Жиззах политехника институти



Download 0,61 Mb.
bet16/45
Sana23.02.2022
Hajmi0,61 Mb.
#127341
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   45
Bog'liq
мехнатни мухофазасиМ.М

НАЗОРАТ УЧУН САВОЛЛАР:

  1. Чангларнинг турлари ва уларнинг келиб чикиш манбалари.

  2. Чанглар инсон организмида кандай касалликлар келтириб чикаради?

  3. Чангларнинг йул куйилган чегаравий микдори канча ва чангларга карши кураш тадбирлари нимадан иборат?



10-М А Ъ Р У З А
МАВЗУ: ЗАХАРЛИ МОДДАЛАРНИНГ АСОСИЙ ХОССАЛАРИ.



  1. Хавода захарли моддаларнинг хоссалари ва классификацияси.

  2. Чангнинг зарарлигини бахолаш ва унинг хосил булиш сабаблари.

Узбекистон республикасида кучли таъсир килувчи захарли моддалар булган 89 объект булиб, 6 та кимёвий хавфли шахарлар Самарканд, Чирчик, Фаргона, Навоий, Ангрен, Олмалик мавжуд.


Бу шахарларда куйидагича микдорда захарли моддалар сакланади.
Чирчикда – 1050 тонна аммиак сакланади.
Олмаликда – 2500 тонна аммиак вва яна шунча сульфат кислота бор.
Ангрен – 14 тонна хлор.
Фаргона – 700 тонна аммиак.
Самарканд – 1000 тонна аммиак.
Навоий – 137 тонна хлор, 2000 тонна нитрил, акрил кислота, 96 тонна фосген кислоталари мавжуд.
Бу кучли таъсир килувчи захарли моддаларнинг сакланиши, уларни саклашда кузда тутилган хавфсизлик чора-тадбирларини куриб куйилганлиги учун унга катта хавф манбаси булмасада, лекин бирон бир авария содир булганда ёки табиий офатлар: масалан ер кимирлаши, тошкинлар булиши натижасида бу захарли моддалар сакланаётган идишлар ва бошка анжомларга зарар етказилиши натижасида захарли моддалар хавзаларга бориб куйиилиши натижасида жуда катта майдонларни захарли моддалар билан захарлашга сабабчи булади.
Шуни эслатиб утиш максадга мувофикки, бу захарли моддалар сакланаётган шахарларнинг купчилиги дарёларнинг бошланиш кисмида жойлашган ва бунда Чирчик дарёсининг узунлиги 174 км ни, Сирдарё дарёсининг узунлиги 2790 км ташкил килишни хисобга олганда, бу моддаларнинг таъсир доирасини тасаввур килиш мумкин.
Инсон организмига ёмон таъсир киладиган ва унинг нормал хаёт фаолияти процессларини бзадиган моддалар захарли моддалар деб аталади.
Инсон организмига зарарли таъсир киладиган моддалар саноат захарлари хисобланади (кургошин, мишьяк ва хоказо).
Корзона ва ташкилотларда ишлатиладиган захарли моддалар икки группага булинади: каттик захарлар – мишьяк, кургошин, кобальт ва хоказо. Суюк ва газсимон захарлар – ацитилен, толуол, этил спирт, сульфат ангидрид, симоб ва хоказо.
Хоссалари ва инсон организмига турлича таъсир этишига кура бу моддалар куйидагиларга булинади:
а) нафас олиш органларини шикастловчи моддалар - кремний (4) оксид, сульфат ангидрид ва хоказо.
б) конга таъсир этувчи моддалар – углерод оксид, мишьякли водород.
в) тери ва шиллик пардани шикастлайдиган уювчи моддалар – сульфат, хлорид кислота, хром ангидрид ва хоказо.
г) нерв системасига таъсир килувчи моддалар – спиртлар, эфирлар, водород сульфидлар, симоб буги ва хоказо.
Ишлаб чикаришда санитария-гиигена талабларига риоя килинмаса, ишловчиларнинг организмига захарли моддалар таъсир этади. Зарарли моддалар инсон организмига уч йул билан кириши мумкин: нафас олиш органлари, меъда ва ичаклар оркали, тери оркали.
Зарарли моддалар нафас олиш органлари оркали организмга буг, газ ва чанг куринишида киради. Зарарли моддалар меъда ва ичаклар оркали ифлос куллар, чекиш, овкатланиш ва захарли моддаларни ютиш окибатида организмга киради. Организмга тери оркали асосан ёг, мой ва хамир куюклигидаги химиявий зарарли органик моддалар киради. Захарларнинг нафас олиш органлари оркали кириши энг хавфли хисобланади. Айникса жисмоний иш килинганда ёки юкори температурали хаво шароитида ишлаганда упкада захарланишга кулай шароит вужудга келади.
Организмга захарлар ичаклар, буйрак, упка ва кисман тери оркали таркалади. Айрим моддалар организмга кириб, унинг турли система ва органлари - жигар, мушаклар, коражигар, суякларга утиради ва тургун катламлар вакти-вакти билан яна конга утиб, касалликлар келтириб чикариши мумкин. Симобли прибор ва аппара тлар билан ишлашда симобнинг захар эканлигини назарда тутиш керак. Буг холидаги симоб асосан нерв системасини захарлайди, бунда уйку бузилади, умумий холсизлик сезилади, бош огрийди ва бошка нохушликлар юзага келади.
Агар кизиб турган металлга бир неча томчи симоб тушиб кетганда улимга олиб келувчи уткир захарланиш юз бериши мумкин. Металл симоб аста-секин ошкозон-ичак йулига утиб, жигар, буйрак ва бошка органларни захарлайди. Уни очик идишларда колдириш мумкин эмас, симобнинг рангли металлар ёки рухланган темирга тегишига йул куйилмаслик керак, чунки уларга кушилган симоб соглик учун янада захарли булади. Тукилган симоб дархол резина нок билан синчиклаб йигиштириб олиниб ва суви бор идишга солинади.
Зарарли моддаларнинг йул куйилган чегаравий микдори санитария нормаларида катъий белгиланган. Бутун иш стажи давомида хар куни 8 соат атрофида ишлаганда, кишида касаллик пайдо килмайдиган ёки соглигига зарар етказмайдиган зарарли моддаларнинг иш зонасидаги микдори хаводаги йул куйилган чегаравий микдор хисобланади.

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish