Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


«Темур тузуклари» ва уларнинг аҳамияти



Download 1,05 Mb.
bet49/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

110. «Темур тузуклари» ва уларнинг аҳамияти. Амир темур ҳаётлик давридаёқ унинг ҳарбий санъати ва давлат бошқариш услубига бағишланган махсус асарл яратилиб у «Темур тузуклари» номи остида шуҳрат толпади Бу асар шахсан Темурнинг оғзидан ёзиб олинган деб ҳисробланади. «Темур тузуклари» «Тузуки Темурий», «Малфузоти Темурий» ва «Воқеоти Темурий» номлари билан аталган«Тузукларни» ёзишдан максад жамияти ва давлат бошкарувида Зapyp хисобланган
конун-коидалар, яъни тузуклар мажмуини яратиш булган. Амир Темур уз тузукларини ишлаб чикиб хаётга тадбик килар экан, энг аввало бир нарсани — жамиятда мавжуд ижтимоий-иктисодий муносабатларни конуний асосга кушишга мулжал калган. Амир Темурнинг айтишича давлат рахбари бир сузли, уз ишини узи билиб килиши, узи ва атрофидагиларга адолатли булиши, холмс катъийлик билан иш юритиши, фикрла хилма- хиллигидан чучимаслиги, киззикон булмаслиги, мулохаза билан иш юритиши лозим.Амир Темур даври давлатчилик тизими муайян бир утмишга, анъаналар, тажрибалар, сабоклар, конунларга асосланган холда таыкил килинган.
111.Амир Темур даврида салтанатни бошқариш тизими. XIV асрнинг П ярмида МО уз бошидан сиёсий парокандаликни кечираетган эди. Ана шуларнинг олдини олиш учун Марказлашган давлат тузиш керак эди. Бу ишни буюк саркарда Амир Темур 1370 йилда тахтга келиши билан амалга оширди. Унинг давлат арбоби ва аскар бошчилик фаолиятини икки даврга булиш мумкин: 1. Темурнинг Чигатой улусида хокимиятни кулга киритиши, мугуллар зулмини агдариб ташлаб, мустакил марказлашган давлат тузиши (1370-1380), яъни, нисбатан ижобий даври. Чунки озодлик, мустакиллик, марказлашган давлат, фаровонлик, тартиб-интизом тимсоли булиб, умуминсоний кадриятларга тугри келади. 2. Империяни кенгайтирмиш максадида уз халкларини асоратга солиш даври. Марказлашган давлат тузилган, у бутун кучини, кисман мудофаа ва боскинчилик урушларига бурди (1380-1405). Тез фурсатда Хуросон ва Эронни,Хиндистон , Ирок, Сурия ва Мисрни, Туркия ва Кавказортини босиб олиб, уз давлатига кушди. Аммо шуниси характерланадики, урта асрларнинг деярли барча хукмдорларида шунга ухшаш – узга ерларни босиб олиш кайфияти мавжуд булган.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish