К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

2 6
- f t
www.ziyouz.com kutubxonasi


Куёш энергияси тугамайдиган «доимий» энергия ре­
сурсы хдсобланиб, ундан фойдаланиш натижасида табиат 
умуман ифлосланмайди. Ер ю засига тушаётган куёш энер- 
гиясининг куввати 20 млрд. кВт ёки 1,2* 10й тонна шартли 
ёкдлги эквивалентига тенг. Вах,оланки, дунё буйича ёк,илги 
ресурсларининг защ р аси 6*10'2 тонна шартли ёк,илга мик,- 
дорига тенгдир.
Узбекистон худудида куёш энергиясидан хужалик мак,- 
саддарида кенг мик,ёсда: иссик, сув таъминоти, иситишда, 
мева ва сабзавот куритишда, гелио тузсизлантирувчи курил- 
малар, музлаткичлар ва бошкдларда фойдаланиш мумкин. 
Узбекистон шимолида очик, х,аво бир йилда 2000 соатни, 
жанубда 3000 соатни ташкил этади. Бир кунда куёш 8-10 
соат нур сочиб туради. Текисликларда к,уёш нури давомий- 
лигининг так,симланиши кенгликка, тог олди, бундан таш- 
к,ари уфкдинг тусилганлигига богликдир.
Республика текисликларида куёшнинг ялпи радиация- 
си йил давомида шимолда 4800 мДж/м2 дан жанубда 6500 
м Д ж /м2 гача узгаради. Унинг узгариши мавсумий булиб, 
к,иш ойларида сурункали булугли куть\ар булгани туфайли, 
к,уёш нур сочиши имконият даражасида деярли икки баро­
бар кам булади; шимолда куннинг ёруг к,исми 8 соатни, ж а ­
нубда 9,5 соатни ташкил этсада, булут туфайли куёшнинг 
куриниши 3-5 соатдан ошмайди. Ёзда куннинг узунлиги 
шимолда 16,5 соатни, жанубда 15 соатни ташкил этади. Бунда 
куёш нур сочиб турган вак,т кунига 10 соатдан 13 соатгача 
давом этади.
Горизонтал текисликка тушадиган куёш радиациясининг 
ойлик йигиндиси микдори х,ам йил давомида кескин узгара­
ди. Масалан, Тошкент атрофида у куйидагича так,симланади: 
январда — 175, апрелда — 540, июлда — 845 ва октябрда — 
370 мДж/м2. Ялпи радиациянинг кунлик микдори х,ам шун- 
дай узгаришда булади ва кцш ойларида шимолда 6 мДж/м2
-
2 7
www.ziyouz.com kutubxonasi


дан жанубда 8 мДж/м2 гача узгаради. Унинг микдори тегиш- 
ли равишда апрел ойида 14 ва 20 мДж/'м2 га, июл ойида 24 ва 
28 мДж/м2 га тенг булади.
Атроф-мухитни тоза сакдашда ва органик ёкдлги ресурс- 
ларини тежаш да водороддан ёнилга сифатида фойдаланиш 
мудим ах,амиятга эгадир. Маълумки, атмосфера хдвоси тар- 
кибида жуда катта микдорда водород борлиги хисобга олин- 
са, ундан фойдаланиш ж уда катта экологик самарадорлик 
беради. Водород ёнилгисидан фойдаланиш афзаллиги: — 
унинг захдраси амалда чекланмаган булиб, саноат мик,ёси- 
да ишлаб чикариш тобора ортиб бормокда; — у универсал 
энергоресурс дисобланиб ёнилги сифатида электр энергия­
си олишда фойдаланилади, узок, жойларга газ ва суюк, х,олат- 
да ташиш мумкин, транспортда ишлатилиши мумкин; — 
водородни газ ёки сую к х,олатда узок вакт сакдаш мумкин;
— экологик тоза ёнилгидир.
Икдим — жойнинг географик кенглиги, унинг денгиз 
сатхддан баландлиги, океандан к,андай масофада жойлашган- 
лиги, рельефи, ю за к,атламининг тури ва атмосфера цирку- 
ляциясининг узаро таъсирида вужудга келувчи об-х,авонинг 
куп йиллик режимидир, яъни икдим-муайян жойнинг энг 
мудим физик-географик тавсифидир. Узбекистон Евро-Осиё 
континентининг марказида жойлашган. Мамлакат х,удуди- 
нинг бешдан турт кцсми Урта Осиёнинг чул ва ярим чул кенг- 
ликларида жойлашган булиб, жануби-шарк, ва шарк, томон- 
дан баланд тог тизмаларига бориб туташади. Шимолдан Ж а- 
нубий К,озогистон чуллари билан чегарадош булиб, чегара 
шимоли-шарк, ва шаркда Тяныпан, жануби-шаркда эса Хдсор- 
Олой тог тизмаларини кесиб угади. Ж ануб ва жануби-гарб- 
да чегара Кдзилкумни К,орак,умдан ажратиб турган Амударё 
буйлаб, Fap6 томондан эса унча баланд булмаган Устюрт пла­
тосини кесиб утади.
Республика худудидаги м авж уд икдимнинг мудим оми-
2 8
- f t
www.ziyouz.com kutubxonasi


ли — ер ю засига келаётган ва айник,са, ёз ойларида кучая- 
диган куёш радиациясидир. Келаётган радиациянинг куп 
кдсми тупрокдинг ю за к,атламида ютилиб, унинг х,арорати 
баъзан + 70°С га етадд. Атмосфера умумий циркуляцияси 
х,аракати жараёнида муътадил кенгликлардан кириб кела- 
диган хдво окдмлари кдзиб турган чуллардан утиб, жуда тез 
исий бошлайди ва уларнинг нисбий намлиги камаяди.
Уч асосий омил — шиддатли куёш радиацияси, атмос­
фера цирку.ляцияси хусусияти ва тогли рельеф таъсирида 
Узбекистоннинг катта кдсмида субтропик, кескин Конти­
нентал икдим мавжуд булиб, об-х,аво ё з ойлари анча барк,а- 
рор, кдш ойлари эса узгарувчан кечади, хдво хдрорати кат­
та мавсумий ва кунлик амплитудага эга.
Узбекистон худудини асосан уч икдим зонасига — чул 
ва к,урук, дашт зонаси, 
t o f
олди зонаси ва тогли зоналарга 
булиш мумкин. Ш у билан биргаликда, бир зонадан иккин- 
чи зонага угиш чегараси кескин булмай маълум жихдтдан 
нисбийдир.
Хдво хдрорати — об-хдво ва икдим режимини ифода- 
лайдиган асосий курсаткичлар (уртача йиллик, ойлик, куш- 
лик хдрорат ва х,.к.) билан тавсифланади.
Хдво намлиги — атмосферадаги сув буглари микдори 
жойнинг физик-географик шароитига, йилнинг фасли ва ку- 
нига, атмосфера циркуляциясига ва тупрок, намлигига кдраб 
кескин узгариб турдлд. Хдвонинг 6yF билан туйинганлиги да- 
ражасини ифодаловчи курсаткич нисбий намлик булиб, ухдво- 
нинг маълум хджмида сув бугининг хдкдкдй микдорининг шу 
хдроратда булиши мумкин булган максимал микдорига булган 
нисбатиии курсатади ва фоизларда улчанади.
Атмосфера ёгинлари — минтакддаги барча дарёларни 
сув билан таъминлаб турадиган деярли ягона манба хдсоб- 
ланади ва маълум даражада табиий ландшафтлар хдмда купи­
ло к, хужалиги ишлаб чикдриш характерини белгилайдиган

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish