K arim a q osim ova

(So'z)
2.  N im ani  bildiradi? 
(Shaxs  va narsaning harakatini)
3.  Qaysi  so'roqlarga  javob  boMadi? 
(Nima  qildi?,  nima  qilyapti?,
 
nima  qiladi?)
4.  Qaysi  gap  bo'lagi  vazifasida  keladi? 
(Kesim)
—  Kitobdagi  qoidada  rejaning  qaysilariga  javob  berilgan?  Rejani 
o'qing  va  unga  javob  bering.
O 'quvchilar  kitobdagi  va  q o'shim cha  m ashqlarni  ishlaydilar.
—  F e ’ldan boshqa yana  qanday so'z turkum larini bilasiz?  (O t,  sifat, 
son,  kishilik  olm oshi)
—  S o 'z la rn i  taqqoslang: 
gul,  gulli,  gulladi.
 
S o 'z   tu rk u m la ri  (o t, 
sifat,  fe’l)  b ir-b irid an   qand ay   farqlanadi?  (O 'q u v c h ila r  rejadan 
foydalanib  javob  b eradilar).
O 'quvchilar  m ustaqil  bir  necha  gap  tuzadilar,  ayrim larini  yozib, 
fe’llarning  tagiga  chizadilar.
Bu  dars  fragm entida  tushuncha  bilan  tanishtirish  jarayonining 
yuqoridagi  to 'rt  bosqichi  qisqa  shaklda  o 'z   aksini  topgan.  Biroq  bu 
darsda o 'q uv ch ilar tushuncha  bilan  faqat  tanishtirildi,  uni  o'zlashtirish 
uchun  esa  dasturda  mavzuni  o'rganishga  ajratilgan  barcha  darslardagi 
m ashqlar tizim ini  bajarish  lozim.  Mavzuni  o'rganish jarayonida  „ F e ’l" 
tushunchasi  chuqurlashadi  va  kengayadi,  o 'quvchilar  fe’ining  yangi 
belgilarini  o 'rg anadilar  (fe’llarda  bo'lishli  va  bo'lishsizlik,  ulam ing 
shaxs-son  q o'shim chalari  bilan  tuslanishi,  fe’l  zam onlari).  O 'q u v ­
chilarda  fe’llarni  shaxs-son,  zam on,  bo'lishsizlik  qo'shim chalari  bilan 
o'zgartirish  va fikr bayon  etish  m aqsadiga  mos fe’l  shakllaridan  nutqda 
to 'g 'ri  foydalanish  ko'nikm asi  shakllantiriladi.
T ushunchani  shakllantirish  jarayonida  so'zning  leksik  m a ’nosi, 
uning  gap  tarkibida  boshqa  so'zlar  bilan  birga  kelgandagi  m a’nosi 
asta-sekin  aniqlanib,  oydinlashtirilib  boriladi,  og'zaki  va  yozm a 
nutqda  so'zni  uslubiy  to 'g 'ri  ishlatish  ko'nikm asi  o ita  boradi.  Buning 
uchun  o'q uv chilar so'zning  k o 'p   m a’noliligi,  o 'z   va  k o 'ch m a  m a’noda 
ishlatilishi,  sinonim   va  antonim   so 'zlar  bilan  elem entar tanishtiriladi.
O 'rganilgan gram m atik  belgilarni  am alga  keng  tatbiq etish  va u la r­
dan  jonli  nu tq da  aloqa  m aqsadida  bevosita  foydalanish  uchun  gram -
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

m atik  tu sh unch an i  shakllantirishda  o 'q uvchilarda  m avhum lashtirishni 
va  so 'zlar  u c h u n   xarakterli  bo'lgan  um um iy  gram m atik  belgilarni 
sintezlashni  o'stirish  zarur,  shuningdek,  ular so'zning leksik  m a ’nosini 
chuq ur  bilishlariga  erishish  m uhim dir.  Bular  o'quvchilam in g  nutqini 
o'stirish  m ohiyatini  aks  ettiradi,  yani  o'q u vch ilar  nutqda  so'zlardan 
am aliy  foydalanishga,  so'zning  leksik  m a ’nosini  to r  tushunishdan 
chuqurroq  tushunishga  o 'tad ilar,  so'zning  leksik  va  gram m atik 
m a ’nolari  bir-biriga  t a ’sir  qilishini  tush u na  boshlaydilar,  natijada 
nutqda  so 'zlardan  ongli  foydalanishga  asos  yaratiladi.
Grammatik  tushunchalarni  o‘zlashtirishning  metodik  shartlari
I. 
O'quvchilar  aqliy  faoliyatini  faollashtirish. 
Bilim ni  o'zlash- 
tirishning  natijasi  m a ’lum   darajada  o 'qitish  m etodlariga  bog'liqdir. 
Bayon  m etodi  asosan  o'qu v ch ilam ing   eslab  qolishiga  m o'ljallanadi  va 
ularning  bilish  faoliyatini  faollashtira  olm aydi,  shuning  u ch u n   kutil- 
gan  natijani  berm aydi.  M aktab  tajribasini  om m alashtirish  va  olim lar 
(L.V. Zankov,  Yu. N . Babanskiy,  V. P. Strezikozin  va  boshq.)ning 
maxsus  tekshirishlari  ko'rsatishicha,  izlanish  m etodlari  (boshlang'ich 
sinflarda qism an  izlanish m etodi) k o'p ro q  sam arali hisoblanadi.  G ra m ­
m atik  tu sh un chan i  shakllantirishda  izlanish  vaziyati  o'q ituv chi  bergan 
vazifa  va  uni jam o a   bo'lib  bajarish  vaqtida  yaratiladi.  Izlanish  vaziyati 
o'quvchilarni  yangilikni  bilishga  qiziqtiradi  va  vazifani  bajarish  usulini 
m ustaqil  ravishda  ijodiy  tanlashga  undaydi.  M asalan,  o'quvchilarni 
so'z  yasovchi  q o 'sh im ch alar  bilan  tanishtirishda  o'qituvchi  xattaxtaga 
gul  —  gulchi,  g'alla  —  g ‘allakor,  traktor  —  traktorchi
  kabi  so'zlarni 
ikki  ustun  tarzida  yozadi.  O 'quvchilarga  „Ikki  ustun  shaklida  yozilgan 
so'zlarni  kuzating,  m a’nolaridagi farqini o'ylab  ko'ring, shu  so 'zlam in g 
m a’nosini  farqlashga  xizm at  qilayotgan  qism ini  toping"  topshirig'i 
beriladi.  Birgalikda  o'tkazilgan  m uhokam adan  so'ng   o'q u v ch ilar  q u ­
yidagicha  xulosaga  keladilar:
— 
Gul
  so'zi  o'sim likning  bir  turini, 
gulchi
  esa  gullam i  parvarish 
qiluvchi  kishi  m a’nosini  bildiradi; 
g ‘cilla  —
  o'sim lik, 
g ‘alla ko r
—  g'alla 
yetishtiruvchi  kishi; 
traktor
  so'zi  qishloq  xo'jalik  m ashinasini, 
trak­
torchi
  esa  trak to rd a  ishlovchi  kishi  m a ’nosini  bildiradi.  S o 'zn in g  
-chi,
 
-kor
  qismi  ikki  so'zning  m a ’nosini  farqlashga  xizmat  qiladi; 
-chi,
 
-kor
  alohida  kelganda  m a ’no  anglatm aydi,  bular  qo 'sh im ch a;  so'zga 
qo'shilganda  ishlovchi,  shug'ullanuvchi  kishi  m a’nosini  anglatyapti,
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

ya’ni  yangi  m a’noli  so 'z  hosil  bo'lyapti;  dem ak, 
-chi,  -kor
 so‘z  yasov­
chi  qo'shim cha.
M uam m oli  vaziyatni  orfografik  mavzu  bilan  tanishtirish  jara ­
yonida  ham   yaratish  m um kin.  M asalan,  o'q ituvchi 
„Hayvonlarga
 
qo'yilgan  nomning  bosh  harf  bilan  yozilishi“
  mavzusini  tushuntirish 
uchun  o'quvchilarga  „K im   qanday  uy  hayvonlarini  boqadi?  Ularga 
o'zingiz  nom   qo'yganm isiz?  Qanday  nom   qo'ygansiz?"  kabi  savol­
larni  beradi.  O 'quvchilar  tartib  bilan  o'zlari  boqayotgan  hayvonlari  va 
unga  qo'ygan  nom larini  aytadilar 
(mushuk  — Mosh,  kuchuk  —  Olapar,
 
sigir  —  Targ'il,  ot  —  Lochin
  kabi);  o'qituvchi  ikki  ustun  shaklida  xat­
taxtaga yozib boradi.  O 'qituvchi:  „Ikki ustun shaklida yozilgan so'zlarni 
o'qing,  ularni  taqqoslang.  U larning  yozilishida  qanday  farq  bor? 
N im a  uchun?  Isbotlang"  topshirig'ini  beradi.  Bu  savol-topshiriqlar 
xarakteri  bolalarni  o'ylashga,  izlanishga  m ajbur  qiladi.  U lar  birinchi 
ustundagi  so'zlar  kichik  h a rf  bilan,  ikkinchi  ustundagilar  esa  katta 
(bosh)  h arf  bilan  yozilganini  aytadilar,  am m o  nim a  uchun  shunday 
yozilganini  isbotlashga  ularning  bilimlari  yetishmaydi.  Shunday  qilib, 
m uam m oli  vaziyat  yaratiladi.  O 'quvchilar  yangi  m aterialni  o'rganish 
zarurligini  sezadilar.  Bu  m etodda  eng  m uhim  jih at  m uam m oli  vaziyat 
yaratish,  til  hodisalarini  tahlil  qilish,  o 'z a ro   taqqoslash  om illarini 
bajarish  bilan  bolalam ing  bilish  faoliyatini  faollashtirish  hisoblanadi. 
Suhbat-m uhokam a  jarayonida  m uam m oni  o'qituvchi  rahbarligida 
o'quvchilam ing  o'zlari  hal  qilishlari  yoki  o'qituvchi  tom onidan  hal 
qilinishi  ham   m um kin.
M uhokam aning  borishi  bilim lar  asosida  topshiriqlam i  faol  baja- 
rishni,  faol  aqliy  faoliyatni  talab  qiladi.