Кўчмас мулк иқтисодиёти



Download 2,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/178
Sana24.04.2022
Hajmi2,94 Mb.
#579480
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   178
Bog'liq
КМИ маъруза матни 2017

9.6. Бошқарув экспертизаси 
 
Бошқарув экспертизаси
нинг ўзига хос хусусиятларидан бири бу лойиҳаланаётган 
ёки КМОнинг бошқарув системаси фаолиятини таҳлил қилишдан иборат бўлиб, шу асосда 
тўғри хулосаларнинг берилиши, шу тизимнинг ва уни алоҳида ташкил этувчи, шунингдек, 
уни ривожлантириш учун таклифларни ишлаб чиқилишидир. 
Бошқарув экспертизасининг асосий жиҳатлари 9.6-жадвалда берилган. 
 
9.6-жадвал 
КМО бошкарувэкспертизасинингасосийжихатлари
Объект 
Предмет 
Ўлчов 
Натижатур
и 
Натижа 
КМОнингб
ошқарувти
зими 
Бошкарувти
зимиструкту
раси 
Бошкарувт
изимимакс
адларинин
гмослиги 
Сифатли 
Бошкарувтизиминингқўлланиши
/қўлланмаслиги 
Миқдорий 
Самаралилиги/ самарасизлиги 
9.7-расмда КМО бошкарув экспертизасининг асосий вазифалари кўрсатилган. 
Бошкарувэкспертизаси 
Лой
иҳа
ла
шва
бошқ
арувс
ис
тем
ас
ин
ин
гм
ос
ке
ла
ди
га
нва
ри
ан
тин
и 
аль
терн
ати
в а
сос
ида
ас
ос
ла
ш
К
МОн
ир
ивожла
нти
ри
шн
ибошқ
ар
и
ш
Фа
оли
ятн
ин
г м
он
иторинги
ва
бошқ
арувн
иба
ҳола
ш
Б
ошқ
ари
ла
ётган
па
ра
м
етрл
арн
иту
з
или
ш
ин
ин
га
ни
қла
ни
ши
Б
ошқ
арувж
ар
аё
ни
нга
хборот
таъми
н
оти
Б
ошқ
арувж
ар
аё
ни
ни
нг
ре
гла
м
ен
тац
ияс
и 
Обь
ек
т 
иде
нтифи
ка
ци
яс
ива
бо
шқ
арувп
ре
д
м
ети
Те
хн
ик
Те
хн
ологи
к 
Иқт
ис
оди
й 
Та
шк
или
й 
9.7-расм. Бошкарувэкспертизасинингасосийвазифалари. 


119 
Экспертизанинг турини кўриб чиқилишида иқтисодий конъюктуранинг ўзгаришига 
мос равишда танланиши, ҳамда КМО мулкдорининг ишлаб чиқариш ва хўжалик 
фаолиятининг натижалари ёмонлашуви ҳам ҳисобга олиниши керак. 
Кўчмас мулк экспертизаси турларининг ўзаро алоқадорлигини 9.8-расмда 
кўришимиз мумкин. 
Экспертизалар 
Б
ошқ
арувэксп
ерти
за
си
Иқт
ис
оди
й эк
сп
ерт
из
а 
Ҳуқуқ
ий
эк
сп
ерт
из
а 
Ж
ой
ла
шга
нўрн
и 
Те
хн
ик
Эк
ологи
к 
 
Назорат учун саволлар: 
 
1.
Кўчмас мулк объектлари экспертизасига изоҳ беринг 
2.
Ҳуқуқий экспертизанинг хусусияти нималардан иборат? 
3.
Техник экспертизанинг асосий жиҳатларини келтиринг. 
4.
Жойлашув экспертизасининг моҳиятини айтиб беринг. 
5.
Экологик экспертизаниг асосий вазифалари нималардан иборат? 
6.
Иқтисодий экспертизанинг моҳиятини тушунтиринг. 
7.
Бошқарув экспертизасининг асосий жиҳатлари ва вазифаларини айтинг. 
 
 
10-мавзу. Кўчмас мулк бозори, унинг хусусиятлари ва таркибий тузилиши 
К
МОн
ин
ги
сът
ем
олха
ра
ктери
с
ти
ка
си
На
рхн
ин
гтурл
ик
ўр
ин
иши
Ис
теъмолқ
ий
м
ати
Б
аҳога
таъсирқ
илувч
иа
лоҳи
да
па
ра
м
етрл
ар
Б
аҳода
нфой
да
ла
ни
шн
ин
гм
ум
ки
нл
иги
ёк
иун
иа
м
алга
оши
ри
л
иши
9.8-расм. Экспертиза 
турларинингўзароалоқадорлигивауларнингкўчмасмулкбаҳосибиланбоғ
лиқлиги


120 
Режа: 
10.1.Кўчмас мулк бозорининг моҳияти
 
10.2. Кўчмас мулк бозорининг инфратузилмаси 
10.3. Кўчмас мулк бозорининг субъект тузилмаси 
10.4. Кўчмас мулк бозори –яхлит категория сифатида 
10.1.Кўчмас мулк бозорининг моҳияти ва инфратузилмаси
Кўчмас мулк бозори ривожланиши, вужудга келган терминологияда ўз аксини 
топиб, иқтисодий алоқалар муҳитида фаннинг иқтисодий асосларини шакллантиради. 
«Кўчмас мулк бозори – бу сотувчи ва харидорлар ўртасида кўчмас мулкнинг конкрет 
нархни аниқлаш учун бирлашадиган ва натижада кўчмас мулк айрибошланиши юзага 
келиши мумкин бўлган ташкилий тадбирлар тизими».
59
Кўчмас мулк бозори – бу барча кўчмас мулк сотувчилари ва харидорларининг айни 
вақтда мавжуд бўлган барча талаб ва таклифлари орасидаги ўзаро боғлиқлик юзага 
келадиган ва кўчмас мулк билан боғлиқ барча жорий операциялар йиғиндиси амалга 
ошириладиган иқтисодий-ҳуқуқий ҳудуд».
60
«Бозор – бу харидорлар ёки талабни тақдим этувчилар ва сотувчилар ёки товар ва 
хизматни етказиб берувчилар орасидаги мулоқотни амалга оширадиган институт. Сотувчи 
ва харидорларнинг истаклари ва қарорлари натижаси товар, хизмат ёки ресурслар нархи 
тизимини ҳосил қилади».
61
«Кўчмас мулк бозори ўзида кўчмас мулк объектларига капитал киритиш соҳаси ва 
кўчмас мулк билан боғлиқ операцияларда юзага келадиган иқтисодий муносабатлар 
тизимини акс эттиради. Бу муносабатлар инвесторлар ўртасида кўчмас мулкни олди-сотди 
жараёнида, ипотека, кўчмас мулк объектларини ижарага бериш жараёнларида юзага 
келади».
62
Юқорида келтирилган барча тавсифлар кўчмас мулк объектларини муомаласи 
молиявий капитални жалб қилиш, турли ресурслар ва меҳнатдан фойдаланиш билан 
боғлиқ бўлган товар категориясига киритишни назарда тутади ва кўчмас мулк 
объектларини қайта тақсимлашга йўналтиради, яъни, аввал яратилган кўчмас мулк 
объектларига айланиш ҳуқуқини таъминлайди.
 
Кўчмас мулк объектининг товар сифатида уч хил моҳиятидан (моддий, ҳуқуқий, 
иқтисодий) келиб чиқиб, ушбу таърифларнинг ҳаммасини янги кўчмас мулк 
объектларининг барпо этилиши ва мавжуд объектлардан фойдаланиш билан белгилаб 
берилган муносабатлар мажмуаси билан тўлдириш лозим. 
«Кўчмас мулк бозори маҳаллий бўлади, чунки унинг объектлари кўчмас, бетакрор 
бўлиб, уларниг қиймати кўпроқ даражада ташқи атроф муҳитга (давлатда ва минтақада 
сиёсий, иқтисодий, ижтимоий, экологик вазиятга) боғлиқ бўлади» ва сегментларга 
бўлинган, чунки турли фойдаланувчилар турли эҳтиёжлари, турли тўлов лаёқати ва 
талабларига эга бўлади.
63
Ҳар бир муайян кўчмас мулк бозори (ер участкалари бозори, турар жой кўчмас мулк 
бозори, тижорат кўчмас мулк бозори) мустақил ривожланади, чунки у ўзининг 
қонунчилик ва меъёрий базасига таянади, ва турли типологик мезонлар заминида яна 
алоҳида ажратилиши қилиниши мумкин. 
59
Тарасевич Е. И. Анализ инвестиций в недвижимость. – СПб.: МКС, 2000. 160 бет. 
60
Волков Д. Л. Экономика и финансы недвижимости. – СПб.: Изд-во Санкт-Петербургского университета, 
1999. 32 бет. 
61
Волочков Н. Г. Справочник по недвижимости, – М.: ИНФРА-М, 1996. 16 бет. 
62
Балабанов И. Т. Операции с недвижимостью в России. – М.: Финансы и статистика, 1996. 10 бет. 
63
Смирнова И.В
. Экономика недвижимости: Ўқув қўлланма. -СПб.: СПбГИЭУ, 2003. 21 бет. 


121 
Кўчмас мулк бозорининг мавжуд таснифлари 10.1-расмда келтирилган. 

Download 2,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   178




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish