Инфляция ва ишсизлик. Филлипс эгри чизиги.
Иш xаки меxнат бозорида мувозанатни урнатувчи восита xисобланади ва унинг даражасини узгариши ишсизликка бевосита таъсир курсатади. Бу икки курсаткич уртасидаги узаро богликлик инглиз иктисодчиси А.В.Филлипс томонидан аникланган. Графикда Филлипс эгри чизиги деб акс эттирилган. Мадомики, иш xаки нархлар узгаришининг суръатлари уртасида бир хил нисбат мавжуд экан, у xолда Филлипс эгри чизиги уз моxиятига кура инфлияция ва ишсизлик уртасидаги богликликни акс эттиради, яъни инфлияциянинг усиши суръатида ишсизликнинг паст даражаси кузатилади ва аксинча. Яъни ишлаб чикаришни кискариши ва ишсизликни купайиши нархларни ошиши билан кузатилади. Бу xодиса стагфиляция деб аталиб, кам инфлияцияни, xам ишсизликни усиши билан ифодаланади.
Давлатнинг меxнат бозорига таъсир этиш чоралари Филлипс модели билан чекланиб колмасдан, узига яна солик, пул-кредит сиёсатининг кенг таъсир этиш чораларини xамда меxнат муносабатларини тартибга солувчи конуний ва меъёрий xужжатларни xам кушади.
3.6-расм.
Филлипс эгри чизиги
Инфляция
%
Ишсизлик %
Кискача хулосалар.
Иктисодий тебранишларнинг асосан туртта боскичларини ва тебранишларга иктисодчи олимлар томонидан турли хил ёндошувларни курсатиб утиш максадга мувофик экан.
Ишсизлик даражаси деб ишсизларнинг ишчи кучига нисбатига айтилади. Ишчи кучи xам бошка товар маxсулотлари каби бозорда сотилади ва сотиб олинади. Ишсизлар сонининг усиши реал ЯММ xажмининг камайишини курсатади. Шунингдек тула иш билан бандлик 100% иш билан таъминланганлик даражасини курсатмайди.
Ишсизлар сонининг ошиши, яъни ишсизликнинг xакикий даражаси унинг табиий даражасидан юкори булиши потенциал xажмдаги ЯММ билан xакикий xажмдаги ЯММ уртасидаги узилишга олиб келар экан. Бу узилишни уз навбатида инглиз иктисодчиси Артур Оукэн xисоблаб чиккан.
Инфляция товар ва хизматлар баxосининг купайиши натижасида пул харид кувватининг тушиб кетишидан келиб чикар экан. Иктисодиётда инфляциянинг бир нечта турлари аникланган. Шунинг учун xам барча мамлакатларда инфляцияни камайтириш чора-тадбирлари ишлаб чикилади.
Иктисодий цикл нима? А)Иктисодий усишдир.
Б) Иктисодий мутаносибликдир.
В) Иктисодиёт ривожланишининг бир холатидан бошланиб, бирин-кетин бир неча фазоларни босиб утиб, узининг дастлабки холатига кайтиб келганга кадар утган даврдир.
Г) Кризис ва тургунлик даври.
Иктисодий циклнинг фазолари кайси жавобда тугри келтирилган: А) инкироз, тургунлик, жонланиш, юксалиш.
Б) инкироз, жонланиш, юксалиш.
В) инкироз, тургунлик, жонланиш. Г) тургунлик, жонланиш, юксалиш.
Иктисодий инкироз нима?
А) Ишлаб чикариш хажмининг кескин тушиб кетиши. Б) Хужалик тизимида мувозанатнинг бузилиши.
В) Макро иктисодий номутаносиблик Г) Барча жавоб тугри.
Иктисодиётда мувозанатнинг бузилишини мунтазам ёки аксинча тарзда юз беришига кура куйидаги турларга ажратиш мумкин:
А) даврий;
Б) оралик;
В) номунтазам;
Г) барча жавоблар тугри
Такрор ишлаб чикариш нисбатларининг бузилиши тавсифига кура инкирозлар 2 га булинади:
А) ортикча ишлаб чикариш инкирози, такчил ишлаб чикариш инкирози. Б) Ортикча ишлаб чикариш инкирози, такрор ишлаб чикариш инкирози.
В) такчил ишлаб чикариш инкирози, кенгайтирилган такрор ишлаб чикариш. Г) барча жавоб тугри.
Do'stlaringiz bilan baham: |