Kariolis kuchlari



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/3
Sana11.08.2021
Hajmi0,9 Mb.
#144702
1   2   3
Bog'liq
Kariolis kuchi

 

 

                                             

 

 



 

 

             Agar vektor analizning belgilaridan foydalansak, 



 kuch 

 bilan   vektorlarning 

vektor ko’paytmasi orqali aniqlanadi: 

                                               

= 2[

× ] .                    (4.a)  



             Koriolis kuchi sutkalik aylanish natijasida ma’lum burchak tezlikka ega bo’lgan Yer 

shari ustidagi harakatlarda namoyon bo’ladi. Masalan, poyezd shimoliy yarim sharda meridian 

bo’yicha shimolga qarab borayotgan bo’lsin(6-rasmdagi,   nuqta). Bu vaqtda 

 nisbiy tezlik 

vektori   burchak tezlik vektori bilan   burchak tashkil qiladi va   Koriolis kuchi Yer sirtiga 

urinma ravishda, poyezd harakat yo’nalishiga nisbatan o’ngga bo’ladi. Poyezd o’ng tomondagi 

relsni chap tomondagi relsga nisbatan kattaroq kuch bilan bosadi. 

Janubiy  yarim  sharda  poyezd  janubga    ketayotgan  bo’lsa(6-

rasm

  ’  nuqta),    bilan    orasidagi  burchak  o’tmas  bo’ladi  va 



Koriolis  kuchi  harakat  yo’nalishiga  nisbatan  chap  tomonga 

yo’nalgan bo’ladi. Daryo suvlarining shimoliy yarim sharda o’ng 

qirg’oqni, janubiy yarim sharda esa chap qirg’oqni yuvib ketishi( 

Ber  qonuni),  shuningdek,  shimoliy  yarim  sharda  shimoliy-

sharqiy  passatlarning  vujudga  kelishi  va  shunga  o’xshash 

hodisalar Koriolis kuchi mavjud ekanligi tufayli ro’y beradi.  

         Erkin  tushayotgan  jismlarning  vertikaldan  sharqqa  tomon 

og’ishi  va  mayatnik  tebranish  tekisligining  o’zgarishi  – 

jismlarning  Yer  shari  ustidagi  harakatiga  Koriolis  kuchining  ta’sirini 

ko’rsatuvchi  misollardir.  Oxirgi  holni  mukammalroq  ko’raylik.  Masalani  soddalashtirish 

uchun, mayatnik shimoliy qutbda tebranyapti, deb faraz qilamiz. U holda mayatnik yukining 

 tezligi(mayatnik ipi uzun bo’lganda) hamma vaqt Yer sharining aylanish o’qiga tik bo’ladi, 

va  demak, 

;  bunda 



 –  Yer  aylanishining  burchak  tezligidir.  Natijada,  mayatnikning 

yukiga  son  qiymati 

= 2 ′

  bo’lgan  Koriolis  kuchi  ta’sir  qiladi:  bu  kuch  gorizontal 




 

 

tekislikda  yotadi  va 



  vektorga  nisbatan  o’ng  tomonga  yo’nalgan  bo’ladi.  Bu  kuchning 

ta’sirida mayatnikning yuki har bir tebranishda o’ng tomonga og’adi. Natijada mayatnikning 

tebranish tekisligi Yerga nisbatan soat strelkasi  yo’nalishida burial boradi  va bir sutkada 

2  


burchakka buriladi. Mayatnik geografik kengligi   bo’lgan joyda tebransa, tebranish tekisligi 

bir sutkada 

2 sin  burchakka buriladi.  

             Mayatnik tebranish tekisligining burilishini birinchi marta 1851-yilda Fuko kuzatgan 

va bu kuzatish Yerning sutkalik aylanishi mavjudligini bevosita isbot qildi.  

 

 



 

 

 



Foydalanilgan adabiyotlar:  

1.  Umumiy fizika kursi (E.I.Frish. I tom).  

2.  Sear’s  and  Zeemansky’s  University  Phsyics  and  Modern  Physics(First  Australian  SI 

edition).2011 Australia.    



                          

 

 



 

 

 



 

 

 



Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish