К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

3 2
- fc
www.ziyouz.com kutubxonasi


Баъзан шах,арларда шамол эсмаслиги, ифлос хавонинг 
бир неча кун гуриб к,олиши туфайли «смог», яъни зарарли 
х,ар хил чанг ва газлардан иборат булган туман вужудга ке- 
лади. Н агаж ада организми заиф булган кишилар, болалар, 
к,ариялар, беморлар бутуманли ифлос хдвога бардош бера 
олмай х,алок буладилар.
2. Атмосфера ифлосланиши усимликларнинг ва ^иголок, 
хужалик экинларининг меъёрда усишига х,ам салбий таъ- 
сир этади. Саноат марказларидан кутарилган хар хил захар - 
ли чанг ва газлар яна кайтиб кишлок хужалик экинларига 
тушади, улар модда алмашинишини бузади, натижада экин- 
лар, усимликлар касалланиб кам х,осил беради ёки курий 
бошлайди.
Узбек олимларининг кузатишларича, карьерларда утка- 
зилган портлатишлардан вужудга келган чанг ва газлар ат- 
рофдаги усимликларнинг усишини 2 йил мобайнида сусай - 
тиради. Шунингдек, кон агдармаларидан шамол ёрдамида 
таркаладиган ва ю к ортиш-тушириш, транспортировка 
Килиш вактида кутариладиган чанглар хам усимликларга 
хдлокатли таъсир этади.
3. Атмосферани ифлосланиши хайвонларга х,ам салбий 
таъсир этади. Х,айвонлар агмосферадаги хдводан нафас ол- 
ганда хдмда усимликлар билан овкдтланганда унинг организ ­
ми захдр.ли чанг [фтор, кургошин, сурма за бошкд) ва хдр 
хилгазлар билан захдрланади. Хрзир хдйвонлар орасида «са­
ноат флюфоз» касали кенг таркалиб, усимлик, сув ва ем-ха ■
шакларда тупланиб к,олган фтор моддаси туфайли вужудга 
калган.
Атмосферанинг ифлосланиши тунутса томларнинг занг- 
лашини, бинолар ва бошкд иншоотларпинг нурашини, кор- 
розияга учрашини хдм тезлаштиради. Шу сабабли, шах;ар- 
ларда коррозия жараёни кишлокларга нисбатан 100 марта 
ортикдир.
J f -
3 3
www.ziyouz.com kutubxonasi


АК,Ш атроф-мух,итни мух,офаза кдлиш агентлигининг 
маълумотига кура, х,аво ифлосланиши туфайли кишиларни 
улишидан ва касал булишидан йил и га 6 млрд. доллар, кор­
розия, материалларнинг емирилиши, усимлик ва кдшлок
хужалиги экинлари захдрланишидан 4,9 млрд. доллар, уму- 
ман атмосф ера ифлосланишидан эса йилига 16 млрд. дол­
лар зарар куради.
А тмосф еранинг антропоген иф лосланиш и туфайли 
икдимнинг глобал узгаришидан тапщари унинг элементла- 
рининг (хдрорат, ёнгин, туман ва бопщалар) х,олатида х,ам 
салбий узгаришлар содир булмокда.
Б. Китанович маълум отига кура, атм осф еранинг ан­
тропоген ифлосланиши натиж асида АК,Шнинг м арказий 
ша^арларидаги об-х,аво, к,ишлок, ж ойлардаги икдим эле- 
ментларидан ф арк килади. М асалан, шах,арларда атроф - 
дагига нисбатан конденсация ядролари ва заррачалари
10 баробар, газ аралаш малари 5-25 баробар, булутли кун- 
лар микдори 5-10%, кдш да туманлар 100%, ёзд а 30%, ёгин 
микдори 5-10%, ёгин ёк,к,ан кунлар сони 10% куп, йиллик 
уртача х,арорат 0,5-1,0°С дан юк,ори, ялпи к,уёш радиа- 
цияси 15-20%, ёзда ультрабинаф ш а нурлар 5%, кдш да эса 
30%, к,уёшли кунлар кам булади. Бу курсаткичлар дунё- 
даги бошк,а шах,арлар учун х,ам характерлидир.

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish