K arim a q osim ova



Download 7,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet307/522
Sana01.01.2022
Hajmi7,78 Mb.
#304570
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   522
Bog'liq
Ona tili o'qitish metodikasi K Qopsimova, S Matchonov va b

yarim   izlanishli
 
muammoli  metod
  deb  ham   vuritiladi.  M asalan,  m uam m oli  o'q itish  
m etodini  leksik-sem antik  va  gram m atik  m ashqlarni  tashkil  etishda 
ham   q o'llash  m um kin.  Bu  m etoddan  1-sinfdan  boshlab  foydalanish 
m um kin.  Bu  m etod  „Tovush  va  h a r f '  m avzusini  o'rg an ay o tg an d a  to ­
vushning so 'z   m a’nosini  farqlashdagi  vazifasini  tush u n tirish d a,  ,,S o‘z 
m a’n osi",  „ N u tq   va  gap"  m avzularini  o'rg an ishda  ham   q o 'llan ad i. 
M asalan,  „ S o 'z   m a ’nosi"  m avzusini  o 'rganish  u ch u n   xattaxtaga  turli
www.ziyouz.com kutubxonasi


m a’nodagi,  y a’ni  turli  so 'z   turkum iga  kiradigan  so'zlar  aralash  holda 
yozib  qo'yiladi.
So'zlar:
  kitob,  qurdi,  shifokor,  sakkiz,  qizil,  qalam ,  o 'q id i,  yashil, 
binokor,  o 'n ta ,  o 'qituvchi,  sakkiz.
O 'quvchilar  bilan  quyidagicha  savol-javob  tashkil  qilinadi:
So‘zlarni  o'qing.
—  Birinchi  so 'z   nim ani  bildiryapti?  N arsanim i,  shaxsnimi?
—  Bu  so'zga  qanday  so 'ro q   beram iz?
—  Ikkinchi  so'z  harakatni  bildiryaptim i  yoki  narsanim i?
—  Bu  so'zga  qaysi  so 'ro q n i  beram iz?
—  Qaysi  so 'zlar  sanoqni  bildiryapti?
—  Bu  so'zlarga  qaysi  so 'roq n i  beram iz?
—  Qaysi  so 'zlar  rangni  bildiryapti?
—  Bu  so'zga  qaysi  so 'ro q n i  beram iz?
So‘zlar  ichidan  shaxsni  (kasb  egasini)  bildirayotgan  so'zlarni  to­
pib,  bir ustun  qilib  yozing.
—  Ikkinchi  ustunga  narsani  bildirgan  so'zlarni  topib  yozing.
—  U chinchi  ustunga  harakatni  bildirgan  so'zlarni  topib  yozing  va
hokazo.
O 'quvchilar  topshiriqni  o'qituvchi  yordam ida  bajarib  bo 'lgach, 
m uam m oli  savol  o 'rtag a  tashlanadi:
—  Yuqoridagi  so 'zlar  nimasiga  k o 'ra   farqlanyapti?
O 'quvchilar  „ m a ’nosiga  k o 'ra "   degan  fikrni  ayta  olm asalar,
o'qituvchi  bu  m uam m oni  hal  qiladi:
—  Bu  so 'zlar  m a’nosiga  k o 'ra   va  so'roqlariga  ko'ra  farq  qiladi. 
O 'ylang,  so'zlarni  qaysi  xususiyatlariga  k o 'ra   guruhlarga  ajratam iz? 
So'zlarni  nechta  guruhga  ajratish  m um kin?
Savol-javoblardan  ko'rinib  turibdiki,  o'quvchilar  bilan  suhbat 
rivojlantirilib  borilyapti  va  o'q u vch ilar  suhbat  davom ida  yangi-yangi 
m a’lum otlarni  egallab  borm oqdalar.  3—4-sinflarga  o 'tgan da  bunday 
suhbatlar  oxirida  o 'q u vch ilam ing   o 'zlari  xulosa  chiqaradilar.  B unday 
suhbatlarda  o 'quvchilam ing  yoshi,  saviyasidan  tashqari,  vaqt  ham  
hisobga  olinadi.  Suhbat  uzoq  davom   etsa,  o'quvchilar  charchab  qola- 
dilar,  o'zlashtirish  darajasi  ham   susayadi.
B oshlang'ich  sinf  ona  tili  darslarida 
mustaqil  ish  metodi 
asosan 
o'rganilgan  m avzuni  m ustahkam lash  qism ida  m ashqlar  ishlash  ja ra ­
yonida  qo'llaniladi.  O 'qu v chilar  o 'q ituv ch in in g   topshirig'i  bilan  m us­
taqil  ishlarni  og'zaki  yoki yozm a shaklda bajaradilar. Topshiriq qiyin va 
k o'p  vaqtni  olmasligi,  o'q u v ch ilar kuchi  yetadigan  qilib,  m uayyan vaqt
www.ziyouz.com kutubxonasi


ichida  bajarishga  m o'ljallangan  bo'lishi  kerak.  M ustaqil  ishlash  uchun 
topshiriq  1-sinfdan  boshlab  beriladi  va  u  asta-sekin  m arakkablashti- 
rilib  boriladi.  1-sinfda  „Yozgan  so ‘zlaringizni  lug‘atdan   tekshiring“ , 
„Rasm ga  qarab  sabzavot  nom larini  alifbo  tartibida  yozing“ ,  „Rasm ni 
kuzating.  U n da  tasvirlangan  narsalarni  aniqlang  va  ularning  nom ini 
yozing11  kabi  topshiriqlar  beriladi.  M asalan,  88-m ashqda  , , 0 ‘lkam da 
b ah o r“  m avzusida  sujetli  rasm  berilgan.  0 ‘quvchilar  rasmni  kuzatib, 
narsa  nom larini  yozadilar.  Bunda  bir 
0
‘quvchi  5  ta,  ikkinchi  o ‘quvchi
10  ta  va  hokazo  so‘z  yozishi  m um kin.  Aslida  rasm da  30  tadan  ortiq 
narsa  tasvirlangan: 
tog‘,  osmon,  bulut,  qor,  terak,  tol,  o ‘rik,  ko'ylak,
 
shim,  tufli,  mayka,  lenta,  soch,  bosh,  qir,  dala,  o ‘t,  gul,  q o ‘l,  oyoq,
 
quloq,  k o ‘z,  burun

yuz,  og'iz,  barmoq,  bo‘yin,  qorin,  yubka,  jemper,
 
daraxt
  va  hokazo.  Bu  o ‘quvchilarning  e ’tibor  bilan  kuzatishga  -   ku- 
zatuvchanlikka  o ‘rgatadi.
Analiz-sintez  metodi 
savod  o'rgatish  darslariga  rus-tuzem   m ak­
tablari  va  tata r  o'qituvchilarining  faoliyati  orqali  kirib  kelgan.  Ona 
tili  ta ’limi  jarayoniga  analiz  -   tahlil  gram m atik  hodisaning  m uhim  
belgilarini  aniqlash  m aqsadida,  o'rganilgan  gram m atik  tushunchaning 
yangi  qirralarini  ochish  va  m ustahkam lash  m aqsadida  tatbiq  etiladi. 
Fonetik,  leksik,  morfologik  va  sintaktik  tahlil  shu  m etodning  am alda 
nam oyon  bo'lishidir.  Sintez  qism larga  bo'lib  o'rganilgan  gram m atik 
m aterialni  yaxlitlashdir.  M asalan,  ot,  sifat,  fe’l,  son  kabi  so 'z   tu r­
kum lari  o'rganilayotganda  ularga  oid  so'zlar  berilib,  ular  ishtirokida 
gap  tuzish,  aralash  berilgan  so'zlardan  gap  tuzish,  aralash  berilgan 
gaplarni  voqealar  rivoji  asosida  tartiblashtirib  m atn  tuzish,  m azm unan 
tahlil  qilingan  rasm  asosida  hikoyacha  tuzish  kabi  ishlarda  sintez 
m etodi  nam oyon  bo'ladi.  A naliz-sintez  m etodida  ham   o'quvchilarni 
faollashtirish  o'qituvchining  o'quvchilarga  beradigan  savol  va  to p - 
shiriqlariga,  ishni  tashkil  etish  shakllariga  bog'liq  bo'ladi.
Induksiya  metodida 
o'quvchilar  o'qituvchi  tavsiya  etgan  til  dalil- 
larini  kuzatadi,  tahlil  qiladi  va  shu  asosda  xulosa  va  ta ’riflar  keltirib 
chiqaradi.
Deduksiya  metodida 
o'quvchi  tayyor  qoida  —  ta ’rif bilan  tanishadi 
va  uning  m ohiyatini  til  dalillari  asosida  ochadi.
Bu  m etodlarning  samarasi  o'qituvchining  savol-topshiriqlari  m az­
m uni  gram m atik  hodisaning  m uhim   tom onlariga  yo'naltirilganligiga, 
izchilligiga,  faoliyatni tashkil etish shakllariga,  o'q uv vositalari  (darslik, 
turli  xarakterdagi  lug'atlar,  rasm,  jadvallar,  texnik  vositalar)ga  bog'liq 
bo'ladi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Xulosa qilib aytganda yuqoridagi barcha m etodlarning muvafFaqiyati 
o'qituvchining  beradigan  savol-topshiriqlariga  bog'liq.  Y o ‘l-y o‘lakay 
duch  kelgan  savollar  bilan  kichik  yoshdagi  o'quvchining  anglash  faoli­
yatini  ishga  solish  kutilgan  natijani  berm aydi.
S o'n g g i  y illar  dav o m id a  t a ’lim   tizim iga  a n ’anaviy  m eto d la r 
bilan  birga  zam onaviy  pedagogik  texnologiya  usullari  kirib  keldi. 
U la rd a n   o n a  tili  ta ’lim i  ja ra y o n id a   foydalanish  b o 'y ic h a   y u tu q la r 
q o 'lg a   kiritildi.
Savol  va  topshiriqlar

Download 7,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   522




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish