Талаб инфлияцияси - бу иктисодиётда талабни кескин ошиб кетиши ва уни ишлаб чикаришнинг реал xажми билан кондирилиши мумкин булмай колган шароитларда келиб чикади. Яъни, иктисодиётнинг ишлаб чикариш имкониятлари жами усиб бораётган талабни кондиролмайди. Ортикча талаб эса реал товарлар баxосининг купайишига иктисодий босим беради ва талаб инфлияцияси келиб чикади. Ёки оддий сузлар билан айтганда “xаддан зиёд пуллар, xаддан зиёд кам товарларни овлайди ”. Талаб инфлияциясини келтириб чикарувчи асосий сабаблар булиб аxолининг иш билан тулик бандлиги ва иш xакининг ошиб бориши xисобланади. Демак, инфлияция талаб, таклиф, иш билан бандлик, баxо, ишлаб чикариш суръатлари каби купгина омилларга боглик экан.
Агар мамлакатда жами талаб ошса ишлаб чикариш xажми купаяди, ишсизлик камаяди, баxо даражаси эса деярли узгармайди ёки кам микдорда узгаради. Баxо узгармаслигининг сабаби шуки катта xажмдаги меxнат ва хом ашё ресурларини шу узгармас баxода ишга тушириш мумкин булади. Чунки ишсиз юрган киши иш xакини оширишни талаб килмайди, унинг учун ишга ёлланишнинг узи кифоядир.
Бундан ташкари, баxо ишчи кучини тула иш билан бандлигига эришишдан олдин xам купайиши мумкин. Яъни, баъзи саноат корхоналари олдинрок ресурс ва резервларни тугаллайди ва натижада улар талабнинг усишига мос ишлаб чикаришга, таклифга эриша олмайди. Талаб таклифдан купайиб кетади, натижада баxо яна оша бошлайди.
Ишлаб чикаришда умумий ишлаб чикариш харажатларининг ошиши фирмаларда ишлаб чикарилган маxсулотлар баxосини оширишга олиб келади. Натижада, касаба уюшмалар иш xакини янада оширишларини талаб килади. Бу эса уз навбатида баxоларнинг яна ошишини билдиради.
Таклиф инфлияцияси - бу мамлакат иктисодиётида товар ва хизматлар таклифининг камайиши натижасида товар ва хизматлар баxоларининг ошишидан пайдо булади. Бундай xолларда ортикча талаб булмаса xам товарларнинг баxолари купайиб боради. Xатто иш билан бандлик ва ЯММ ишлаб чикариш камайган йиллари товарларнинг баxоси купаяди. Жами таклиф кискаришининг асосий сабаби булиб маxсулот бирлигига сарфланган харажатларнинг усиши xисобланади. Яъни, номинал иш xаки, хом ашё ва ёкилги нархларини ошиши натижасида ишлаб чикариш таннархининг ошиши тушинилади.
Таклиф инфлияциясининг келиб чикишига, шунингдек, таклиф механизмининг бузилиши xам таъсир килади. Таклиф механизми эса тасодифий xолда асосий ишлаб чикариш омиллари баxосининг кескин купайишидан келиб чикади.
Инфлияция даражаси юкори булган мамлакатларда ишлаб чикаришнинг xакикий xажми кискариши билан бир вактда, унинг номинал xажмининг ортиб бориши каби вазият содир булади. Даромадларни ишлаб чикариш томонидан таъминланмаган усиши, аxоли кулидаги пулнинг таклиф килинаётган товар ва хизматлардан ошикчалигига олиб келади. Яъни, пул бирлигининг харид кувватини пасайтиради, бир микдордаги пулга жорий йилда утган йилга нисбатан аxоли камрок маxсулотлар сотиб олади, яъни унинг реал даромадлари камаяди. Мисол учун, жорий йилда аxолининг номинал даромадлари 30% га купайган, нархлар даражаси 50% га ошган булса, унда аxолининг реал даромадлари 20% га камайган булади. Чунки, нархларнинг усиши аxоли пул даромадларининг усишидан илгарилаб кетган (30% - 50% - 20%).
Do'stlaringiz bilan baham: |