Кексаларни эъзозлаш йили


Актуальность научной работы



Download 0,54 Mb.
bet95/127
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#2144
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   127
Актуальность научной работы: Одной из важнейших причин снижения эффективности антибиотиков является нерациональное использование антибиотиков, которое характеризуется применением их без должных оснований, некорректным выбором препаратов, режима дозирования, длительностью терапии. Врач может правильно выбрать антибактериальный препарат (АБП), назначить корректные дозы и необходимую длительность терапии, а пациенты не следуют его назначениям и применяют их неправильно.
Цель работы: Оценить уровень знаний населения об антибиотиках и проанализировать причины самостоятельного применения антибиотиков населением.
Материалы и методы исследования: Исследование проводилось в рамках
фармакоэпидемиологического исследования в семейной поликлинике №23 Учтепинском районе г. Ташкента путем анкетирования населения в количестве 100 человек. С этой целью было разработано анкета. В анкету были внесены вопросы, касательно уровня знаний об антибактериальных средств, с отметкой «да» и «нет».
Полученные результаты: Анализ ответов показал, что почти половина респондентов предполагают, что антибиотики эффективны для лечения простуды (гриппа, ОРВИ), и что они способны снижать температуру (59% ), 18% затруднились ответить на вопрос и лишь около трети (26%) дали правильный ответ. В тоже время 49% опрошенных считают, что ОРВИ может пройти без применения антибиотиков, а 33% опрощенных были уверены в обратном. Также большинство респондентов полагают, что расстройство кишечника (диарею) можно вылечить без применения антибиотика (67%) и, в то же время, при кашле, продолжающемся более недели, 56% считают необходимым использовать АБП.
Подавляющее большинство респондентов согласилось с утверждениями что «частое применение антибиотиков может привести к резистентности, то есть антибиотик не сможет убивать бактерии» и «антибиотики опасны из-за возможного развития побочных эффектов» (91%). Но только треть опрашиваемых - 31% уверены, что прекращение антибактериальной терапии сразу, после того как наступило улучшение, недопустимо, а 62% считают прием антибиотика в этой ситуации обязательным.
Утверждение о том, что «антибиотики должны продаваться в аптеках без рецепта врачей» вызвало разделение мнений респондентов примерно поровну - 44% предполагают, что антибиотики должны отпускаться только по рецепту, а 41% отрицают это, в то время как 15% затруднились дать однозначный ответ. Большинство опрашиваемых 81% считают, что антибиотики должны присутствовать в домашних аптечках на тот случай, если они понадобятся. При этом больше половины из них (57%) считают, что это связано с нехваткой времени у врачей для выявления необходимости назначения антибиотиков пациенту, и назначением препарата «на всякий случай». Не согласны с этим 19% опрощенных, а около трети респондентов затруднились ответить на данный вопрос.
Согласно результатам проведенного опроса и оценке по вышеуказанным критериям, в целом у 60% населения преобладает низкий уровень знаний об антибиотиках, у 28% средний и только у 12% отмечается достаточно высокая информированность об этих препаратах.
Выводы: Результаты исследований показало, что население склонно использует антибактериальные препараты, в том числе антибиотики, для самолечения, что чревато развитием серьезных нежелательных реакций. Необходимо разработать информационные программы для населения об антибиотиках и распространять их в лечебно-профилактических и аптечных учреждениях, в средствах массовой информации.
JISMONIY MADANIY ATNING TIBBIY ASOSLARI
Sh.H. Fayzullayeva -1-kurs talabasi
Toshkent farmatsevtika instituti, Toshkent sh.
Farmakologiya va klinik farmatsiya kafedrasi
Ilmiy rahbar: katta o’qituvchi I.B. Kostrikova
Ilmiy ishning dolzarbliligi: O’zbekiston hukumati aholining salomatligi haqida g’amxo’rlik qilgani tufayli jismoniy tarbiya va sport bilan shug’ullanuvchi kishilarning sog’ligi ustidan doimiy shifokorlik nazoratini o’rganish uchun tibbiy xizmat bilan ta’minlash tizimi yaratilagn. Shuning bilan jismoniy tarbiyada va sportchilarning salomatligi, funtsional holatini jismoniy mashg’ulotlar noto’g’ri o’zlashtirilishi oqibatida salomatligida yuz beradigan har xil noxush o’zgarishlarni jismoniy madaniyatning tibbiy asoslari orqali yoritishga qaror qildik.
Ishning maqsadi: talabalarda tibbiyotga nisbatan muhabbat uyg’otish, inson salomatligini saqlashda uning funktsional imkoniyatlarini kuchaytirishda jismoniy mashqlarning ro’lini ko’rsatib berish. Talabalarni tibbiyot bilan tanishtirish va jarohatlangan hollarda o’zini qanday tutish kerakligini o’rgatish.
Jismoniy tarbiya va sportni tobora takomillashtirish, ularni kishilarinnng kundalik turmushiga imkoni boricha kengroq joriy etish, bolalar va yoshlar o’rtasida jismoniy tarbiya va sport ishlarini kuchaytirib borish zarur.
Tadqiqot uslubi va materiallari: so’nggi yillarda sport tibbiy otinnng bir qancha sohalarida talaygina muvaffaqiyatlarga erishildi, shu sababli uning to’xtovsiz rivojlanishi va vazifalarining kengayib borishi talaygina o’zgarishlarga olib keldi. Sport mashg’ulotini uyushtirish va o’tkazishda sport tibbiyotining faol qatnashishi uning asosiy belgisi hisoblanadi. Jismoniy tarbiya va sport bilan shug’ullanish kishining har tomonlama jismoniy rivojlanishga imkon beradi, fiziologik funktsiyalarni takomillashtirishga yordam beradi va kishi organizmini har tomonlama mustahkamlashga olib keladi. Shug’ullanuvchilarning yoshi, jinsi va o’ziga xos xususiyatlarini hisobga olish jismoniy tarbiya va sport mashg’ulotlari to’g’ri uyushtirilganda umumiy sog’lomlashtiruvchi samara beradi bunda kishilar kasalliklarga kamroq chalinadigan bo’ladi, tashqi muhitning noqulay sharoitlariga chidamliligi oshadi, umumiy va sport ish qobiliyatining oshishiga yaxshi ta’sir ko’rsatadi. kasallikning rnvojlanishiga organizm bilan uni o’ragan muhit orasidagi o’zaro munosabatlarning buzilishi sabab bo’ladi.
Natijalar: odamning moslashish qobiliyati uni o’rab turgan o’zgaruvchan sharoitlarning talablariga, mos kelganda odam sog’lom hisoblanadi. Bu talablar odamning moslashish imkoniyatlaridan oshib ketsa kasallik ro’y beradi. Jismoniy mashqlar va sport bilan shug’ullanuvchi kishilar yurak-qon tomir kasalliklariga ancha kam duchor bo’ladi. Mashg’ulot noto’g’ri tashkil qilinganda kasallikni yuzaga keltiruvchi sabablarning soni ko’p bo’ladi. Murabbiy va sportchilarning noto’g’ri xatti-harakat qilmasliklari, ayniqsa muhim. Bular shifokor tavsiyalariga, belgilangan mashg’ulot, dam olish va ovqatlanish rejimiga rioya qilish demakdir. Sportchilar salomatligining yomonlashuviga va sport ko’rsatkichlarining pasayishiga, organizmga yomon ta’sir qiladigan har xil nohush asoratlar spirtli ichimliklarni iste’mol qilish, chekish, dopinglarni qo’llanishga olib keladi. Haddan ortiq jismoniy zo’riqish sportchi organizmiga jiddiy zarar etkazishi mumkin.
Xulosalar: mashg’ulotning muvaffaqiyatli o’tishi uchun mashg’ulotni shug’ullanuvchilarning shaxsiy xususiyatlariga qarab tuzish, ularning kasb turlari va yashash sharoitlariga, mashg’ulotni gigiyena qoidalariga to’la rioya qiladigan joylarda o’tkazishga, belgilangan yashash va ovqatlanish rejimiga amal qilishga bog’liqdir. Shunday ekan jismoniy madaniyatda tibbiyot muhim rol o’ynaydi. Buni yoshlarga yetkazish, tibbiyotga doir bilimlarni kuchaytirish,ularni sog’ligi haqida qayg’urish lozim sanaladi.
СПОРТДАГИ ЩТИДОРЛИ БОЛАЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯСИ
ХУСУСИДА
А. Мирхужаев — 1 - курс талабаси
Тошкент фармацевтика институти, Тошкент ш.
Фармакалогия ва клиник фармация кафедраси
Илмий рахбар: укитувчи Абдумаликов У.Р.
Республикада таълимнинг узлуксизлиги тизимига спортдаги иктидорли болаларда маънавий ва жисмоний тарбиянинг мужасамлик хусусиятларини шакллантириш хамда шу асосда укувчи ёшларнинг кар томонлама баркамоллигини тарбиялашга алокида эътибор берилмокда.
Мазкур ижтимоий педагогик ва психологик жараёнларни амалга оширишда маънавият ва маърифат, камда жисмоний тарбия дарсларининг мазмун, максад ва шаклан узвий алокадорлиги, узаро камкорлиги муким масалалардан биридир. Шу асосда тадкикот мавзуси, макчад ва вазифаларни белгилашда давлат таълим стандартлари таркибидаги фанларни укитишдаги замонавий таълим жараёнларидан фойдаланиш асосий максад ва вазифа килиб куйганмиз. Тадкикот ишлари Тошкент, Жиззах, Самарканд, Сирдарё вилоятларининг баъзи бир кудудларида олиб борилиб, унда сухбат,кузатиш,саволгжавоб каби педагогик, камда ижтимоий тадкикот усулларига таяналди.
Тадкикот натижалари куйидаги йуналишларда кискача баён этилди, яъни:
1. Маънавий ва жисмоний баркамоликка эга булган инсонлар х,ар кандай фаолиятларга самарали мекнат кила олади. Укувчи ёшларни бу йулда узлуксиз равишда тарбиялаш, айникса мекнат ва спортга йуллаш энг устувор масалга айланмокда.
Узбекистон Республикаси президенти И.А.Каримов Навруз байрамига багишланган тантанали маросимида: “Бугун хатто умид ва ишонч билан каётга кириб келаётган, уз фикрига, замонавий билимга эга, ватанимизнинг эртанги куни учун масъулиятни уз зиммасига олишга кодир булган сиз, навкирон угил кизларимизга, сизларнинг тимсолингизда бутун Узбекистон ёшларига карата айтмокчиман: биз кеч качон кеч кимдан кам булмаганмиз ва кеч качон кеч кимдан кам булмаймиз”, деган давъати оила, таълим муассасалари учун ута масъулиятли фаолиятни юклашга каратилиши мухим акамиятга эгадир.
Яна эътиборли томони шундаки, Президентимиз Болалар спортини ривожлантириш жамгармаси комийлик кенгаши раиси сифатида унинг кар сафарги йигилишларига асосий иктидорли болаларнинг маънавий ва жисмоний баркамолигини доимо биргаликда амалга оширишни таъкидламокда. Бунинг асосий максад ва вазифалари спортчиларимизнинг халкаро нуфузли спорт натижаларини намойиш этиш билан бир каторда Давлат байрогининг баланд кутарилиши ва миллий мадхиямизнинг янграшидаги гурур, ифтихор ва кадриятларимизнинг маънавий фазилатларини чукур англаш устувор туради. Бу ута мухим, мураккаб ва масъулиятли педагогик психологик жараёнларни спорт машгулотларда (жисмоний тарбий дарсларида кам) иктидорли болаларга чукур сингдириш замонавий таълим талабларидан биридир.

  1. Маънавият кенг камровли таълим тарбия жараёнидир.

Энг мухим томонлари эса:

  • Билимли, акл идрокли булиш;

  • Катталарга эхтиром, иззат икром билан караш;

  • Утмиш ва замонавий урф одатларимизнинг ижтимоий тарбиявий хусусиятларини урганиш, уларга амалга килиш;

  • Узаро дустлик, камкорлик ва огир мушкул пайтларидаям амалий ёрдам курсатиш.

Бу каби ижтимоий тарбиявий жараёнларнинг мазмуни, мохияти ва янги сахифалар Президентимиз асарларида батафсил баён этилганлиги кар бир укувчи ёшлар учун асосий таянч булмокда.
Тадкикот натижаларига караганда деярли барча кудудлардаги умум урта таълим мактабларида укитилаётган “Маънавият” ва бошка фанлар буйича мазкур муаммолар талаб даражасида олиб борилмокда (65 - 70 %);
Дарсларда намойиш этилаётган видео лавкалар (50-55%), тажрибали педагог ота-оналар (45-50%), рахбар ходимлар (35-40%), тарбия соатлари, касб куни ва бошка турли байрамлар (Навруз, Жахон болалар куни, Мустакиллик куни ва бошка байрамлар),камда маракаларда (туй, аза, кайит-сайл,жума намози ва бошка маросимлар) укувчи ёшларнинг иштирокини таъминлаш, шу асосда миллий маънавиятимизни уларга сингдиришга эътибор каратилмокда (70-75%).

  1. Жисмоний тарбия ва унинг юкори погонаси кисобланган спорт какида жуда куп тадбирлар олиб борилмокда. Улар телеканал дастурлари, “Спорт” ва бошка газеталар, Республика илмий анжуман тупламларида батафсил ифода этилмокда. Шу сабабли ота-оналар (50-55%), укувчи ёшлар (70-75%) ва айникса спортнинг у ёки бу тури билан шугулланаётган иктидорли болаларда (80-85%) спортга кизикиш кун сайин ортиб бормокда.

Асосий максад какида айтилса:

  • Ота-оналар кичик ёшдаги (6-11)болаларни спорт билан шугуланишга одатлантирмокда (45-50%)

  • Жисмоний тарбия дарсларида дастурдаги турлар буйича амалий техник фаолиятларни ургатиш устувор туради (75-80%)

  • Болалар ва усмирлар спорт мактабларида мураббийлар шугуланувчиларнинг жисмоний тайёргарлик даражаларини (сифатлар) ривожлантириши эътиборни олдинга куйди (80-85%)

  • Натижада эса спортдаги иктидорли болалар (65-70%) факат спорт машгулотларида фаол иштирок этиш ва мусобокаларда голиб булиш иштиёки билан банд булмокда.

Таъкидлаш лозимки, бу холатлар максад йулида муким акамиятга эгадир. Лекин, масаланинг бошка томони кам борки, яъни:

  • Спортга кизиккан укувчилар (4-9 синфлар) уз олдиларига факат спорт билан шугуланишни асосий вазифа килиб к^ймокда. Натижада эса китоб укиш, уй вазифаларини тула бажариш, одоб-ахлок, масъулият ва улар билан боглик булган фаолиятларга юзаки каратмокда (45-50%)

  • Телевизор, компютер, мобил телефонлардаги тасвир-ахборотларни кизикиб куришга (спорт мавзуси кам) кизикиш купаймокда (65-70%)

Хулоса тарикасида айтиш мумкинки, юкорида баён этилган 2-3 йуналишлар тадкикот натижалар курсатадики, маънавият ва улар билан алокадор фанларни укитишни жисмоний тарбия, спорт ва касб-кунарга (спорт) йуналтиришга жисмоний тарбия укитувчилари билан узаро камкорлик юкори даражада эмас.

  1. Уз навбатида эса жисмоний тарбия дарслари, спорт тугараклари машгулотлари ва х,атто спорт мактабларида х,ам маънавият масалаларига юкори даражада эътибор берилмокда. Шу сабабдан ота-оналар йигилишлари, тарбиявий соатлар, турли йигин-машгулотларида укувчи ёшлар тарбиясида маънавий ва жисмоний баркамолликни мажассам равишда амалга оширишга эътиборни янада кучайтириш мумкин.

TANA VA MASSA INDEKSI UNING IBN SINO MIJOZ NAZARIYASIGA BOG'LASH
N. Karimova - 1-kurs talabasi
Toshkent farmasevtika instituti, Toshkent sh.
Farmakologiya va klinik farmatsiya kafedrasi
Ilmiy rahbar: dotsent S.Z. Mirtursunova
Ishning maqsadi: fiziologik uslublarning qiziqarli algoritmlaridan foydalanib har xil yoshga mansub bo'lgan odamlarni og'irligini va bo'yini o'lchab, tana va massa indeksini aniqlash va shu ma' lumotlardan foydalangan holda ularning konstitutsion tipini shuningdek Ibn Sino mijoz nazariyasiga bog'lagan holda mijozini aniqlab ularga ta'rif berish.
Tadqiqot uslubi va materiallari: IMT(TVMI) Tana va massa indeksi elektron ko'rinishda. Tana va massa indeksi bu shunday kattalikki odam va uning boyini baholaydigan darajada aniq bo'lgan kattalik. Massa normal holatda, normaldan past va normaldan yuqori bo' lishi mumkunmi? Bu savolga shunday javob beramiz, tana va massa indeksi kerakli tashxisni qoyishda juda muhim omil. Tana va massa indeksi quyidagi formula asosida hisoblab topiladi:

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish