Кадимдан ота-онанинг зиммасида уз тарбиясида онадан яхширок урнак буладиган



Download 30,16 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi30,16 Kb.
#79704
Bog'liq
Aёл зоти борки


Aёл зоти борки, умрининг тенг ярмини, балки ундан ҳам кўпроғини оиладаги, ишдаги юмушлари, фарзандларига бағишлайди. Аммо турли муаммолар қуршовида ўзини йўқотиб кўймаслик учун, у ўзи ҳақида қайғуришни ҳам ўрганиши керак. Юртимизда аёллар спортини оммалаштириш масаласи устувор аҳамият касб этаётгани бежиз эмас. Спорт — шифохоналар, жарроҳлар, дори-дармонларсиз соғлом ҳаёт дегани. Спорт билан шуғулланган аёл жисмонан чиникиш билан бирга руҳан юксалади, унда ўз имкониятларига нисбатаи ишонч туйғуси шаклланади.

Халцда "Ватан остонадан бошланади" деган нацл бор. Бу тарбия масаласига цам тааллуцлидир. Тарбия, энг аввало, оилада, донолар фикрича, цатто она цорнидан бошланади.


Кадимдан ота-онанинг зиммасида уз тарбиясида онадан яхширок урнак буладиган
фарзандларини хар томонлама мукаммал намуна булмаса керак.
килиб тарбиялаш вазифаси турган. Оилада, Узбек оилаларида кизларни тарбиялашда
айникса, киз бола тарбиясига эътиборлирок куйидаги масалаларга эътиборни каратмок
булишга туFри келган. Пазандалик, саранжом- лозим:
саришталик, бичиш-тикиш, мехмон кутиш 1. Кизларга ёшлигиданок узбек урф-
ва муомала килишни билиш оилада кизлар одатларини ва удумларини сингдириб бориш. тарбияси учун энг керакли булган жихатлар 2. Аввало она, колаверса, ота кизига хар
хисобланади. Кизларнинг бу борадаги жихатдан урнак булиши лозим.
ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 2
V_/
3. Оилада аёллар урнини, вазифасини, бурчини, х,укукини тушунтириб бориш.
4. Оилада аёллар зиммасидаги юмушларни пухта ургатиб бориш.
5. Кизларнинг саволларига, тушунмаган нарсалари буйича суровларига шошилмай, мукаммал жавоб бериш.
6. Ортикча эркалатмаслик, ранжитмаслик, айникса, ёмон сузлар билан х,акоратламаслик керак.
7. К,ариндош-урур, мах,алла-куйдаги обру-эътиборли оилаларнинг аёлларини, кизларини намуна килиб курсатиб бориш.
8. Киз болага ота-она, ака-укалар томонидан зулм утказмаслик.
9. НотуFри иши, х,атти-х,аракатини тушунтириб, енгил койиш билан бирга яхши ишларини раFбатлантириб бориш.
10. Ёши улFая борган сари киз болага турмуш, оила, турмуш уртоFи, унга муносабат, фарзанд парвариши ва тарбияси масаласида боскичма-боскич тушунча бериб бориш.
11. Киз боланинг адабиётга, санъатга, шеъриятга х,авасини орттириб бориш.
12. Одоб-ах,лок, шарм-х,аё, ибо, муло-йимлик, юриш-туриш ва кийиниш маданияти, тежамкорлик, сабр-токатли булиш масала-ларида тушунча бериш.
Халк достонлари кайси даврда юзага келганидан катъий назар, уларда хотин-кизлар жамиятнинг асосий х,аракатга келтирувчи кучи сифатида, мех,рибон она, садокатли ёр, улуг мураббий, эрлар, ака-укалар, фарзандларга маслакдош, оила ва рузFор ишларида ута тадбиркор, х,атто давлатни адолат билан бошкаришга кодир акл-идрок, тафаккур ва жасорат эгаси, юрт ва эл осойишталиги учун курашувчи пах,лавон, гузаллик, зеболик, барнолик туЙFуларини камол топтирувчилар тарзида талкин этилади.
Айни вактда Тумарис, Барчиной, Юнус пари, Мискол пари, Гулнор, Зулхумор, Тегина, Ойдин, Ойчинор, Орзугул, Гулойим, Товка ойим, Норгулой каби унлаб етук образлар х,аёти, фаолияти, жасоратини тасвирлаш жараёнида уларга бех,ад завк-шавк, кувонч баFишлаган, янги зафарлар сари илх,омлантирган "Охува", "Тока лов-лов", "Пойга", "Кураш", "Ок суяк", "Куёв танлаш", "Она бола" сингари хотин-кизларга хос халк х,аракатли уйинлари таснифига х,ам кенг урин берилади.
Беруний, Ал-Хоразмий, Ибн Сино каби мутафаккир олимларнинг илмий меросларида жисмоний тарбия ва х,озирги спорт турлари назарий жих,атдан уз ифодасини топган. Ибн Сино бадантарбияни бошлаш ва тухтатиш фурсати х,акида гапириб: "Бадантарбия бошланиш вактида бадан тоза булиши, яъни ички аъзоларда ва томирларда ёмон етилмаган нарсалар булмаслиги керак. Чунки бадантарбия уларни бутун гавдага таркатиши мумкин" дейди. Жуда туйган ёки жуда очиккан х,олатда жисмоний х,аракатлар килиш зарарли эканлигини таъкидлайди. УлуF х,аким йил фаслларининг кайси вактларида бадантарбия машклари билан шуFулланиш даркорлигини аник курсатиб беради. У киши организмига х,ар фаслнинг узига хос таъсир килишини аниклаган ва организмда содир буладиган узгаришларни чукур тах,лил кила олган.
Ислом дини оламида машх,ур булган Ат-Термизий, Имом ал-Бухорий, Накшбандий, Матрудий, МарFилоной каби фозилларнинг х,адислари ва баёний асарларида инсон камолати, соFликни саклаш буйича кимматли фикрлар билдирилган. Бу х,адислар намуналаридан жисмоний тарбия дарсларида ва машFулотларида талаба-кизларни хабардор этиб бориш керак. Чунки маънавий-маданий кадриятларни оширувчи турли машклар х,озирги ёшларни баркамол килиб тарбиялашга хизмат кила олади.
Халкимизнинг халк х,аракатли уйинлари кизларимизнинг х,ар томонлама (аклий, жисмоний) камол топишига хизмат килиб келган. Бу уйинлар асрлар давомида, даврларга мос равишда узгариб, ривожланиб борган.
Олам куёши х,аммага баробар нур сочгани каби Алишер Навоийнинг улмас жавох,ирлари нури илмнинг х,ар бир жабх,асига чукур кириб борган. Мангу зиё таратаётган дах,онинг асарлари бугунги кунда х,ар бир фан сох,аси учун битмас туганмас илх,ом манбаи булиб хизмат килмокда. Айникса, шоирнинг киши саломатлиги, бадантарбияси х,акидаги панд-насих,атлари ёшу кари, барча илм ах,лини х,анузгача илх,омлантириб келмокда.
Кадимги давр ва урта асрларда инсон бекиёс куч-кудрат эгаси х,исобланган, чунки уша шароитда одамларнинг ижтимоий х,аёти ва табиат х,одисаларига карши курашларида жисмоний куч х,ал килувчи рол уйнаган.
Шунинг учун х,ам барча халкларнинг ках,рамонлик достонларида х,ар ишга кодир пах,лавонлар, яккама-якка олишувларда Fолиб чиккан бахрдирлар, вах,имали аждар ва девларни мавх, эта оладиган ботирлар, тиш-тирноFигача куролланган лак-лак душман кушинини ёлFиз узи енган пах,лавон сиймолари яратилган. Шундай образлардан бири "Алпомиш" достонидаги Барчинойдир. У узбек достонидаги х,ар томонлама мукаммал булган аёл образи х,исобланган. Душманларнинг "кирк минггини бир деб санаб" курашга тайёр турган жасур Барчиной сиймосида ках,рамонлик достонларига хос асл киз х,акидаги анъанавий тушунча х,ам уз ифодасини топган. Киздаги жасурлик, мардлик ва довюраклик, уз куч-кудратига ишониш уз-узидан пайдо булмаган. Бу эса кизларимизни тарбиялаш учун жисмоний тарбия дарсларида ва дарсдан кейинги буладиган машFулотларда халк х,аракатли уйинларини тушунтириб, уларни мустах,камлаш юрак кон айланиш тизими х,амда нафас олиш жараёнлари ва фаолиятининг яхшиланишига, уларнинг яхши усишларига ижобий таъсир курсатади.
Саломатлик - бу одам организмининг х,еч кандай касалликлар аломати булмагандаги х,олати булиб, организм функцияларининг ташки мух,ит билан мувофиклашуви х,исоб-ланади. Одамнинг саломатлик даражаси канчалик юкори булса, унинг турли юкумли касалликларга, паст ва юкори х,аракатдаги жисмоний ишларга булган чидамлилиги х,ам шунчалик баркарор булади. Шунинг учун жисмоний тарбия ва спорт х,ар бир инсон учун бебах,о чиникиш мактабидир. Жисмоний тарбия, айникса, киз болалар учун жудаям фойдалидир. Уларнинг келажакда соFлом, жисмонан бакувват, мех,наткаш, билимли, иродали, чидамли, х,ар кандай х,аёт кийинчиликларини мардона енга оладиган булишларига катта ёрдам беради. Жисмоний тарбия дарсларида ва дарсдан ташкари вактларда халк х,аракатли уйинларининг жуда купчилиги уй-рУзFор ишларига мос уйналади. Бу эса уй-рУзFор ишларининг осон бажарилишига ёрдам беради.
Талаба-кизлар жисмоний х,аракатларга булган талабларини халк х,аракатли уйинлари оркали кондиришлари мумкин. Шунинг учун жисмоний тарбия дарсларида халк
х,аракатли уйинларидан самарали фойдаланиш керак. Бизга маълумки, халк х,аракатли уйинларининг барчаси фарзандларимизни соFломлаштириш, жисмоний маънавий ва аклий ривожлантиришга каратилган.
Талаба-кизларнинг имкониятларини ва жисмоний тайёргарлик даражасини х,исобга олиб, х,ар хил халк х,аракатли уйинларидан фойдаланиш ёки уйинларни узгартириш х,амда уларга кушимчалар киритиш мумкин. Халк х,аракатли уйинларининг ах,амияти талаба-кизларда муайян жисмоний сифатларни х,осил килиш ва уларни такомиллаштириш билан чекланмайди. Харакатли уйинлар талабаларда интизомлилик, жамоада узини тута билиш ва уз обруси учун курашиш, уртокларига беFараз ёрдам бериш каби фазилатларни х,ам шакллантиради.
Узбек халк тарихига назар ташласак, жисмоний тарбия ва спортнинг маълумтурлари ах,оли уртасида кенг таркалганлигининг гувох,и буламиз, ота-боболаримиз оFир кул мех,нати билан банд булишига карамай, туй-томошалар, халк байрамларида, халк сайлларида жисмоний тарбияга оид бир неча х,аракатли уйинларни намойиш этганлар. Бундан ташкари, бу халк х,аракатли уйинлари кизларнинг жисмоний бакувват ва соFлом булишлари учун асосий омиллардан бири булиб келган.
Халк х,аракатли уйинларини утказиш жараёнида уларнинг бир хил булиб колишига йул куймаслик керак. Акс х,олда, талабаларнинг уйинга булган кизикиши камайиб боради. Уйин утказилгандан сунг уларни талабалар билан биргаликда мух,окама килиш, кейин-чалик шу уйинлар такрорланаётган вактда бошкарувчилик ролини энг фаол талабага топшириш максадга мувофик булади. Уйинларни утказиш давомида укитувчи талабаларнинг хатоларини айтиб туриши керак. Халк х,аракатли уйинларини очик завода утказишга х,аракат килиш керак.
Халк х,аракатли уйинларидан дарс ва укув тугарак машFулотларида самарали фойдаланиш мустакил республикамиз талаба-кизларини комил инсон ва жисмонан соFлом булиб тарбияланишларида мух,им ах,амиятга эга.
Узбек халки х,амиша х,алол, пок, иродаси кучли, чаккон, жисмонан бакувват, довюрак кишиларни х,урматлаган ва ардоклаган.
ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 2
Узбек халкининг, айникса, хотин-кизларнинг миллий хусусиятлари, урф-одатлари, кола-верса, узбекона маънавий-маърифий киёфа-лари жамиятимиз тараккиётида мух,им урин тутади. СоFлом авлодни тарбиялаб, вояга етказиш, Ватанга садокатни шакллантиришда
оналарнинг роли бебах,одир. Бунда жисмоний тарбия жараёнларининг х,ам маълум х,иссаси борлигини инкор этиб булмайди. Шу сабабли, хотин-кизларни жисмоний тарбия машклари билан доимий равишда шуFулланишга одатлантириш мух,имдир.
Адабиётлар:
1. Усмонхужаев Т.С., Хужаев Ф. 1001 уйин. - Т: "Ибн Сино", 1990.
2. Усмонхужаев Т.С., Хужаев Ф. Харакатли уйинлар. - Т.: "Укитувчи", 1992.
3. Холмирзаев Э.Ж., Хужаниёзов Б.И. Вариатив уйинлар -саломатлик гарови. - Т., 2012.

Ayol millat yuzidagi nur, qalbidagi quyoshdir. Shu bois jamiyatning barkamolligi ayollar bilan bog’liqdir. Mamlakatimizda xotin-qizlarni ijtimoiy-huquqiy jihatdan qo‘llab-quvvatlanishi, ularning ijtimoiysiyosiy faolligini oshirish, kasbiy, jismoniy, ma’naviy va intellektual salohiyatini yuksaltirish, mehnat faoliyatini oiladan ajralmagan holda olib borishlarini ta’minlash, onalik va bolalikni muhofaza qilish, ularning reproduktiv salomatligini yaxshilash maqsadida davlatimiz tomonidan keng ko’lamli islohotlar amalga oshirilgan. Xotin-qizlar sportini yaxshilash borasida olib borilgan qator chora- tadbirlar buning yorqin misolidir. Bugun barchamiz yaxshi bilamizki, spo

Фан-техника ривожланган XXI асрда кўпчилик уяли телефон, компъютер, планшет ва бошқа турли техник воситалардан фойдаланмоқда. Ҳозирда ёш-ёш болалар ҳам ушбу воситалардан фойдалана оладилар. Яъни турли ўйинларни ўйнаб вақт ўтказадилар. Европалик олимлар сўнгги йилларда оммавийлашаётган планшетлар болалар соғлигига жиддий зарар келтириши мумкин дейишмоқда. Бунинг олдини олиш учун аёлларимиз фарзанд тарбиясига эътиборли бўлишлари лозим. Бежизга А. Авлоний “тарбия биз учун ё ҳаёт ё мамот ё саломат ё фалокат масаласидир” деб таъкидламаганлар. Оллоҳга шукрким, ўзбек аёллари баркамол авлоднинг таълим-тарбияси, келажаги учун барча қулайликларни яратиб, уларнинг етарли даражада билим олишлари учун турли ихтисослаштирилган мактаб, лицей ва коллежларда ўқитадилар. Болаларни оилада тарбиялашнинг аоосий вазифаларидан бири аҳлоқий тарбиядир. Оилаболаларнинг катталар, ака-укалар, опа- сингиллар билан алоқасининг дастлабки мактабидир. Оилада бола катталарни ҳурмат -қилиш, кексалар ва касаллар ҳақида ғамҳўрлик қилиш, бир-бирига ўзаро ёрдам кўрсатишни ўрганади. Биргаликда бажариладиган уй ишларида, яқин кишилар билан бўлган муносабат натижасида болаларда бурч, ўзаро ёрдам, масъулият ҳисси таркиб топади. Ота-оналарнинг шаҳсий намунаси, уларнинг ўзаро ҳурмати, бир-бирлари ва болалар ҳақида ғамҳўрлик қилиши, муомалаларида нозиклик ва меҳрибонликнинг намоён бўлиши оилада болаларни аҳлоқий тарбиялашнинг енг яҳши воситасидир. Агар болалар оилада соф, гўзал, аҳлоқий муносабатларни кўрсалар, катта бўлгач, ўзлари ҳам шундай яҳши муносабатлар кўрсатишга интиладилар.

Xulosa tariqasida aytganda, xotin-qizlarning sihat-salomatligini yaxshilash yo'lida tibbiyot, jismoniy tarbiya va sport, ayniqsa, zamonaviy ta'lim jarayonlari muhim ahamiyat kasb etmoqda. Bu yo'lda oila a'zolarining barchasini jismoniy tarbiya va sport bilan muntazam shug'ullanishlarini odatga aylantirishda qabul qilingan qonunlar hamda qarorlar asos bo'lib xizmat qilmoqda. Mamlakatimizdagi tibbiy xodimlar, pedagogik mutaxassislar, jismoniy tarbiya va sport sohasidagi kadrlar tomonidan ishlab chiqilgan va uzoq davrlardan amalda qo'llanilayotgan sog'lomlashtiruvchi jismoniy mashqlar, harakatli o'yinlar negizida yuqorida bayon etilgan tavsiyalar hamda mulohazalar mustahkam oila qurish, obod turmush kechirish, samarali mehnat qilish, uzoq yillar davomida sog'lom bo'lib yurishlariga xizmat qila oladi.

СОҒЛОМ ОНА ВА БОЛА - МАМЛАКАТИМИЗ ТАЯНЧИ

Har bir jamiyatning bosh maqsadi-madaniyatli va ma’rifatli fuqorolarni tarbiyalab, voyaga yetkazishdan iborat. Ko’p asrlik tajriba shuni ko’rsatadiki, jamiyatning haqiqiy boyligi-inson avlodidir. Shuning uchun ham ajdodlarimiz o’z nasllarini umumbashariy tuyg’ular va milliy qadriyatlar ruhida tarbiyalanib kelinmoqda. Shu tariqa tilimiz, dilimiz, dinimizni asrab avaylab kelganlar. Chunki har bir insonning muqaddas vazifasi, hayotining ma’nosi,qobil farzandlar o’stirish, ularning kamolini ko’rish, ota-onasiga, oilasiga, jamiyatga, Vatanga sadoqatli qilib tarbiyalashdan iborat. Bunday masuliyatli vazifani bajarishda eng avvalo ayolning o’rni beqiyosdir. Sport bilan doimiy shug’ullangan qizlarda turmush qurgandan so’ng bolaning sog’lom tug’ulishida muammolar kuzatilmaydi. Qolaversa, onaning jismoniy tarbiya va sport sirlaridan ozmi-ko’pmi xabari bo’ladi. Bolani qanday qilib tarbiya qilishni, jismoniy mashqlar va massajni qaysi vaqtda qaytarzda qo’llash sirlaridan boxabar bo’ladi. Vaholanki, sog’lom onadan so’g’lom bola tug’uladi va to’g’ri tarbiya topishiga shubha tug’ulmaydi. Farzandni sport bilan shug’ullanishida ona qanchalik muhimligini asoslab beribgina qolmay, balki tarbiya jarayonida onalarning o’rni beqiyosligini ta’kidlash joiz. Ma’lumki bolaning maktabgacha tarbiya jarayonida onalar ko’proq bolalar bilan birga bo’ladilar. Bola aqlini taniganidan boshlab uni har tomonlama tarbiya qilib borish ma’suliyati to’liq onaning zimmasiga tushadi.Bunda tajribali onalar bolani jismoniy va aqliy tarbiyasini to’g’ri yo’naltira bilishlari lozim.Bundan tashqari kuni uzaytirilgan va kuni qisqa bog’chalarda bolalarning tarbiyalanishi ham muhim ahamiyat kasb etadi. Bunda esa bola ikki tomonlama:ta’lim va jismoniy tarbiya tomonidan shakllanadi va rivojlanadi. Bolaning asosan maktabgacha davrida ongi tez shakllanadi. Har bir narsani tezda ilg’ab oladi, xotirasida yaxshi saqlab qoladi. O’z-o’zidan kelib chiqadiki jismoniy tarbiya va ta’lim bir-biri bilan uzviy bog’liqdir. Bunda esa onalar avvalgidan ham masuliyatliroq bo’lishlari talab etiladi.Ko’rinib turibdiki davlatimiz kelajagi bo’lgan bolalarning salomatligi qanchalik muhimligida onalarning ham jismonan ham ma’nan sog’lom bo’lishlari talab etiladi. Kelajak avlodni ham jismonan, ham ma’nan sog’lom bo’lib voyaga yetishida avvalo ona muhim ro’l o’ynaydi.Ma’lumkigo’dak tug’ulish davridan boshlab to voyaga yetguniga qadar onaning nazorati ostida bo’ladi. “Farzandlari sog’lom yurt qudratli bo’lur”deb ta’kidlagan edilar biri


Оила – ҳаёт ва фаровон турмуш қўрғони. Буни қуриш, мақсадларга эришишда энг аввало мустаҳкам соғлиқ, ҳар томонлама баркамоллик талаб этилади. Унда эса ота – оналарнинг фаолияти, масъулияти асосий ўринни эгаллайди. Ўзбекистонда 3 млн.га яқин фарзандларимиз, шу жумладан, 940 мингдан ортиқ қиз болалар спортининг 30 дан зиёд тури билан мунтазам шуғулланмоқда.” Табиийки, бунда аёлларнинг жисмоний тарбия воситалари билан мунтазам шуғулланишлари оилада қизларнинг хоҳиши ҳамда имкониятига яраша спорт турини танлаш, астойдил шуғулланиш каби вазифалар мужассам. Бу муаммоларни илмий – назарий жиҳатдан ўрганиш ҳозирги даврнинг долзарб мақсад ҳамда вазифаларидан биридир. Шу асосда мавзуни танлаш, тадқиқот жараёнларида муҳим аҳамият касб этувчи услубий асослардан фойдаланиш ишнинг мақсад ва вазифаси ҳисобланади. Мавзу асосида шаҳар ва қишлоқ шароитларида истиқомат қилувчи оилаларда аё



Бунда, хотин-қизларга спортнинг у ёки бу спорт тури билан шуғулланишни тавсия этишда, унинг физиологик хусусиятларини, саломатлик даражасини эътиборга олган ҳолда, индивидуал ёндашув зарур. Масалан, гимнастика ва акробатика хотин-қизларда мушак тизимини мустаҳкамлайди, бўғимлар ҳаракатини яхшилайди, қоматни шакллантиради. Сузиш марказий асаб тизими, юрак – қон томир фаолиятини, нафас олиш тизими ишини мустаҳкамлайди. Таянч-ҳаракат аппаратига тўғриловчи таъсир қилади, сколиоз ва яссиоёқликнинг олдини олади, вазнни камайтиради, бўйни ўстиради. Шахмат ва шашка мантиқий фикрлашни ривожлантиради, хотира ҳамда диққатни чархлайди, ақлни ўстиради. Енгил атлетика бўғимларнинг ҳаракатчанлигини яхшилайди, кучлилик, тезлилик, чидамлилик қобилиятларини тарбиялайди. Стол тенниси ва катта теннис харакатчанлик, чаққонлик, мақсадга интилувчанлик, чидамлиликни шакллантиради, юқори елка камари, оёқ-қўл мушаклари ишини фаоллаштиради, организмнинг ҳамма аъзолари ва тизимлари ишини рағбатлантиради. Спортнинг баскетбол, волейбол, қўл тўпи каби мураккаб шароитда тез мўлжалга олишни ривожлантиради, чидамлилик, тезлилик, чаққонлилик, эгилувчанлик, нишонга ола билиш, мардлик ва тез мушоҳада қилишни тарбиялайди, ирода кучини мустаҳкамлайди. Кураш ва бокс мушакларнинг уйғун ривожланишига катта таъсир кўрсатиб, эгилувчанликни, ғалабага ишонч кучини, чидамлиликни оширади. Камондан отиш мақсадга интилувчанлик, зийраклилик, фикрни бир жойга жамлаш қобилиятини оширади, қўл, елка, кўкрак қафаси мушаклари кучини ривожлантиради, марказий асаб тизими ишини рағбатлантиради. Велоспорт ва от спорти – оёқ-қўллар ҳамда елка мушакларини ривожлантиради ва мустаҳкамлайди. Организм фаолиятини такомилига етказиш учун ички заҳираларни сафарбар қилади, мушакларни мустаҳкамлайди, чиройли қоматни шакллантиради, руҳий саломатликка ижобий таъсир кўрсатади. Спортнинг техник турлари бўйича машғулотлар (мотоспорт) “ХОТИН-ҚИЗЛАР СПОРТИ: ИМКОНИЯТЛАР ВА ИСТИҚБОЛЛАР” 58 билимга чанқоқликни, техникага қизиқиш ва уни севишни шакллантиради. Экстремал шароитларда ҳамжиҳатликка ҳамда интизомлиликка чорлайди. Бадиий гимнастика аёллар спорти ҳисобланиб, спортнинг ёш турларидан биридир. Қизалоқларни бадиий гимнастика билан шуғулланишга бериш 5–6 ёшлардан тавсия этилади. Бу ўринда тайёргарлик ишларини рақс элементларига бой бўлган махсус машқлар орқали болалар боғчасида бошлаш ўринлидир. Бадиий гимнастика хотин қизларимизда чиройли қоматни шакллантиради, эгилувчанлик, эпчиллик, чидамлиликни ошириб, интизомли қилиб, танани мукаммаллаштиради, чиройли ва нафосатли ҳаракат қилишга ўргатади ва ўзига бўлган ишонч ҳиссини пайдо қилади. Инсон ўз саломатлигининг тўлақонли ижодкоридир, унинг
Download 30,16 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish