Жамият фалсафаси. Истиклол ва тараккиётнинг узбек модели Режа



Download 26,17 Kb.
bet4/7
Sana21.02.2022
Hajmi26,17 Kb.
#61181
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
фалсафаси

Баркарорлик – жамият тараккиётининг тадрижий ривожланиши, ижтимоий тизимнинг муайян даражадаги бир текис фаолият курсатиш имкониятидир. У турКунлик тушунчасидан кескин фаркланади. Ижтимоий-сиёсий турКунлик тушунчаси жамиятдаги мавжуд сиёсий, иктисодий, маънавий тизимнинг таназзули аломатидир.
Жамиятда баркарорлик бекарорлик билан, инкироз гуллаб-яшнаш билан алмашиб туриши хам мумкин. Жамиятнинг маънавий, иктисодий, сиёсий, хукукий сохаларида муайян ютукларга эришилгач, ижтимоий имкониятлар руёбга чикарилиб булгач, унинг бундан кейинги тараккиёти йулида янги муаммолар туКилади ва уларни хал этиш вазифаси пайдо булади. Жамият аъзоларининг маънавий салохияти, миллий психологияси, табиий равишда мавжуд сиёсий тузум кишиларни бошкаришнинг узига хос усулларини хаётга тадбик этади. Инсоният хаёти тарихида жамият баркарорлигини таъминлашнинг монархияга асосланган, аристократик, тоталитар ва демократик усуллари тажрибадан утган.
Бекарорлик ички ва ташки жараён ва тахдидлар натижасида вужудга келади. Бекарорлик бир ижтимоий-сиёсий тузумдан бошка бир ижтимоий-сиёсий тузумга утиш даврида кескинлашиши мумкин. Жамият баркарорлигининг издан чикиши кишилар психологиясидаги салбий узгаришларда, конунларнинг ишламаслигида, ижтимоий бурчнинг адо этилмаслигида, ижтимоий идеалларнинг йуколишида, Коя ва мафкурага локайдликнинг кучайишида, турли жиноий гурухларнинг пайдо булишида, ижтимоий адолат мезонларининг бузилишида, давлат идораларининг ахолини бошкариш кобилияти кучсизланишида, турли зиддиятларнинг кескинлашувида уз ифодасини топади.
Жахон тажрибаси хар бир мамлакат ва халкнинг уз тараккиёт йулини танлаш хукукига эга булиши умумий хавфсизлик ва ижтимоий баркарорликни таъминлаш гарови эканини курсатди. ¤збекистон миллий мустакилликка эришганидан кейин уз миллий давлатчилик асосларини мустахкамлаш, узига хос ва мос тараккиёт йулини танлаш, ривожланишнинг узбек моделини яратиш имконига эга булди.
Тараккиётнинг узбек модели – жамиятнинг тадрижий ривожланиш концепцияси сифатида. Ижтимоий ривожланишнинг узбек модели инсониятнинг ривожланиш борасидаги илКор тажрибасига, миллий давлатчилик тажрибаларимизга ва халкимиз менталитетига таянади.
Ижтимоий ривожланиш борасида халклар одатда икки йулдан — инкилобий ва тадрижий йулдан борган. Инсоният тажрибаси ижтимоий ривожланишнинг кескин инкилобий узгаришлар йули номакбул ва яроксиз эканини, жамиятнинг тадрижий (эвалюцион) тараккиёти баркарор — табиий ривожланиш йули эканини курсатди. ¤збекистон Президенти Ислом Каримов ижтимоий тараккиётнинг тадрижий йули мохиятини шундай изохлайди: «Сохта инкилобий сакрашларсиз, эвалюцион йул билан нормал, маданиятли тараккиётга утиш танлаб олинган йулнинг асосий мазмуни ва мохиятидир. Бозор иктисоди сари буюк сакрашлар, инкилобий узгаришлар йули билан эмас, балки собиткадамлик ва изчилик билан — боскичма-боскич харакат килиш керак. Хар бир боскичнинг канча давом этиши хал килиши лозим булган муаммолар доирасига, ташки омиллар канчалик кулай булишига, ахолининг мехнат фаолиятига боКликдир»1.
¤збек моделнинг асосий тамойиллари куйдагилардир:
- иктисоднинг сиёсатдан устуворлиги;
- давлатнинг бош ислохотчи эканлиги;
- конун устуворлиги;
- кучли ижтимоий химоялаш;
- бозор муносабатларига боскичма-боскич, тадрижий йул билан утиш.
¤збек моделининг узига хос хусусиятлари давлатчилик асосларининг, миллий кадриятларнинг кайта тикланиши, узликни англаш, умуминсоний кадриятларнинг устуворлиги, миллий менталитетимизга хос хусусиятларининг тикланиши ва ривожланиши, демократик кадриятларнинг ривожлантирилиши ва инсон хукукларининг кафолатланиши ва бошкаларда уз ифодасини топмокда.
¤збек моделининг хаётийлиги жахон жамоатчилиги тамонидан эътироф килинди. ¤збекистон тажрибаси катор мамлакатлар учун намуна булиб хизмат килмокда ва уни урганишга булган кизикиш ортиб бормокда. ¤збекона тараккиёт йули маънавий хаёт ва иктисодий ривожланиши бир-бири билан узвий боКликликда амалга оширишда, маънавият, маърифат, маданиятга булган эътиборнинг кучайишида яккол кузга ташланади. Маънавий салохиятнинг кучайиши, инсон интелектуал ва ахлокий кобилиятларининг ривожланиши иктисодий ривожланиш учун пухта замин яратади. Кишиларда янгича иктисодий тафаккур, тадбиркорлик гобилиятларини ривожлантиришда замонавий илм-фан, техника ва технология асосларини эгаллаш мухим ахамият касб этади.

Download 26,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish