), апрель ойида 6.51% (26 киши), май ойида 8.81% (41 киши), июнь ойида 4.17% (16 киши) беморларда гепатит С вируси аникланган булиб, уртача 20-35 ёшдаги инсонлардир. Беморлар асосан “Оилавий 2 маслахат поликлиникаси”дан, “Гинекология” булимидан, “Хирургия” булимларида даволанаётганлар орасида аникланган. Беморлардан сураб - суриштирилганда охирги 6 ой ичида стоматолог кабулига, аёллар гинеколог куригига борганликлари аникланди. Уртача йилига Республикамизда 30% беморларда гепатит С вируси аникланади.
Афсуски хозирги вактда гепатит С вируси касаллигини давоси ишлаб чикилмаган. Профилактика чора-тадбирлар тугри олиб борилса касалликни олдини олиш мумкин булади.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish