"Kasb ta'limi" bakalavriat ta'lim yo'nalishi talabalari uchun (46-13 guruhi) Materialshunoslik fanidan ma'ruzalar (1-8) Tuzuvchi: dots. Xabibullayev R. A. Mundaruja



Download 1,4 Mb.
bet45/63
Sana24.02.2022
Hajmi1,4 Mb.
#201025
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   63
Bog'liq
1-8-maruzalar



Таянч сўзлар
1. Аппатит;
2. Цитратўғитлар;
3. Пестицитлар.



6.2. Фосфор ўғитлари


Хом ашё.
Фосфор ва фосфор ўғитларининг ишлаб чиқаришда хом ашё сифатида табиатдаги тоғ қазилмалари фосфорит ва апатитлардан фойдаланилади. Апатитлар ва фосфоритлар узининг тарихий пайдо булиши билан фарқланиб, апатитлар вулкан натижасида хосил булиб, магматик тоғ жинисларига киради. Фосфортилар эса чукма тоғ жинслари туркумига киради. Фосфоритларнинг таркибидаги асосий минерал Са3(РО4)2- учкальцийфосфат, апатитлар эса 3Са3(РО4)2 СаF2- фторапатит, 3Са3(РО4)2. Са(ОН)2 гидроксил апатит, 3Са(РО4)2 СаС12- хлорапатитдан иборат. Фосфоритлар ер остида қатлам шаклида учраб таркибида қум ва бошқа кимёвий бирикмалар билан кулранг, жигарранг, майда ёки йирик тош холатда учрайди. Руданинг таркибида
18-36% Р2О5, 2-3%R2O3 Mg, F ва куп миқдорда қум учрайди. Фосфоритнинг асосий конлари Қозоғистонда-Қаратоғ кони, Актюба, Балтик мамлакатларида, Москва вилояти-Егорьев кони, Уралда Вятка- Кама кони ва бизнинг Республикамизда яқинда ишга солинган Қизилқум конлари булиб хизмат қилади.
Апатит эса кам учрайдиган минераллардан бўлиб Россияда Хибин тоғларида учрайди. Хорижда фосфоритларга бой бўлган мамлакатлар қаторига АҚШ, Морокко, Алжир, Тунис, араб мамлакатлари ва бошқалар киради. Фосфоритларни баъзи-бир вакилларни таркибини жадвалдан куриш мумкин.





Фосфатлар сони

Р2О5
СаО
MgO

R2O3

CO2

F

Туз кис­лотасида эримаган қисми, %

1.

Хибин апатити

39, 4

52

0,1-0,2

1-2

-

2,8-3,1

0,2-1 3

2.

Қаратау фосфорити

16-28

27-44

0,4-4,2

2,1-3,5

2,1

1,5-2,3

13

3.

Чилисай фосфорити

23-24

39

0,7

3,6

5,3

3,1

19

4.

Марокко фосфорити

33-35

51-53

0,2-0,8

0,5-0,7

2,5

2,1-4,2

3-4

5.

Флорид фосфорити

30-36

45-50

0,1-1

1,4-3,7

1,5-4,4

3,3-4

7-10

Фосфоритлар қайта ишлаш жараёнидан илгари тоғ жинси булгани сабабли, улар бойитилади ва ун шаклига қадар майдаланади. Фосфоритни бойитиш учун махсус элаклардан утқазилади, сув билан ювилади, сунгра майдаланиб олдин оддий майдалаш аппаратлари орқали ва нихоят тегирмонда сўнгра флотация аппаратларига юборилади. Флотация энг қулай усуллардан булиб, деярли кераксиз чиқиндилардан, тулиқ тозалайди. Баъзи-бир фосфоритлар тупроқда эриш қобилиятига эга булгани сабабли ун шаклида бевосита ўғит сифатида қулланиши мумкин. Фосфоритлар асосан кислота ёрдами билан қайта ишланади. Фосфор ўғитлари: оддий ва қўш суперфосфат, аммофос ва бошқалар фосфоритнинг кислота билан ишлаш натижасида олинган махсулот хисобланади.




Фосфор ўғитларини гуруҳлаш


Фосфор ўғитлари узининг эрувчанлигига қараб, яъни усимлик томонидан узлаштириш тезлигига қараб 4 гугуҳга булинади.
Сувда эрувчан фосфор ўғитлари. Булар туркумига оддий ва қуш суперфосфот киради.
Цитрат эрувчан фосфор ўғитлари. Бу гуруҳ ўғитлари сувда ёмон эриб, аммо лимон кислотаси аммоний тузининг аммиакдаги эритмасида, яъни Петерман реактивида яхши эрийдилар. Бу ўғитлар бироз нордон тупроқларда қулланиши мумкин.
Лимон эрувчан фосфор ўғитрлари. Бу гуруҳ ўғитлари 2% лимон кислотасида эриш мумкин, шу сабабли бундай ўғитлар нордон тупроқлардагина эффект бериши мумкин.
Ёмон эрувчан фосфор ўғитлари. Бу гуруҳ ўғитларига оддий апатит ёки фосфоритнинг майдаланган уни киради.

Саволлар
1. Фосфор ўғитлар олишда хом ашёларнинг турларини келтиринг.


2. Фосфор ўғитлар қандай хусусиятларга қараб гуруҳларга булинади.

  1. Фосфор ўғитларининг гуруҳларини келтиринг.

  2. Фосфоритлар қай ерда учрайди.

  3. Секин эрувчан ўғитларга мисол келтиринг.

  4. Фосфорит ундан ўғит сифатида фойдаланиш мумкинми.

  5. Қора-тоғ фосфоритининг таркиби.

  6. Флотконцентрат деб нимага айтилади.

  7. Фосфоритларда кандай аралашмалар учрайди.

Таянч сузлар
1. Хом ашё.
2. Апатит.
3. Флотация
4. Петерман реактиви.


Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish